Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako postupiti ako tražilac informacije ne dostavi dokaz da je uplatio nužne troškove kopiranja nakon dostavljanja informacije?
Prema Uredbi o visini naknade nužnih troškova za izdavanje kopije dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja, organ vlasti može odlučiti da tražioca informacije oslobodi plaćanja nužnih troškova, ako visina nužnih troškova ne prelazi iznos od 50,00 dinara, a posebno u slučaju dostavljanja kraćih dokumenata putem elektronske pošte ili telefaksa.
Ukoliko visina nužnih troškova za izdavanje kopija dokumenata na kojima se nalaze informacije od javnog značaja prelazi iznos od 500,00 dinara, tražilac informacije je dužan da pre izdavanja informacije položi depozit u iznosu od 50% od iznosa nužnih troškova prema ovom troškovniku. Stoga, bi bilo dobro, u situacijama gde je iznos nužnih troškova viši od 500,00 dinara tražiti uplatu avansa.
Kako je izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno da odgovorna lica budu ovlašćena lica? Kako će ova lica biti odgovorna za informacije koje npr. funkcioneri ne dozvole da se dostave?
Izmenama i dopunama Zakona predviđeno je da će prekršajno odgovarati pored ovlašćenog lica i lice koje ovlašćenom licu ne dostavi tražene informacije, koje su neophodne za postupanje po zahtevu za pristup informacijama. Kada funkcioner sprečava ovlašćeno lice da postupa u skladu sa zakonom, reč je o nezakonitom nalogu, a način postupanja u takvim situacijama propisan je odredbama člana 31. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ko pravi prekršaj u slučaju "ćutanja uprave", odgovorno lice organa ili lice koje je odgovorno lice ovlastilo da postupa po zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja?
Poslednjim izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja (koji će početi da se primenjuje 17. februara 2022.) izričito je predviđeno da će za prekršaj zbog nepostupanja po zahtevu za pristup biti odgovorno ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama, dok je prema još uvek važećem Zakonu to odgovorno lice u organu javne vlasti, tj. rukovodilac organa. U praksi prekršajnih sudova bila je različita praksa. Neki sudovi su smatrali odgovornim rukovodioca organa, a neki su smatrali da tu treba primeniti Zakon o prekršajima, te da u skladu sa tim zakonom za taj prekršaj odgovorno je ovlašćeno lice za postupanje po zahtevima za pristup informacijama. Nakon toga Vrhovni kasacioni sud je zauzeo stav da je odgovorno ovlašćeno lice, ako je određeno.
Kako reagovati kada lice kome su pružene informacije objavljuje dostavljene informacije selektivno i interpretira ih suprotno njihovoj svrsi? Takođe, kako postupati u situacijama kada neko traži dostavu dokumentacije bez navođenja informacije koja mu je iz dokumenata potrebna (npr. celokupnu računovodstvenu dokumentaciju za nekoliko godina)?
Lice koje je primilo tražene informacije odgovorno je za njihovu poštenu i zakonitu upotrebu. To ne treba da bude briga, niti je to odgovornost organa javne vlasti. U praksi Poverenika pre 10 godina bio je slučaj da je jedna nevladina organizacija po osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama o javnog značaja prikupila podatke od svih zdravstvenih ustanova u Srbiji da bi napravila portal za ocenu rada lekara (promenila je prvobitnu svrhu zbog koje su podaci obrađivani). Poverenik, kao organ koji istovremeno štiti i pravo na zaštitu podataka o ličnosti zabranio je obradu podataka na tom portalu, jer je suprotna Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i svrsi zbog koje su podaci opravdano učinjeni dostupnim javnosti. U pravnom sistemu postoje mehanizmi kako se postupa kad neko informacije prikupljene na zakonit način upotrebljava na nezakonit način. Međutim, s druge strane treba imati u vidu i činjenicu da je u jednom demokratskom društvu uobičajeno da javnost ima pravo da daje svoje mišljenje o radu organa javne vlasti i da ih kritikuje. Javni službenici i javni funkcioneri moraju biti spremni na oštriju kritiku nego kad su u pitanju „obični građani“. To je standard koji je izgrađen i potvrđen u praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Kad je u pitanju zahtev kojim neko traži kopiranje par desetina ili stotina hiljada stranica, svakako ima mesta razmatranju primene člana 13. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, pre nego što zahtev odbije u celosti, organ je dužan da pozove tražioca, da pokaže dobru volju i da je spreman da udovolji zahtevu i da pokuša sa tražiocem da se zahtev svede na razumnu meru. Ukoliko tražilac ostaje pri prvobitnom zahtevu ima mesta primeni člana 13. Zakona.
Metodologija dokazivanja da je u nekom konkretnom slučaju reč o zloupotrebi prava opisana je u studiji slučaja u publikaciji Poverenika „Stavovi i mišljenja Poverenika.pdf“ broj 8, poglavlje broj 6, 2019. godina,
Da li je zloupotreba prava na pristup informacijama ako se stranka obrati zahtevom za pristup informacijama i traži odgovor kada će biti izvršeno obeležavanje ulica u opštini?
Na taj način formulisano pitanje ne bi se moglo smatrati zloupotrebom prava. U takvoj situaciji pre treba razmišljati o tome da li je takva informacija uopšte sadržana u nekom dokumentu, jer ako nije, dovoljno je tražioca obavestiti da organ javne vlasti ne poseduje dokument u kom je sadržana takva informacija.