Članom 135. stav 6. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se prilikom izdavanja građevinske dozvole za izgradnju komunalne infrastrukture, kao i rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju javnih saobraćajnih i drugih javnih površina u regulaciji postojeće saobraćajnice, u skladu sa faktičkim stanjem na terenu, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu.

Dakle, ukoliko se radi o sanaciji, rekonstrukciji ili adaptaciji postojeće saobraćajnice (a ne o izgradnji nove saobraćajnice), saglasnost vlasnika zemljišta nije potrebna. S druge strane, ukoliko projekat rekonstrukcije predviđa proširenje saobraćajnice u odnosu na faktičko stanje, rešavanje imovinskih odnosa moralo bi biti rešeno kao prethodno pitanje.

Članom 33. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta ako za njih ispunjava uslove, zbog privremeno povećanog obima posla, zamene odsutnog službenika ili u slučaju da na određeno radno mesto nije raspoređen nijedan službenik.

Vrstu i trajanje navedenih poslova određuje neposredni rukovodilac pismenim nalogom, uz napomenu da je reč o najduže na 30 radnih dana u periodu od šest meseci.

Prema tome,  službenik je dužan da, po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta, za koje ispunjava uslove i to najduže 30 radnih dana, zbog privremeno povećanog obima posla, zbog zamene odsutnog državnog službenika ili u slučaju da to radno mesto nije popunjeno, s tim da neposredni rukovodilac u pismenom nalogu određuje vrstu poslova koje je službenik dužan da radi, što znači da je trajanje poslova privremenog karaktera i ograničeno je najduže na 30 radnih dana.

Cilj navedene odredbe Zakona o zaposlenima u AP i JLS je da se poslovi drugog radnog mesta, odnosno poslovi koji nisu u opisu radnog mesta službenika kome se daje pismeni nalog da ih obavlja, obavljaju privremeno, odnosno najduže 30 radnih dana i to samo u slučaju kada je obavljanje tih poslova neophodno zbog privremeno povećanog obima posla ili zbog zamene odsutnog državnog službenika, odnosno kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu. S tim u vezi, mišljenja smo da je kontinuirano ponavljanje naloga pretpostavljenog za obavljanje istih poslova a koji nisu u opisu radnog mesta službenika u ponovljenom roku od 30 radnih dana u suprotnosti sa odredbom člana 33. Zakona.

Međutim, ukoliko postoji potreba da se poslovi na određenom radnom mestu obavljaju u periodu dužem od 30 radnih dana, Zakon predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na određeno vreme kao i mogućnost primene instituta privremenog i trajnog premeštaja.

Naime, članom 70. st. 1.i 2. zakona predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.

Dalje, članom 114. zakona predviđeno je da službenik može da bude trajno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto, ako to nalažu organizacija ili racionalizacija poslova ili drugi opravdani razlozi, dok je članom 115. zakona predviđeno da službenik može da bude privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto zbog zamene odsutnog službenika ili povećanog obima posla, pri čemu zadržava sva prava na svom radnom mestu. Privremeni premeštaj traje najduže jednu godinu, posle čega službenik ima pravo da se vrati na radno mesto na kome je radio pre premeštaja.

Prema tome, obavljanje poslova radnog mesta na kome je došlo do povećanog obima posla ili kada je obavljanje poslova tog radnog mesta neophodno jer je službenik, koji je raspoređen na tom radnom mestu privremeno odsutan ili kada niko nije raspoređen na tom radnom mestu moguće je po pismenom nalogu pretpostavljenog najduže 30 radnih dana, a nakon tog perioda, u cilju daljeg obavljanja poslova tog radnog mesta, na kome postoji potreba, moguće je primeniti druge institute koje Zakon o zaposlenima u AP i JLS predviđa.

Što se samog dodatka tiče, shodno članu 41. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) ako po pismenom nalogu neposrednog rukovodioca zaposleni radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta zbog privremeno povećanog obima posla ili poslove odsutnog zaposlenog, ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu. Treba ukazati da dodatak za prekovremeni rad isključuje dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 10 radnih dana mesečno iznosi 4% osnovne plate, odnosno 5% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dodatak za dodatno opterećenje od najmanje 20 radnih dana mesečno iznosi 8% osnovne plate, odnosno 10% osnovne plate ako zaposleni zamenjuje rukovodioca unutrašnje jedinice.

Dakle, ukoliko je u konkretnom slučaju reč o tome da je pismenim nalogom rukovodioca naloženo zaposlenoj da pored svojih, rešenjem određenih poslova, radi i poslove koji nisu u opisu njegovog radnog mesta i to poslove odsutnog zaposlenog, zaposlena ima pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu.

Treba dodati i da je pravo na dodatak za dodatno opterećenje na radu za zaposlene u lokalnoj samoupravi uvedeno Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS („Sl. Glasnik RS“, br. 38/19 i 55/20), koji je stupio na snagu 31.05.2019. godine.

Kada je reč o neutrošenim transfernim sredstvima od drugih nivoa vlasti iz prethodnih godina, ista je potrebno planirati u budžetu za tekuću godinu na izvoru 13 - Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina. 

Naime, članom 2. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) date su definicije prema kojima su transferna sredstva - sredstva koja se iz budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti prenose budžetu na drugom nivou vlasti, budžetu na istom nivou vlasti i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje, kao i između organizacija za obavezno socijalno osiguranje za doprinose za osiguranje, a donacija je namenski bespovratan prihod, koji se ostvaruje na osnovu pisanog ugovora između davaoca i primaoca donacije. Obzirom na napred navedene definicije, sredstva koja Ministarstvo prenosi budžetskom korisniku drugog nivoa vlasti mogu biti samo u vidu transfera, a nikako u vidu donacije.

Članom 8. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem (“Službeni glasnik RS”, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019 i 84/2019) definisana je klasifikacija izvora finansiranja, odnosno propisano je na kojim izvorima se iskazuju neutrošena sredstva iz ranijih godina, a kako je ovde reč o neutrošenim sredstvima iz prethodne godine i to o transfernim sredstvima dobijenim od Ministarstva kulture i informisanja, a ne o sredstvima iz donacija, ista se ne mogu planirati na izvoru 15.

Na izvoru 07-Transferi od drugih nivoa vlasti planiraju se prihodi ostvareni od transfera u tekućoj godini, kao i rashodi po tom osnovu u tekućoj godini.

Preneta neutrošena sredstva koja su u prethodnoj godini evidentirana na izvoru 05-Donacije od inostranih zemalja i izvoru 06-Donacije od međunarodnih organizacija, u tekućoj godini se planiraju na izvoru 15-Neutrošena sredstva donacija iz prethodnih godina.

Napomena: odgovor je dat na osnovu dostavljenih informacija, a u skladu sa regulativom i polazeći od tipičnih uporedivih situacija i postupanja u finansijskom poslovanju JLS u praksi.

Prilikom izrade Odluke o budžetu za narednu godinu, mogu se planirati sredstva iz izvora 15-Neutrošena sredstva donacija iz ranijih godina. Štaviše, ova sredstva je potrebno planirati naročito ukoliko postoji realna mogućnost da će plaćanje preuzetih obaveza, odnosno rashoda koje se finansiraju iz sredstava dobijenih iz donacija, nastupiti pre donošenja rebalansa budžeta u narednoj godini. Ukoliko se ista ne planiraju Odlukom o budžetu, može se doći u situaciju da plaćanje ugovorenih obaveza odnosno rashoda predviđenih dinamikom realizacije i definisanih ugovorom o donaciji, neće moći da se izvrši obzirom da nema planiranih aproprijacija. Iz navedenih razloga potrebno je izvršiti što realniju procenu iznosa sredstava koji će biti prenet u narednu godinu kako bi sve preuzete obaveze bile izmirene u zakonskim rokovima, a rebalansom budžeta potrebno je usaglasiti stanje sa stanjem neutrošenih sredstava na dan 31.12. prethodne godine.

Ovo se isto odnosi i na sredstva dobijena od Republike odnosno nadležnih ministarstava, s tim što se ona planiraju na izvoru 13-Neraspoređeni višak prihoda iz ranijih godina.

Shodno članu 54. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Dakle, službenik na položaju koje je prestao rad na položaju iz razloga proteka vremena na koje je postavljen, podnošenja pismene ostavke ili ukidanja položaja ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. S obzirom da je u konkretnom slučaju Kadrovskim planom i Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno upražnjeno radno mesto time se stiču oba, kumulativno postavljena, uslova za ostvarivanje navedenog prava.

Članom 187. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano sledeće:

„Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu.

Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa“.

Institut posebne zaštite od otkaza ugovora o radu, predviđen članom 187. Zakona o radu, ne utiče odnosno ne ograničava ostvarivanje prava službenika kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Usled navedenog, potrebno je postupiti po podnetom zahtevu službenika kome je prestao rad na položaju, iz razloga podnete ostavke, da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove, u za to predviđenom roku.

Za ostvarenje navedenog prava nije od značaja da li je reč o licu koje je pre postavljenja na položaj bilo u radnom odnosu u opštinskoj upravi ili van opštinske uprave.