Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li prilikom prestanka postojanja odre]enog radnog mesta, odnosno njegovim brisanjem iz Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, i premeštaja zaposlenog na novoformirano radno mesto sa istim zvanjem (samostalni savetnik), može doći do smanjivanja koeficijenta zaposlenog koji je imao do tog momenta, s obzirom da se trajni premeštaj vrši bez odgovornosti zaposlenog, koji je prethodnih godina bio ocenjivan najvišim ocenama i protiv koga nije vođen disciplinski postupak?
Članom 168. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da se u slučaju donošenja novog pravilnika, svi službenici raspoređuju na odgovarajuća radna mesta. Ako novim pravilnikom neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici raspoređuju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. U slučaju promene pravilnika, ako neka radna mesta budu ukinuta ili broj službenika smanjen, prekobrojni službenici premeštaju se na druga odgovarajuća radna mesta, a prednost imaju oni sa boljim ocenama u poslednja tri uzastopna ocenjivanja. Ako odgovarajuće radno mesto ne postoji, u slučaju donošenja novog, odnosno promene pravilnika, prekobrojni službenik može, uz svoju saglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen. Ako se službenik iz stava 4. ovog člana ne saglasi sa raspoređivanjem, odnosno premeštajem rukovodilac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa. Službeniku prestaje radni odnos danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja o raspoređivanju, odnosno premeštaju i rešenja kojim se utvrđuje da je službenik neraspoređen. U slučaju donošenja novog, odnosno izmene pravilnika, službenik može biti raspoređen, odnosno premešten na radno mesto u neposredno višem zvanju ako ispunjava uslove za napredovanje iz člana 133e ovog zakona i druge uslove za rad na tom radnom mestu. U postupku pripreme pravilnika, poslodavac pribavlja mišljenje reprezentativnog sindikata. U slučaju donošenja novog pravilnika ili njegove izmene, a pre raspoređivanja ili premeštaja službenika na odgovarajuća radna mesta, može se sprovesti prethodna provera stručne osposobljenosti, znanja i veština.
Dakle, službeniku se može umanjiti plata u slučaju promene ili donošenja novog pravilnika ako, u skladu sa odredbama člana 168. zakona, bude raspoređen ili premešten na radno mesto u nižem zvanju.
U skladu sa odredbama člana 104. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje), koji je u ovom slučaju lex generali, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.
Ako je radni odnos na neodređeno vreme zasnovan u julu ove godine, kad se stiče pravo na godišnji odmor i koliko dana?
Članom 68. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom. Zaposleni stiče pravo na korišćenje godišnjeg odmora u kalendarskoj godini posle mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa kod poslodavca. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade. Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa ovim zakonom. Što se dužine godišnjeg odmora tiče, u svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana. Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu. Što se tiče zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave, merila za utvrđivanje godišnjeg odmora uređena su članom 17. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
Dalje se u članu 72. istog zakona kaže da zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora iz člana 69. ovog zakona (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju lice će steći pravo da mu se utvrdi godišnji odmor za 2023. godinu nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa, a odmor će mu se utvrditi za sve pune mesece rada do kraja 2023. godine. Na primer, ako je zasnovao radni odnos 1. jula 2023. godine i po kriterijumima za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora ima pravo na 30 radnih dana godišnjeg odmora u 2023. godini, srazmerni deo će se utvrditi za 6 meseci (jul – decembar) i imaće pravo na 15 radnih dana (30 / 12 = 2,5; 2,5 x 6 = 15), a ako je radni odnos zasnovao 15. jula 2023. godine, srazmerni deo će se utvrditi za 5 meseci (avgust – decembar) i imaće pravo na 12 radnih dana godišnjeg odmora.
Investitor je podneo zahtev za završetak višeporodičnog stambenog objekta u konstruktivnom smislu. Objekat je izveden u gabaritima i visini u skladu sa građevinskom dozvolom i projektom za građevinsku dozvolu. Odstupanje od projekta odnosi se na izveden bazen na lokaciji terase na 4. etaži, koji nije sadržan u građevinskoj dozvoli i projektu za građevinsku dozvolu. Kako da postupi građevinski inspektor u navedenoj situaciji? Da li može da potvrdi konstrukciju i naloži izmenu građevinske dozvole ili ne može da potvrdi konstrukciju?
Zakonom o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) je članom 142. stav 1. propisano da je investitor dužan da obustavi gradnju i podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole, ako u toku izgradnje, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu.
Istim članom u stavu 2. definisano je da se izmenom u smislu stava 1. ovog člana smatra svako odstupanje od položaja, dimenzija, namene i oblika objekta, kao i drugih parametara i uslova utvrđenih u građevinskoj dozvoli, odnosno izvodu iz projekta.
Građevinski inspektor je, u skladu sa odredbama člana 176. stav 1. tačka 1. Zakona, ovlašćen da naredi rešenjem obustavu radova i uklanjanje objekta ili njegovog dela, ako se objekat gradi suprotno građevinskoj dozvoli.
U skladu sa odredbama člana 142. stav 1. tačka 2. Zakona o planiranju i izgradnji, građevinski inspektor je ovlašćen da naloži rešenjem obustavu radova i odredi rok koji ne može biti duži od 30 dana od dana urednog uručenja investitoru - za podnošenje zahteva sa urednom dokumentacijom za izmenu građevinske dozvole, ako se objekat ne gradi prema izdatoj građevinskoj dozvoli, a ako investitor u ostavljenom roku ne pribavi, odnosno ne izmeni građevinsku dozvolu, da naloži rešenjem uklanjanje objekta, odnosno njegovog dela.
Zakonom je propisano da se rešenje o uklanjanju objekta, odnosno njegovog dela odnosi i na delove objekta koji nisu opisani u rešenju o rušenju, a nastali su nakon sastavljanja zabeležbe i čine jednu građevinsku celinu.
Na osnovu navedenog, mišljenja smo da je u konkretnom slučaju građevinski inspektor dužan da, najpre, obustavi dalje izvođenje radova i naloži podnošenje zahteva za izmenu građevinske dozvole, pa da tek po izmenjenoj građevinskoj dozvoli postupa po prijavi investitora da je objekat završen u konstruktivnom smislu.
Da li lice koje je predlagač za pokretanje disciplinskog postupka, može da bude i član disciplinske komisije u istom postupku?
Članom 139. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 114/2021) predviđeno je da disciplinski postupak pokreće poslodavac, na sopstvenu inicijativu ili na predlog lica koje je neposredni rukovodilac službeniku. Disciplinski postupak pokreće se pismenim zaključkom, koji se dostavlja službeniku i na koji žalba nije dopuštena. Svaki službenik koji sazna za učinjenu povredu dužnosti iz radnog odnosa može poslodavcu da podnese inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.
Članom 141. istog zakona predviđeno je da poslodavac vodi disciplinski postupak, odlučuje o disciplinskoj odgovornosti i izriče disciplinske mere. Poslodavac može da obrazuje disciplinsku komisiju od tri člana da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti. Poslodavac je dužan da obrazuje disciplinsku komisiju da u njegovo ime vodi disciplinski postupak i odlučuje o disciplinskoj odgovornosti u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa. Jedan član disciplinske komisije mora da ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti pravne nauke na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, a jedan član komisije je ovlašćeni predstavnik sindikata kome je utvrđena reprezentativnost kod poslodavca.
Dakle, komisija se obavezno formira ukoliko u slučajevima teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, dok je formiranje komisije u ostalim slučajevima fakultativno. Zakon dalje ne postavlja ograničenja u smislu da predlagač porkretanja disciplinskog postupka može biti imenovan u komisiju za vođenje disciplinskog postupka. Međutim, ovde treba imati u vidu član 40. Zakona o opštem upravnom postupku (Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US), s obzirom da član 143. stav 4 Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđa da se na ostala pitanja vođenja disciplinskog postupka primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, koji kaže da ovlašćeno službeno lice (u ovom slučaju član komisije) mora biti izuzeto u sledećim situacijama:
Sa ponuđačem je raskinut ugovor za javnu nabavku radova (otvoreni postupak) zbog kašnjenja u izvođenju radova i što je traženo povećanje cene za određene stavke. Ponuđač je pokrenuo sudski spor koji je u toku. Naručilac je ponovo pokrenuo postupak za radove koji nisu urađeni i isti ponuđač se javio kao najpovoljniji. Da li u ovom konkretnom može da se odbije ponuda i kako?
Član 112. stav 1. tačka 5) Zakona o javnim nabavkama propisuje sledeće:
„Naručilac može u dokumentaciji o nabavci da predvidi da će da isključi privrednog subjekta iz postupka javne nabavke u svakom trenutku ako:
5) utvrdi da privredni subjekt u periodu od prethodne tri godine od dana isteka roka za podnošenje ponuda nije ispunjavao obaveze iz ranije zaključenih ugovora o javnoj nabavci ili ranije zaključenog koncesionog ugovora, čija je posledica bila raskid tog ugovora, naplata sredstva obezbeđenja, naknada štete ili dr.“
Ukoliko je u novom postupku javne nabavke predviđen napred navedeni osnov za isključenje, i ponuđač s kim je ranije raskinut ugovor je podneo ponudu u tom postupku, tada se može koristiti navedeni razlog i odbiti ponuda.
Međutim, ako u novom postupku nije predviđen ovaj osnov za isključenje, ne može se zbog raskida prethodnog ugovora odbiti ta ponudu. Mora se izvršiti kompletna stručna ocena ponude i utvrditi postoje li razlozi za odbijanje iste, a koji nisu vezani za prethodni ugovor koji je raskinut.
Sasvim drugo pitanje su razlozi raskida prethodnog ugovora zbog čega je i pokrenut sudski postupak (da li je postojao osnov za raskid tog ugovora, da li je zahtev za povećanjem cena bio neopravdan i zbog čega, da li je kašnjenje u realizaciji podrazumevalo automatski raskid ugovora ili su bile predviđene ugovorne kazne, sredstva obezbeđenja, naknadni rok, pa tek onda raskid ugovora i sl.), ali ta okolnost nema uticaj na novi postupak javne nabavke, budući da nije došlo do presuđenja, odnosno nije još uvek poznat ishod tog postupka.