Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeElektroprivreda Srbije obratila se Opštinskoj upravi za zahtevom za ustanovljenje službenosti a radi izgradnje trafostanice jačine 10kw na parceli u javnoj svojini opštine. Da li je službenost podobno pravo za izgradnju? Ukoliko nije, u kom postupku bi trebalo da se rešava po zahtevu? Da li je EPS u obavezi da plaća službenost kada se radi o zemljištu u javnoj svojini?
Najpre je neophodno sagledati nekoliko propisa koji regulišu ovu oblast. Tu su pre svih Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o eksproprijaciji, Zakon o javnoj svojini, kao i Zakon o energetici.
Naime, pitanje koje se odnosi na “podobno pravo za izgradnju” pretpostavka je da se misli na odgovarajuće pravo na zemljištu za izdavanje građevinske dozvole za izgradnju objekta trafostanice. Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji pod odgovarajućim pravom na zemljištu smatra se pravo svojine ili pravo zakupa na zemljištu u javnoj svojini, odnosno drugo pravo propisano zakonom. U ta druga prava propisana zakonom ulazi i pravo službenosti ustanovljeno u skladu sa zakonom, a na osnovu zaključnog ugovora za izgradnju objekata linijske infrastrukture (stav 4. istog člana Zakona). S tim u vezi ako je pitanje da li se pravo službenosti može smatrati odgovarajućim pravom u smislu Zakona o planiranju i izgradnji da bi se izdala građevinska dozvola, odgovor je da može ukoliko se grade objekti linijske infrastrukture i ukoliko je zaključen odgovarajući ugovor o pravu službenosti.
Kod drugog pitanja neophodno je da posmatramo dva propisa.
Sa jedne strane tu je Zakon o energetici koji propisuje u članu 218. stav 6. da operateri sistema električne energije nemaju obavezu plaćanja naknade za službenost na zemljištu koje je u javnoj svojini. Međutim, ovde se postavlja pitanje da li dovoljno utvrditi službenost ako se radi o izgradnji objekta trafostanice koji objekat je trajnog karaktera, kao i kakva je sudbina ostalog zemljišta u javnoj svojini po pitanju daljeg održavanja predmetnog dalekovoda.
Zaključak je da, imajući u vidu vrstu objekta koji se gradi, smatramo da ustanovljenje službenosti nije dovoljno, već treba sprovesti postupak eksproprijacije/administrativnog prenosa sa jednog na drugog titulara javne svojine, gde jedinici lokalne samouprave pripada pravo na naknadu ukoliko u postupku dokaže da je zemljište stečeno teretnim pravnim poslom.
Za sva zvanična tumačenja propisa preporučujemo obraćanje resornim ministarstvima.
Kako je članom 174. Zakona o zaposlenima u uutonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, između ostalog, propisano da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, da li je žalbena komisija nadležna i da odlučuje o žalbama nameštenika odnosno ko je drugostepeni organ nadležan za postupanje po žalbama na rešenja kojima se odlučuje o pravima i dužnostim iz radnog odnosa nameštenika?
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalnih samouprava je utvrđeno da se na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i kolektivni ugovori, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je propisano sledeće:
„Žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Žalbena komisija primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak“.
Najzad, članom 195. Zakona o radu, koji predstavlja lex generalis, je propisano:
„Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.
Rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava“.
Dakle, žalbena komisija nije nadležni drugostepeni organ u slučaju nameštenika, već oni mogu protiv konkretnog rešenja da pokrenu radni spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana njegovog dostavljanja.
Za koje objekte se plaća taksa za ozakonjenje i koliki je iznos te takse?
Članom 33. Zakona o ozakonjenju objekata utvrđeno je da se za sve objekte u postupku ozakonjenja plaća taksa za ozakonjenje, pre izdavanja rešenja o ozakonjenju. Istim članom utvrđeni su iznosi visine takse za ozakonjenje u skladu sa klasom, površinom i namenom objekta, kao i u skladu sa načinom njegovog korišćenja. Stavom 3. istog člana utvrđeno je da se za ozakonjenje porodičnog objekta ili stana, korisne površine do 100 m2, pomoćne i ekonomske objekte, proizvodne i skladišne objekte, kao i sve druge objekte i radove iz člana 145. Zakona o planiranju i izgradnji plaća taksa u iznosu od 5.000 dinara.
Izveštaj o zatečenom stanju objekta, u skladu sa članom 18. Zakona o ozakonjenju, sadrži podatke o klasi, površini, nameni i način korišćenja objekta, na osnovu kojih će nadležni organ utvrditi visinu takse u konkretnom slučaju.
Da li službenik u lokalnoj samoupravi koji radi na osnovu ugovora o radu na određeno vreme do povratka zaposlenog sa bolovanja može učestvovati na javnom konkursu za radno mesto na neodređeno vreme a koji je raspisan u istoj upravi?
Shodno članu 94. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) javni konkurs se sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika.
Na osnovu člana 104. istog zakona konkursna komisija sastavlja spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za zaposlenje na radnom mestu i među njima sprovodi izborni postupak. U izbornom postupku se vrši ocenjivanje stručne osposobljenosti, znanja i veština kandidata koji učestvuju u izbornom postupku, prema kriterijumima i merilima propisanim za izbor.
Članom 16. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 95/2016) se takođe propisuje da se izborni postupak sprovodi među onim kandidatima koji ispunjavaju oglašene uslove za rad na radnom mestu koje se popunjava.
Dakle, potrebno je da kandidat ispunjava oglašene uslove za zaposlenje na radnom mestu, a ne postoje prepreke da na javnom konkursu učestvuje lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.
Da li i pod kojim uslovima zaposleni u opštinskoj upravi nameštenik: peta vrsta radnih mesta, može da zasnuje radni odnos (sporazumom) u ustanovi ili službi (turistička organizacija) čiji je osnivač opština?
Članovima 91. odnosno 92. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da organ, služba ili organizacija iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona može preuzeti, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme u drugom organu, službi ili organizaciji kod istog poslodavca.
Poslodavac može preuzeti od drugog poslodavca iz člana 4. ovog zakona, odnosno iz državnog organa, bez konkursa, službenika koji je u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Preuzimanje službenika vrši se na osnovu sporazuma o preuzimanju uz saglasnost službenika koji se preuzima.
Pre preuzimanja iz st. 1. i 2. ovog člana može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
U navedenim slučajevima, službenik može biti preuzet na radno mesto koje je razvrstano u isto, niže ili više zvanje. Službenik može biti preuzet na radno mesto razvrstano u neposredno više zvanje ukoliko ispunjava uslove za napredovanje.
Međutim, navedene odredbe se ne primenjuju na zaposlene u privrednim društvima, preduzećima, ustanovama, javnim agencijama, mesnim zajednicama, fondovima i fondacijama koje osniva nadležni organ autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom propisu, što dalje znači da se u konkretnom slučaju ne mogu primeniti odredbe u pogledu sporazuma o preuzimanju.
Na prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u ustanovama koje osniva lokalna samouprava ili javnim preduzećima primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori.