Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se u skladu sa članom 12. stav 1. tačka 11) Zakona o javnim nabavkama, javnom preduzeću koje je osnovala skupština opštine mogu dodeliti isključiva prava za obavljanje komunalnih delatnosti na teritoriji opštine, s obzirom da u Odluci o osnivanju javnog preduzeća postoji ta šifra delatnosti?
Članom 12. stav 1. tačka 11) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, propisano je da odredbe ovog zakona naručioci ne primenjuju na nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.
Dakle, ovaj izuzetak podrazumeva kao uslov da je prethodno naručiocu od koga se nabavljaju dobra, usluge ili radovi, dodeljeno isključivo pravo na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.
Iz navedenog proizilazi da ova odredba Zakona nije osnov za dodelu isključivog prava javnom preduzeću, već je za primenu ovog izuzetka potrebno da je prethodno javnom preduzeću dodeljeno isključivo pravo koje je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta.
Ipak, ukazujemo da je dodela prava na obavljanje komunalne delatnosti uređena Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/2011, 104/2016 i 95/2018). Tako je članom 5. stav 1. ovog zakona propisano da komunalnu delatnost mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, dok je članom 9. stav 3. istog zakona propisano da se poveravanje obavljanja komunalne delatnosti vrši na osnovu odluke skupštine jedinice lokalne samouprave o načinu obavljanja komunalne delatnosti i ugovora o poveravanju, osim kada se osniva javno preduzeće. Članom 9. stav 7. je propisano da se na postupak poveravanja obavljanja komunalne delatnosti čije se finansiranje obezbeđuje iz budžeta jedinice lokalne samouprave, odnosno čije se finansiranje obezbeđuje u celosti ili delimično naplatom naknade od korisnika komunalnih usluga, primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Iz navedenih odredaba Zakona o komunalnim delatnostima proizilazi da se poveravanje obavljanja komunalne delatnostima može „rezervisati“ za javno preduzeće, u skladu sa ovim zakonom.
Koji su neophodni uslovi i da li postoji minimalan broj dece koji je potreban da bi se formirala jaslena grupa, ukoliko se ispunjavaju uslovi prema Pravilniku?
Formiranje jaslenih i vaspitnih grupa u okviru predškolske ustanove nije u nadležnosti interresornih komisija, već je u nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje su i osnivači.
U nastavku dajemo pregled izvoda iz Zakona koji se odnose na osnivanje predškolske ustanove, obavljanje delatnosti van sedišta i o organizaciji vaspitno-obrazovnog rada.
Članom 9. Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju propisano je da:
“Jedinica lokalne samouprave osniva predškolsku ustanovu za najmanje pet, a najviše sto vaspitnih grupa, u skladu sa aktom o mreži predškolskih ustanova.
Izuzetno, ako ne postoje uslovi za osnivanje predškolske ustanove u skladu sa stavom 1. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može da osnuje predškolsku ustanovu sa manjim, odnosno većim brojem vaspitnih grupa, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).
Na teritoriji autonomne pokrajine, saglasnost iz stava 2. ovog člana, daje nadležni organ autonomne pokrajine.”
Članom 12. istog Zakona propisano je da:
“Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu.
Predškolska ustanova, koja ima rešenje o verifikaciji, može da obavlja delatnost van sedišta u izdvojenom odeljenju - objektu predškolske ustanove, školi ili drugom prostoru, ako ispunjava uslove u skladu sa Zakonom.
Odluku o obavljanju delatnosti van sedišta donosi upravni odbor, a ustanova može početi sa obavljanjem delatnosti iz stava 2. ovog člana po dobijanju rešenja o verifikaciji i saglasnosti Ministarstva.
Vaspitno-obrazovni rad van sedišta ostvaruje se uz uvažavanje specifičnosti koje proističu iz fizičke odvojenosti od predškolske ustanove.
Član 30. istog Zakona propisuje:
Vaspitno-obrazovni rad sa decom organizuje se u vaspitnim grupama. Vaspitne grupe mogu biti jaslene, za uzrast od šest meseci do tri godine i grupe vrtića, za uzrasni period od tri godine do polaska u školu.
Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta.
Broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, istog uzrasta, jeste:
|
- od 6 meseci do 1 godine
|
|
- od 1 do 2 godine
|
|
- od 2 do 3 godine
|
|
- od 3 do 4 godine
|
|
- od 4 godine do 5,5 godina
|
|
- od 5,5 do polaska u školu.
|
Izuzetno od stava 3. ovog člana, broj dece koja se upisuju u vaspitnu grupu, jeste:
Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitnih grupa u skladu sa stavom 3. ovog člana, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu sa kriterijumima, koje propisuje ministar.”
Opština je primila zahtev stranke za donošenje rešenja za utvrđivanje naknade za promenu namene obradivog poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište. Uvidom u katastar nepokretnosti je utvrđeno da organ nadležan za poslove državnog premera i katastra nije izvršio promenu tj. stavio zabeležbu u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti tj. u listu nepokretnosti predmetno zemljište se i dalje vodi kao poljoprivredno (nije izvršena promena shodno važećem planskom aktu). Da li opština može da donese rešenje za utvrđivanje naknade za promenu namene zemljišta imajući u vidu činjenicu da služba za katastar nije izvršila promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište ili se Rešenje o utvrđivanju naknade za promenu namene izdaje kada se izvrši promena namene zemljišta u katastru nepokretnosti, a posebno imajući u vidu odredbe člana 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji?
Članom 83. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da stupanjem na snagu planskog dokumenta kojim je promenjena namena zemljišta u građevinsko zemljište, vlasnici tog zemljišta stiču prava i obaveze propisane ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu zakona, bez obzira na činjenicu što organ nadležan za upis na nepokretnostima i pravima na njima nije sproveo promenu u javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i prava.
Imajući u vidu ovu odredbu, smatramo da organ Opštinske uprave može doneti rešenje za utvrđivanje naknade o promeni namene poljoprovrednog u građevinsko zemljište, po podnetom zahtevu.
Da li u Odluci o budžetu lokalne samouprave treba da stoji: planirano na kontu 745153 deo dobiti javnog preduzeća, prema odluci upravnog odbora javnog preduzeća u korist nivoa opština? Da li u izvršenju budžeta treba da stoji jedan član koji procenat javno preduzeće treba da uplati lokalnoj samoupravi kao deo dobiti javnog preduzeća?
U pogledu prvog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 29. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019), propisano je da se budžet priprema i izvršava na osnovu sistema jedinstvene budžetske klasifikacije.
Budžetska klasifikacija obuhvata ekonomsku klasifikaciju prihoda i primanja, ekonomsku klasifikaciju rashoda i izdataka, organizacionu klasifikaciju, funkcionalnu klasifikaciju, programsku klasifikaciju i klasifikaciju prema izvorima finansiranja.
Ekonomska klasifikacija prihoda i primanja iskazuje prihode i primanja na osnovu propisa ili ugovora koji određuju izvore prihoda, odnosno primanja, a ekonomska klasifikacija rashoda i izdataka iskazuje pojedinačna dobra i usluge i izvršena transferna plaćanja.
Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem ("Sl. glasnik RS", br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) utvrđene su brojčane oznake i nazivi konta, po kojima su korisnici sredstava obavezni da u knjigovodstvu iskazuju imovinu, obaveze, izvore sredstava, prihode i druga primanja, rashode i druge izdatke, kao i finansijski rezultat.
Kontni plan sačinjavaju klase, kategorije, grupe, sintetička konta, analitička konta i subanalitička konta.
Korisnici sredstava su obavezni da poslovne promene u budžetskom računovodstvu vode po propisanim šestocifrenim subanalitičkim kontima, sadržanim u Kontnom planu.
U skladu sa Kontnim planom za budžetski sistem, planirani prihod od dobiti javnih preduzeća jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu iskazuje na ekonomskoj klasifikaciji 745143 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa gradova, ukoliko je u pitanju grad, dok opštine iskazuju na ekonomskoj klasifikaciji 745153 - Deo dobiti javnog preduzeća i drugih oblika organizovanja, u korist nivoa opština.
U pogledu drugog pitanja, odgovor je sledeći:
Članom 3. Zakona o javnim preduzećima (“Sl. Glasnik RS”, br. 15/2016 i 88/2019) definisano je da je javno preduzeće, preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće).
Pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i:
Dalje, članom 58. propisano je da je javno preduzeće i društvo kapitala iz člana 3. stav 2. tačka 1) i 2) ovog zakona dužno da deo ostvarene dobiti uplati u budžet Republike Srbije, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave, po završnom računu za prethodnu godinu.
Visina i rok za uplatu dobiti iz stava 1. ovog člana utvrđuje se zakonom, odnosno odlukom o budžetu za narednu godinu.
Dakle, jedinica lokalne samouprave u odluci o budžetu, u delu izvršenja budžeta, posebnim članom propisuje visinu, odnosno procenat dobiti, kao i rok uplate dobiti javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač.
Radi se o stranci koja je u postupku uvođenja gasnih instalacija pred Odeljenjem za urbanizam i upućena je na rešavanje imovinsko pravnog statusa parcele na kojoj je objekat. Da li i dalje postupak treba voditi pred Republičkom Direkcijom za imovinu RS ili treba drugačije postupati?
Kako se iz vašeg pitanja vidi da je na pomenutom zemljištu zaključen ugovor o zakupu na period od 99 godina i pravo zakupa je upisano u G listu: Tereti na parceli u korist fizičkog lica, dajemo sledeći odgovor:
Pravo zakupa koje je ustanovljeno na taj način na zemljištu u državnoj svojini sa pravom korišćenja je prema ranijim propisima o planiranju i izgradnji bilo jedino moguće ustanoviti na period od 99 godina, jer nije postojao promet prava korišćenja i takav zakup se smatrao dugoročnim zakupom sa pravom vlasnika nepokretnosti.
Odredbom člana 103. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon i 9/2020) propisano je da zakupcima na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, za koje je zaključen ugovor o zakupu radi izgradnje, u trajanju od najmanje 50 godina, u skladu sa ranije važećim zakonima o planiranju i izgradnji, po zahtevu zakupca, utvrđuje se pravo svojine na građevinskom zemljištu, bez naknade, ako je u celosti isplaćen iznos zakupnine za period na koji glasi ugovor o zakupu, osim ako zakupodavac u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona pokrene sudski postupak za raskid ugovora o zakupu, i taj se spor pravnosnažno okonča u njegovu korist.
Stavom 4. propisano je da se uz zahtev za upis prava svojine za lica iz st. 1. i 2. ovog člana, organu nadležnom za upis prava svojine dostavlja dokaz da je iznos zakupnine isplaćen u celosti.
Stavom 7. propisano je da se upis prava svojine u korist lica iz st. 1. i 2. ovog člana, vrši organ nadležan za poslove vođenja evidencije nepokretnosti i prava na njima, po zahtevu tih lica.
Saglasno pomenutom članu Zakona o planiranju i izgradnji potrebno je da stranka/zakupac podnese nadležnom katastru zahtev za upis prava svojine na građevinskom zemljištu bez naknade koje je u zakupu radi izgradnje, i za koje je plaćana cena zakupnine u celosti, obzirom da se radilo o zakupu na period duži od 50 godina. Uz zahtev je potrebno dostaviti i sve dokaze koji su navedeni u Zakonu.
Takođe, ukazujemo i na odredbe člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na postojanje valjanog pravnog osnova za izdavanje građevinske dozvole, gde se kao odgovarajuće pravo na zemljištu smatra pravo svojine u korist podnosioca zahteva ili pravo zakupa na građevinskom zemljištu u javnoj svojini, o čemu organ koji postupa u predmetima izdavanja građevinske dozvole treba da brine po službenoj dužnosti.