Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način ispravljati ili brisati lične podatke? Da li, u tom slučaju, treba primenjivati Zakon o matičnim knjigama i Zakon o opštem upravnom postupku, pa se podaci ispravljaju i brišu rešenjem ili se misli na neku drugu formu?
Član 29. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi netačni podaci o ličnosti bez nepotrebnog odlaganja isprave. U zavisnosti od svrhe obrade, lice na koje se podaci odnose ima pravo da svoje nepotpune podatke o ličnosti dopuni, što uključuje i davanje dodatne izjave.
Član 30. istog zakona propisuje da lice na koje se podaci odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca, te da je rukovalac dužan da bez nepotrebnog odlaganja podatke iz stava 1. ovog člana izbriše u sledećim slučajevima: 1) podaci o ličnosti više nisu neophodni za ostvarivanje svrhe zbog koje su prikupljeni ili na drugi način obrađivani; 2) lice na koje se podaci odnose je opozvalo pristanak na osnovu kojeg se obrada vršila, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 1) ili članom 17. stav 2. tačka 1) ovog zakona, a nema drugog pravnog osnova za obradu; 3) lice na koje se podaci odnose je podnelo prigovor na obradu u skladu sa: a) članom 37. stav 1. ovog zakona, a nema drugog pravnog osnova za obradu koji preteže nad legitimnim interesom, pravom ili slobodom lica na koje se podaci odnose, b) članom 37. stav 2. ovog zakona; 4) podaci o ličnosti su nezakonito obrađivani; 5) podaci o ličnosti moraju biti izbrisani u cilju izvršenja zakonskih obaveza rukovaoca; 6) podaci o ličnosti su prikupljeni u vezi sa korišćenjem usluga informacionog društva iz člana 16. stav 1. ovog zakona.
Obrada podataka o ličnosti u matičnim knjigama, pa i njihovo ispravljanje i brisanje propisano je Zakonom o matičnim knjigama („Službeni glasnik RS“, br. 20 od 19. marta 2009, 145 od 29. decembra 2014, 47 od 20. juna 2018.).
Da li za formiranje nove zbirke podataka mora da postoji pravni osnov u nekom propisu ili je dovoljno da lice čiji se podaci prikupljaju po pristanku pristane i da se formira zbirka (misli se na obrazac gde se vodi zbirka podataka)?
Član 12. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je obrada zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova: 1) lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha; 2) obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora; 3) obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca; 4) obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica; 5) obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca; 6) obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice. Stav 1. tačka 6) ovog člana ne primenjuje se na obradu koju vrši organ vlasti u okviru svoje nadležnosti.
Član 47. stav 1. istog zakona propisuje da je rukovalac i njegov predstavnik, ako je određen, dužan da vodi evidenciju o radnjama obrade za koje je odgovoran, a koja sadrži informacije o: 1) imenu i kontakt podacima rukovaoca, zajedničkih rukovaoca, predstavnika rukovaoca i lica za zaštitu podataka o ličnosti, ako oni postoje, odnosno ako su određeni; 2) svrsi obrade; 3) vrsti lica na koje se podaci odnose i vrsti podataka o ličnosti; 4) vrsti primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni ili će biti otkriveni, uključujući i primaoce u drugim državama ili međunarodnim organizacijama; 5) prenosu podataka o ličnosti u druge države ili međunarodne organizacije, uključujući i naziv druge države ili međunarodne organizacije, kao i dokumente o primeni mera zaštite ako se podaci prenose u skladu sa članom 69. stav 2. ovog zakona, ako se takav prenos podataka o ličnosti vrši; 6) roku posle čijeg isteka se brišu određene vrste podataka o ličnosti, ako je takav rok određen; 7) opštem opisu mera zaštite iz člana 50. stav 1. ovog zakona, ako je to moguće.
Koji je rok za imenovanje lica za zaštitu podataka o ličnosti u skladu sa Zakonom?
Obaveza imenovanja lica za zaštitu podataka o ličnosti nastala je početkom primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18), odnosno 22.08.2019. godine.
Šta sve treba da sadrži zbirka podataka?
Član 4. tačka 7. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, broj 87/18) propisuje da je „zbirka podataka” svaki strukturisani skup podataka o ličnosti koji je dostupan u skladu sa posebnim kriterijumima, bez obzira da li je zbirka centralizovana, decentralizovana ili razvrstana po funkcionalnim ili geografskim osnovama.
Ko u JLS imenuje lice za zaštitu podataka o ličnosti?
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“) u članu 4. propisuje: „rukovalac“ je fizičko ili pravno lice, odnosno organ vlasti koji samostalno ili zajedno sa drugima određuje svrhu i način obrade. Zakonom kojim se određuje svrha i način obrade, može se odrediti i rukovalac ili propisati uslovi za njegovo određivanje (tačka 8); „organ vlasti“ je državni organ, organ teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javno preduzeće, ustanova i druga javna služba, organizacija i drugo pravno ili fizičko lice koje vrši javna ovlašćenja (tačka 25).
Isti zakon propisuje u članu 56. stav 1. da je rukovalac dužan da odredi lice za zaštitu podataka o ličnosti, ako se obrada vrši od strane organa vlasti, osim ako se radi o obradi koju vrši sud u svrhu obavljanja njegovih sudskih ovlašćenja. U stavu 6. istog člana propisano je da ako su rukovaoci ili obrađivači organi vlasti ili nadležni organi, može se odrediti zajedničko lice za zaštitu podataka o ličnosti, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.
Imajući u vidu odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129 od 29. decembra 2007, 83 od 5. avgusta 2014 - dr. zakon, 101 od 16. decembra 2016 - dr. zakon, 47 od 20. juna 2018.), organi jedinica lokalnih samouprava bi trebali da imenuju lica za zaštitu podataka o ličnosti, s tim što više organa može imenovati zajedničko lice za zaštitu podataka, uzimajući u obzir organizacionu strukturu i veličinu tih organa vlasti.