Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeU Stručnom uputstvu o formiranja odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu koje je izdalo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja dana 23.06.2021. godine stoji da se prilikom formiranja odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici /deca prema IOP-u) „upućuje dete na IRK i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.Uz ovaj zahtev škola prilaže i dokaz o tome da je dete upućeno na IRK“. Da li se ovo odnosi na IOP-2 ili i na IOP-1, jer u stručnom uputstvu nije precizirano?
U okviru Stručnog uputstva o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama za školsku 2021/2022. godinu, u delu koji se odnosi na formiranje odeljenja i grupa u osnovnoj i srednjoj školi u kojima se obrazuju učenici/deca prema individualnom obrazovnom planu (IOP) navedeno je:
„U postupku ispitivanja deteta upisanog u osnovnu školu, škola može da utvrdi potrebu za donošenjem individualnog obrazovnog plana ili za intenzivnom dodatnom podrškom detetu. Škola odmah upućuje dete na Interresornu komisiju i obraća se zahtevom nadležnoj školskoj upravi radi dobijanja saglasnosti za priznavanje manjeg broja učenika od propisanog u odeljenju prvog razreda.“
Navedeni deo Stručnog uputstva treba tumačiti u skladu sa čl. 76. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV), stav 3. i stav 4. kojim je propisano sledeće:
„Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban akt, koji ima za cilj optimalni razvoj deteta i učenika i ostvarivanje ishoda obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa propisanim ciljevima i principima, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika.
IOP izrađuje tim za dodatnu podršku detetu, odnosno učeniku na osnovu prethodno ostvarenih, evidentiranih i vrednovanih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta, učenika i odraslog, a ostvaruje se nakon saglasnosti roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.“
Na ovim zakonskim odredbama se temelji Pravilnik o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje kojim je čl. 3, 4. i 5. propisana postupnost u donošenju odluke o nivou podrške koja je potrebna učeniku. Pravilnik upućuje na to da je potrebno da se upozna dete/učenik i način njegovog funkcionisanja da bi se sagledala i predložila najdelotvornija dodatna podrška za konkretno dete.
Podsećamo i da je istim pravilnikom, čl. 12. uređen način na koji se podržava tranzicija dece i učenika kojima je potrebna dodatna podrška: „Za svako dete, učenika i odraslog koji ostvaruje pravo na dodatnu podršku, ustanova planira i sprovedi posebne mere za pripremu deteta, učenika i odraslog za prelazak u novi ciklus, odnosno nivo obrazovanja, ili prelazak u drugu ustanovu, kao i mere za pripremu obrazovne ustanove u koju se uključuje dete, učenik i odrasli.“
Iz ove odredbe proizilazi da su za članove IRK, kao i za školu, u situaciji kada se pripremaju za uključivanje deteta sa smetnjama u razvoju u obrazovanje, ključne informacije iz predškolske ustanove u kojoj je dete pohađalo pripremni predškolski program. Ukoliko je dete tokom predškolskog vaspitanja i obrazovanja imalo plan individualizacije ili IOP, i za koje je realizovan plan tranzicija, može se očekivati da će isti nivo podrške biti potreban i na početku osnovnog obrazovanja i vaspitanja. Ukoliko to nije slučaj, neophodna je dosledna primena Pravilnika o bližim uputstvima za ostvarivanje prava na IOP, njegovu primenu i vrednovanje.
Prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, mišljenja IRK je, između ostalog, neophodno ako učenik treba da pređe na obrazovanje po IOP2 (individualni obrazovni plan sa izmenjenim ishodima), ali IRK „ne odobrava“ IOP1, već je to u nadležnosti škole.
Sa druge strane, u skladu sa ZOSOV, škola koja je prilikom upisa prepoznala da je detetu potreban intenzivna podrška treba da se obrati IRK kao bi se pre polaska u školu npr. uklonile arhitektonske barijere, obezbedio lični pratilac ili neko pomagalo kao što je elektronska lupa i sve drugo što je u nadležnosti IRK prema Pravilniku o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom.
Dakle, za prelazak na IOP1 nakon sprovedenog plana individualizacije nije potrebno mišljenje IRK, i preporučujemo da to bude odgovor IRK školi koja se obratila Komisiji isključivo za ovaj vid podrške.
Da li roditelj deteta koje je rođeno 2015. godine i u ovoj školskoj godini nije pohađalo Pripremni predškolski program, niti bi po zakonu trebalo da pođe u prvi razred osnovne škole, u školskoj 2021/2022. godini, mogao da se za prevremeni upis radi provere spremnosti za polazak u osnovnu školu, shodno članu 55. Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, obrati samo redovnoj osnovnoj školi, ili se može obratiti i školi za učenike sa smetnjama u razvoju, radi eventualnog prevremenog upisa, odnosno, da li bi Interresorna komisija u tom slučaju trebala da da mišljenje o prevremenom upisu, u ovoj školskoj godini?
Prema članu 55. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 55/2013, 101/2017, 10/2019 i 27/2018 - dr. zakon), dete starosti od šest do šest i po godina može se upisati u prvi razred nakon provere spremnosti za polazak u školu. Škola je dužna da organizuje proveru spremnosti. Ovu proveru vrši psiholog, odnosno pedagog škole primenom standardnih postupaka i instrumenata, preporučenih od nadležnog zavoda, odnosno ovlašćene stručne organizacije. U postupku provere spremnosti, škola može da preporuči upis deteta u prvi razred ili upis deteta u školu nakon godinu dana, uz pohađanje pripremnog predškolskog programa.
Ova odredba se pre svega odnosi na decu koja brže napreduju u razvoju u odnosu na svoje vršnjake. U toku provere spremnosti za raniji polazak u osnovnu školu procenjuje se da li je dete (uzrasta od 6 do 6 i po godina) dostiglo nivo spremnosti za školu prosečnog sedmogodišnjaka, tj. da li je na tom nivou njegova socijalni, emocionalni i kognitivni razvoj. Odluku o prevremenom upisu u prvi razred donosi osnovna škola i nije nam poznata praksa prevremenog upisa dece u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koji se dete ne može upisati bez mišljenja interresorne komisije i saglasnosti roditelja.
Ukoliko dete nije uključeno u predškolsko vaspitanje i obrazovanje, preporuka je da se uključi i pre polaska u obavezni pripremni predškolski program.
Da li se iz gradskog/opštinskog budžeta, shodno čl. 189. st. 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja može finansirati internatski smeštaj za učenika koji pohađa srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, kao i troškovi prevoza za učenika i pratioca, na osnovu mišljenja Interresorne komisije, ili je za sklapanje ugovora sa internatom neophodna saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti, odnosno, da se troškovi internatskog smeštaja finansiraju iz republičkog budžeta, jer se radi o radnom osposobljavanju, i srednje školovanje, još uvek nije obavezno, a da deo troškova snosi roditelj učenika sa smetnjama u razvoju?
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) u članu 189. uređuje da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva, između ostalog, za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca. Ovim zakonom nije eksplicitno utvrđeno pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca već je formiran pravni osnov da se iz budžeta JLS izdvajaju sredstva u tu svrhu. Pravo na prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca bi trebalo da bude utvrđeno propisima JLS kao i način i uslovi ostvarivanja tog prava. Međutim, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti je u Mišljenju br. 07-00-44/2015-02 od 20. aprila 2015. godine zauzela stav da utvrđivanje delatnosti, usluga i aktivnosti iz oblasti obrazovanja za koje se izdvajaju sredstva iz budžeta JLS ujedno predstavlja utvrđivanje prava građana.
Bez obzira na navedena tumačenja odredbi Zakona, za obezbeđivanje smeštaja učenika u internat od strane JLS, nije potrebno tražiti saglasnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, shodno članu 110. Zakona o socijalnoj zaštiti. Naime, pomenute odredbe Zakona o socijalnoj zaštiti uređuju pravo građana na Pomoć za osposobljavanje za rad. Ovo pravo obuhvata podršku u obrazovanju i osposobljavanju za rad i priznaje se deci i mladima sa smetnjama u razvoju i odraslim osobama sa invaliditetom koje to pravo ne mogu da ostvare po drugom pravnom osnovu. Radi se o različitom instrumentu podrške u odnosu na odredbe člana 189. ZOSOV. Samo se procena potreba za korišćenjem pomoći za osposobljavanje za rad vrši u skladu s propisima kojima se uređuju osnovi sistema obrazovanja i vaspitanja. U svemu ostalom se radi o pravu iz socijalne zaštite za čije obezbeđivanje se izdvajaju sredstva iz Budžeta Republike Srbije uz primenu principa učešća korisnika u ceni usluga koji se primenjuje na sve usluge smeštaja u oblasti socijalne zaštite.
Da li postoji osnov da jedinica lokalne samouprave operatoru (delatnost: kablovske telekomunikacije) naplaćuje lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme na poslovnom prostoru, kada je firma istaknuta na baznoj stanici odnosno na poslovnom prostoru po baznoj stanici? Naime u Mišljenju Ministarstva finansija br. 434-06-00046/2011-06,od 16.11.2011. godine je data interpretacija shodno tada važećim odredbama Zakona o finansiranju lokalne samouprave (ZoFLS). Imajući u vidu da je ovo mišljenje iz 2011. godine, a posebno imajući u vidu odredbe važećeg ZoFLS čl. 16. i druge, postoji nedoumica u pogledu toga da li JLS može da utvrđuje predmetnu lokalnu komunalnu taksu.
U skladu sa članom 11. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS“, br. 80/02...144/20) mišljenja Ministarstva finansija o primeni konkretnih propisa, u cilju obezbeđenja jedinstvenog sprovođenja propisa, obavezujuća su za postupanje lokalne poreske administracije kao organa jedinice lokalne samouprave koji utvrđuje lokalnu komunalnu taksu primenom tog zakona.
Mišljenje Ministarstva finansija broj 434-06-00046/2011-06 od 16.11.2011. godine, poziva se na odredbe člana 15. i 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("sl. glasnik RS", BR. 62/06 i 47/11), kao i odredbe člana 4. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/10).
Članom 15. Zakona o finansiranju lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 62/06...126/20 - uskl. din. iznosi), koji se sada primenjuje propisano je da se lokalna komunalna taksa može uvoditi, između ostalog, za isticanje firme na poslovnom prostoru, dok je odredba ovog člana koja se odnosi na isticanje i ispisivanje firme van poslovnog prostora brisana.
Članom 16. istog zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Navedene odredbe su iste kao i u zakonu koji se primenjivao 2011. godine, kada je izdato Mišljenje Ministarstva finansija.
Odredbe člana 4. Zakona o elektronskim komunikacijama ("Sl. glasnik RS", br. 44/10, ..., 95/18-dr. zakon), koji se sada primenjuje ne razlikuju se od odredbi člana 4. tog zakona koje su navedene u Mišljenju Ministarstva finansija iz 2011. godine.
Uzimajući u obzir da je predmetno mišljenje Ministarstva finansija dato pozivajući se na odredbe zakona koje se do danas nisu promenile, po našem mišljenju ne možemo reći da se predmetno mišljenje ne može i dalje koristiti. Pri tom napominjemo da nemamo saznanja da li je nakon toga izdato drugačije mišljenje na ovu temu, što nije isključeno, uzimajući u obzir da pojam "poslovni prostor" koji se koristi u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave nigde nije precizno definisan niti se može iz bilo kog propisa tačno znati šta jeste a šta nije poslovni prostor.
Takođe, sud prilikom odlučivanja ne uzima u obzir mišljenja Ministarstva finansija kao obavezujuća.
Za konačan stav i potvrđivanje predmetnog mišljenja preporučujemo obraćanje Ministarstvu finansija, koje je jedino nadležno za to.
Savetnik pacijenata u postupku po podnetom prigovoru pribavlja izjave direktora zdravstvenih ustanova. Kako se radi o veoma osetljivim pitanjima, neophodno je da njihove izjave sadrže delovodi broj, budu potpisane (ili da sadrže faksimil, pošto su direktori zdravstvenih ustanova uglavnom lekari) i sadrže obavezno pečat zdravstvene ustanove. Da li se u tom smislu nešto menja kroz E-upravu?
Prilikom obavljanja poslova organa iz sopstvenog delokruga elektronskim putem, odnosno prilikom elektronskog upravnog postupanja, postupak se sprovodi na identičan način upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, ukoliko posebnim propisom nije drugačije određeno. U tom smislu, obezbeđeni su preduslovi za upotrebu elektronskog potpisa i pečata, kako bi se obezbedio integritet podataka i potvrdio identitet potpisnika, odnosno pečatioca, tj. obezbedila potvrda autentičnosti akta organa u elektronskom obliku.