Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeImajući u vidu da se instrukcije za izradu Programa poslovanja za narednu godinu, od strane osnivača, vezuju za postojeću regulativu, pa tako nastaje problem ukoliko neki propis počinje da se primenjuje (ili važi) od januara. Kako to prevazići, a da ne mora da se čeka rebalans Programa poslovanja, koji je najčešće tek u junu?
Rok za donošenje godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća je 1. decembar, a osetno pre tog roka Vlada Republike Srbije donosi Smernice za izradu godišnjeg programa poslovanja javnih preduzeća.
Smernice Vlade Republike Srbije donete u oktobru 2020. godine, a koje su se odnosile na godišnje programe za 2021. godinu, ostavile su mogućnost lokalnim samoupravama da, ako za tim imaju potrebu, propišu dodatne smernice. Te dodatne smernice, pod uslovom da ih je doneo nadležni organ JLS, su za javna preduzeća su takođe obavezujuće.
Dakle, javna preduzeća su prilikom izrade godišnjeg programa poslovanja bila u obavezi da sve elemente poslovanja planiraju u skladu sa smernicama Vlade, ali i u skladu sa dodatnim smernicama JLS. Naravno, pod uslovom da su te dodatne smernice zaista i donete.
Kada se radi o masi zarada i drugih primanja, u smernicama koje je donela Vlada, nema nikakvih kvantifikacija, već se javna preduzeća usmeravaju samo na to da masu zarada treba da planiraju u skladu sa važećim propisima.
Što se tiče važećih propisa, u momentu izrade godišnjeg programa za 2021. godinu, mnogo toga je bilo poznato, tako da je teško moglo da se desi da se već januaru 2021. godine promeni regulativa u nekom delu koji nije bilo moguće predvideti, a koji je od uticaja na masu i troškove zaposlenih. Naime, još u oktobru 2020. godine bilo je poznato:
Kada su u pitanju zarade zaposlenih u javnim preduzećima, nije se očekivalo donošenje nekog drugog propisa kojom bi se zarade konkretnije regulisale ili ograničavale. To znači da politika zarada zaposlenih u javnim preduzećima u 2021. godini treba i može da se vodi tako da zavisi isključivo od mogućnosti i potreba preduzeća i od odluka njihovih osnivača.
Ovo su bile ujedno i glavne pretpostavke na osnovu kojih je, obzirom da je već u momentu izrade godišnjih programa bilo jasno da će se one sa velikom verovatnoćom zaista i ostvariti, trebalo da planirate zarade i masu zarada i drugih ličnih primanja zaposlenih u javnim preduzećima iz vaše nadležnosti. Tu treba imati u vidu, da planiranje veće mase zarada ne znači da to što je planirano mora i da se realizuje. To je samo plan, koji se može realizovati uz manja ili veća odstupanja.
Ako iz bilo kog razloga ove pretpostavke nisu uzete u obzir prilikom izrade godišnjih programa, to znači da je smanjen bilo kakav manevarski prostor. Ako se sada zbog toga dešava da se probija planirana masa tako da to pravi neravnotežu i u ZIP obrascu, rebalans je jedina opcija koja stoji na raspolaganju.
S obzirom da su Zakonom o javnim nabavkama regulisani izuzeci, da li to znači da JLS može da JKP-u poveri poslove rekonstrukcije objekata bez prethodno sprovedene procedure javnog nadmetanja?
U članu 12. Zakona o javnim nabavkama (ranije je to bio član 7), pobrojano je ukupno 12 slučajeva u kojima naručioci nisu u obavezi da primenjuju odredbe Zakona. U tački 11) tog člana navedeno je da se odredbe zakona ne primenjuju na „nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta“. Ova odredba se svakako može odnositi i na javna komunalna preduzeća koja su obveznici zakona i kojima je povereno obavljanje neke od komunalnih delatnosti.
Dakle, u novom zakonu nisu menjane odredbe o isključivom pravu, ali stoji da to nije potpuno u skladu sa EU standardima koji insistiraju na punoj konkurenciji u svim slučajevima kada postoje mogućnosti za nadmetanje, tako da je moguće da će nekim budućim izmenama zakona ova odredba da bude drugačije formulisana ili možda i potpuno brisana.
Kojim članom zakona je propisano da troškove JKP treba voditi odvojeno?
U pitanju je Zakon o komunalnim delatnostima. Naime, članom 22. Zakona o komunalnim delatnostima propisano je sledeće: „Ako vršilac komunalne delatnosti obavlja još neku delatnost pored one koja mu je poverena, obavezan je da u svom računovodstvu odvojeno iskazuje sve prihode i rashode koji su vezani za obavljanje poverene komunalne delatnosti.“
Zaposleni je 6 godina radio u Društvenom fondu za finansiranje izgradnje stanova solidarnosti opštine Grocka koji je osnovala Skupština opštine i koji je finansiran 100% iz budžeta opštine tj. bio je indirektni korisnik sredstava budžeta opštine. Nakon toga, sporazumom o preuzimanju radnika, između Fonda i OIpštinske uprave zaposleni prelazi da radi u Opštinsku upravu. Tokom rada u OU, prvo je ukinut minuli rad za godine provedene u fondu, ali je na lični zahtev ponovo priznat. U ovom konrektnom slučaju, da li je ispunjen uslov za isplatu jubilarne nagrade u 2022. godini za 20 godina staža od čega 6 godina u opštinskom fondu i 14 godina u OU, u skladu sa članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl.glasnik RS", br.38/2019 i 55/2020)?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog stava 3. smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.
Da li se priznaje staž iz privatnog sektora, koji se ne finansira od strane državnog organa da se isplati jubilarna nagrada za 10 godina radnog staža od sadašnjeg poslodavca Opstinske uprave?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.
Iz navedenih odredbi proizilazi da se u staž za jubilarnu nagradu računaju samo godine rada u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, te zaključujemo da se godine rada u privatnom sektoru ne računaju u staž za jubilarnu nagradu.