Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se porez na imovinu za fizička lica koja stanove, kuće i apartmane izdaju turistima, obračunava kao porez na stanove ili poslovni prostor?
Obveznik poreza na imovinu u skladu sa Zakonom o porezu na imovinu je fizičko lice koje ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana (preduzetnik) koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod, drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, preduzetnik koji vodi poslovne knjige - za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama;
Porez na imovinu plaća se na nepokretnosti koje se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to na nepokretnostima, u smislu ovog Zakona, smatraju se:
Fizičko lice, obveznik poreza na imovinu je dužno da nadležnoj lokalnoj samoupravi podnese prijavu na obrascu PPI-2 u skladu sa Pravilnikom o obrascima poreskih prijava o utvrđenom, odnosno za utvrđivanje poreza na imovinu. U samoj prijavi obveznik je dužan da popuni pored ostalih podataka relevantnih za utvrđivanje poreske obaveze i podatak o kojoj je vrsti nepokretnosti reč.
Fizička lica koja svoje stanove/kuće ili apartmane odluče da izdaju turistima i otpočnu obavljanje delatnosti ugostiteljstva i turizma, u obavezi su da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti na propisan način podnesu prijavu jedinici lokalne samouprave u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu, nakon čega dobijaju dozvolu i objekat se registruje kao kategorisan ili nekategorisan objekat. Jedinica lokalne samouprave na propisan način u skladu sa ovim zakonom vodi evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata, kao poveren posao. Jedinica lokalne samouprave je dužna da kvartalno ili na zahtev Ministarstva u roku od 15 dana u elektronskoj formi dostavi Ministarstvu podatke iz evidencije ugostiteljskih objekata koju vodi. Fizičko lice koje obavlja delatnosti ugostiteljstva, turizma dužno je da u skladu propisima regulisanim Zakonom o porezu na dohodak građana izmiruje svoje poreske obaveze.
Dalje, imajući u vidu kategorizaciju nepokretnosti (stan, poslovni prostor, kuća, garaža) prema prirodi upisa u Registar nepokretnosti koji se vodi kod nadležne službe za katastar nepokretnosti, a u skladu sa Zakonom kojim je regulisan postupak upisa u katastar, određuje se šta je osnovica poreza na imovinu nepokretnosti. Što znaci da ako je predmetna nepokretnost upisana/kategorisana kao stan ili kuća - oporezuje se porezom na imovinu na stan/kuću, a ako je nepokretnost kategorisana u Registru kao poslovni prostor, građevinski objekat za obavljanje delatnosti - plaća se porez na imovinu na poslovni prostor/građevinski objekat i slično.
U skladu sa navedenim, preporučujemo da se u postupku utvrđivanja poreza na imovinu na predmetnu nepokretnost uzmu u obzir i podaci iz podnete prijave PPI-2 (podatak o vrsti nepokretnosti), podaci iz evidencija nadležnih organa i drugi podaci kojima organi raspolažu, a od značaja su za utvrđivanje poreske obaveze po Zakonu o porezu na imovinu, kao i podaci o kategorizaciji objekta u skladu sa Zakonom o ugostiteljstvu.
Opština je zaključila jedan ugovor o dodeli bespovratnih sredstava sa Vladom Republike Srbije, koju zastupa Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva (SIPRU) o finansiranju usluga lični pratilac deteta u iznosu od oko 2 miliona dinara i drugi sa SWISS PRO o finansiranju usluga gerontodomaćica (pomoć u kući) oko 1,5 milion dinara. Da li se navedene usluge nabavljaju sprovođenjem javnih nabavki ili se mogu tretirati kao usluge iz Priloga 7 Zakona o javnim nabavkama, odnosno kao društvene i druge posebne usluge koje su izuzete od primene zakona?
U skladu sa odredbama Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, društvene i druge posebne usluge u delu sprovođenja postupka javne nabavke sadrže određene specifičnosti (propisane čl. 75. i 76. Zakona), ali nisu izuzete od primene odredaba Zakona.
Spisak ovih usluga naveden je u Prilogu 7 Zakona, pri čemu su usluge socijalne zaštite obuhvaćene ovim spiskom.
Ipak, članom 27. Zakona je propisano da se odredbe ovog zakona ne primenjuju na nabavku predmetnih usluga čija je procenjena vrednost manja od 15.000.000 dinara kada nabavku sprovodi javni naručilac.
S obzirom na to, ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke usluga socijalne zaštite za potrebe opštine manja od 15.000.000 dinara na godišnjem nivou, opština nije u obavezi da za nabavku usluga iz pitanja sprovedete postupak javne nabavke.
Ukazujemo da je naručilac dužan da pri nabavci ispod navedenog limita primenjuje načela Zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke, te da je naručilac dužan da svojim internim aktom uredi i postupak nabavki na koje se Zakon ne primenjuje.
Pored toga, ukazujemo i na to da je SKGO u prethodnom periodu, izradila modele internog akta naručioca, kojima su pored ostalog dati predlozi na koji način se mogu urediti nabavke društvenih i drugih posebnih usluga kod naručilaca u JLS. Ovim modelima može se pristupiti putem sledećeg linka:
http://www.skgo.org/vesti/detaljno/2465/skgo-izradila-modele-internog-akta-u-skladu-sa-novim-zakonom-o-javnim-nabavkama
Da li predstavnik sistema socijalne zaštite Interresorne komisije mora biti stručni radnik na poslovima socijalne zaštite (voditelj slučaja, pedagog) ili može biti i pravnik zaposlen u ustanovi Centra za socijalni rad?
Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom ("Službeni glasnik RS", broj 80/18) u članu 5. reguliše ko su članovi interresorne komisije. Za oblast socijalne zaštite to je stručni radnik na poslovima socijalne zaštite.
Pravilnik o stručnim poslovima u socijalnoj zaštiti ("Službeni glasnik RS", br. 1/212) u članu 5. navodi ko obavlja stručne poslove u socijalnoj zaštiti:
„Osnovne stručne poslove socijalne zaštite, u zavisnosti od karakteristika i potreba korisničke grupe, obavljaju stručni radnici: socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, defektolog i specijalni pedagog, koji imaju licencu za obavljanje osnovnih poslova u socijalnoj zaštiti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita“.
Prema ovom Pravilniku, pravnik ne obavlja osnovne stručne poslove u socijalnoj zaštiti, te ne može biti član Interresorne komisije.
Da li lokalna samouprava treba da sprovodi postupak javne nabavke za medijski prenos sednica skupštine opštine? Lokalna samouprava placa medijskim kucama prenos TV sednica.
ZJN naručioci ne primenjuju na kupovinu vremena za televizijsko, odnosno radijsko emitovanje, odnosno vremena za emitovanje programskih sadržaja, od pružaoca medijskih usluga, u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 2) ZJN. Imajući to u vidu, navedeni izuzetak bi se mogao primeniti i na prenose sednica skupštine opštine.
Da li je gornja granica za nabavke na koje se Zakon ne primenjuje za dobra i usluge 1.000.000,00 dinara ili 999.999,99 dinara?
Po formulaciji iz člana 27. stav 1. tačka 1) ZJN, po kojoj se odredbe ZJN ne primenjuju na nabavku dobara i usluga čija je procenjena vrednost manja od 1.000.000,00 dinara, proizilazi da isto važi za nabavku procenjene vrednosti od 999.999 dinara i manje, dakle manje od 1.000.000 dinara, dok već za nabavku procenjene vrednosti, za dobra i usluge, od 1.000.000 dinara i više moraju se primenjivati odredbe ZJN.