Pravila upisa sadržana su u Zakonu o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova i u Praivlniku o katastarskom premeru. Potrebno je geodetski snimiti svaku deonicu vodovoda u okviru jedne katastarske opštine i preko ovlašćene geodetske organizacije podneti zahtev RGZ nadležnoj Službi za katastar nepokretnosti za evidentiranje u katastru vodova.

Organ vlasti izdaje kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena. U skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu (član 10. Zakona) kada je informacija već javno dostupna na internetu, dovoljno je da organ u odgovoru na zahtev označi gde je tačno objavljena informacija (npr. adresa veb prezentacije i link koji vodi ka traženoj informaciji), kao i kada je informacija objavljena. Međutim, treba imati u vidu da tražilac ima pravo na ponovnu upotrebu podataka u mašinski čitljivom obliku u skladu sa Zakonom o elektronskoj upravi.

Odredbom člana 18. st. 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da organ vlasti izdaje kopiju dokumenta koji sadrži traženu informaciju u obliku u kojem se informacija nalazi, a kada je to moguće, u obliku u kome je tražena. To praktično znači da organ može, čak je poželjno, da podatke dostavi u mašinski čitljivom obliku ako je to moguće. Ukoliko to nije moguće informacije se dostavljaju u obliku u kom se nalaze.

Međutim, treba imati u vidu da je ovo odgovor dat sa aspekta primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Drugim zakonima i aktima može biti propisana obaveza objavljivanja informacija u mašinski čitljivom obliku. Npr. Zaključkom Vlade Republike Srbije ("Službeni glasnik RS", broj 105/18) usvojen je Akcioni plan za sprovođenje inicijative Partnerstvo za otvorenu upravu u Republici Srbiji za period 2018–2020. godine, koji je sastavni deo tog zaključka. U tom akcionom planu preuzeta je obaveza otvaranja podataka iz konkursa za finansiranje rada udruženja i sufinansiranje izrade medijskih sadržaja od javnog interesa. Pored toga, najnovijim usvojenim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je da će se podaci i informacije koje su obavezni deo informatora o radu organa javne vlasti objavljivati u mašinski čitljivom obliku na jedinstvenoj platformi, pa je važno na vreme se pripremiti za te izmene (primena usvojenih izmena i dopuna počinje 17. februara 2022. godine)-

Osim toga, odredbom člana 25. Zakona o elektronskoj upravi propisano je pravo na ponovnu upotrebu podataka, pa je zahtev tražioca neophodno razmotriti i sa tog aspekta.

Inače, Poverenik nije nadležan da kao drugostepeni organ odlučuje o povredi prava na pristup informacija i žalbe izjavljene zbog povrede tog prava odbacuje. Naime, članom 25. stav 9. Zakona o elektronskoj upravi predviđeno je da se na postupak ostvarivanja prava na ponovnu upotrebu shodno primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje postupak ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, iako je navedenom odredbom propisana shodna primena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nadležnost Poverenika za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na taj način nije ustanovljena, iz razloga što se ista mora izričito zakonom propisati.

Naime, nadležnost i ovlašćenja bilo kog organa javne vlasti, pa i Poverenika, može se određivati i ustanovljavati samo zakonom i na osnovu izričite zakonske odredbe kojom se te nadležnosti i ovlašćenja ustanovljavaju. Stoga, Poverenik na osnovu citirane formulacije „shodna primena“ ne može da odlučuje kao drugostepeni organ o pravu  na ponovnu upotrebu podataka,  jer je odredbom člana 25. Zakona o elektronskoj upravi zagarantovano pravo na ponovnu upotrebu podataka, propisana je sadržina tog prava, uslovi za ograničenje prava i postupak ostvarivanja tog prava u prvostepenom postupku, ali ne i način zaštite tog prava tj.  koji je organ nadležan da odlučuje u drugom stepenu o eventualnoj povredi tog prava, niti su uređena njegova ovlašćenja u drugostepenom postupku.  Osim toga, formulacija „shodna primena“  nije primerena jer se radi o dva različita prava, od kojih je jedno uvek besplatno (pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja (osim nužnih troškova)), a drugo nije uvek besplatno (pravo na ponovnu upotrebu). Stoga, iako su oba prava zajemčena u svrhu ostvarivanja veće transparentnosti rada organa javne vlasti, različita je njihova priroda, svrha i način ostvarivanja.  Iz tih razloga,  Poverenik je konstatovao da u konkretnom slučaju postoji pravna praznina, koja mora biti uređena zakonom.

Postoji nesaglasnost u pogledu odgovora na pitanje kako se prinudno naplaćuju nužni troškovi u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja. Po jednom stavu, rešenje organa javne vlasti kojim je utvrđena visina naknade nužnih troškova predstavlja izvršnu ispravu u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju i izvršava se u skladu sa pravilima propisanim tim zakonom. Po drugom stavu, radi naplate nužnih troškova mora se voditi parnica, radi izdavanja platnog naloga, da bi se došlo do izvršne isprave koja je osnov za prinudnu naplatu troškova.

Ne može se postupanje po novom zahtevu uslovljavati neplaćenim naknadama po ranijim zahtevima. U odnosu na zahtev po kom se postupa treba imati u vidu sledeće:

Članom 17. st. 1. i 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je uvid u dokument besplatan, a da se kopija dokumenta koji sadrže tražene informacije izdaje uz obavezu tražioca da plati naknadu nužnih troškova izrade kopije, a u slučaju upućivanja i troškove upućivanja. Prema stavu 3. ovog člana, Vlada propisuje troškovnik na osnovu koga organi obračunavaju navedene troškove.

Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja ("Sl. glasnik RS" br. 8/06), u Troškovniku kojim se utvrđuje visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, propisano je da ukoliko visina ovih nužnih troškova prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema Troškovniku.

Članom 16. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je organ vlasti dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Stavom 5. istog člana propisano je da će organ vlasti, zajedno sa obaveštenjem o stavljanju na uvid dokumenta sa traženom informacijom, odnosno o izdavanju kopije dokumenta, tražiocu saopštiti, između ostalog, iznos nužnih troškova izrade kopije dokumenta.

Iz navedenih odredaba proizilazi da organ vlasti, zajedno sa kopijom traženog dokumenta dostavlja tražiocu i nalog za plaćanje naknade u skladu sa Uredbom o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja i Troškovnikom kojim se utvrđuje visina nužnih troškova, a koji je sastavni deo ove Uredbe. Dakle, organ vlasti ne može uslovljavati pristup informacijama od javnog značaja plaćanjem naknade, osim u slučaju kada visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, kada je tražilac informacije dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa utvrđenih nužnih troškova. Drugim rečima, to znači da organ ne mora da dostavi kopiju traženih dokumenata dok tražilac ne dostavi dokaz da je uplatio navedeni depozit. Međutim, pravo uvida i dostavljanje obaveštenja o posedovanju informacija je besplatno i ne može se uslovljavati naplatom nužnih troškova.