Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno mišljenje u vezi primene Uredbe o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, naime kako postupiti u slučaju kada lice ima dva objekta (koji nisu ucrtani) i jedan je priključen na elektroenergetsku mrežu a drugi nije? Da li se može udovoljiti zahtevu za privremeni priljučak za drugi objekat? takođe, kako postupiti u slučaju kada je sprovedenim popisom objekta utvrđen vlasnik nelegalnog objekta, a kod katastra se parcela i objekat vode na drugo lice. Zbog zabrane otuđenja nije moguće overavati ugovore o kupoprodaji. Da li i na koji način se može udovoljiti zahtevu za privremeni priključak?
Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time trajno rešava svoje stambeno pitanje.
U ovom postupku se ne utvrđuje pravo svojine na zemljištu i objektu, već se uz zahtev za privremeno priključenje nezakonito izgrađenog porodičnog stambenog objekta (porodične kuće namenjene za stanovanje koja se koriste za tu namenu, a sastoji se od najviše dva stana) odnosno, posebnog dela objekta-stana, prilaže izjava da je to jedini objekat vlasnika i da time trajno rešava svoje stambeno pitanje, uz ostale dokaze i uslove propisane Uredbom o načinu, uslovima i postupku za privremeno priključenje na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i/ili mrežu daljinskog grejanja, vodovod i kanalizaciju nezakonito izgrađenih objekata.
Takođe, napominjemo da je Uredbom propisano da se u ovim postupcima, a naročito postupku utvrđivanja pravnih uslova, mogu koristiti sva dokazna sredstva propisana Zakonom o opštem upravnom postupku. U situaciji kada vlasnik nezakonito izgrađenog objekta nema drugi, neposredni dokaz, uvek se može koristiti izjava, data pod krivičnom i materijalnom odgovornošću o nekoj činjenici, relevantnoj za postupak koji se vodi i ista se smatra verodostojnom ispravom.
Pošto donator zahteva da za odobrena projektna sredstva opština koristi odvojen/namenski podračun, da li je to dozvoljeno sa aspekta budžetskog računovodstva i ako jeste, na koji način?
Pozivanjem na propise ukažemo da je odgovor na postavljeno pitanje pozitivan, dakle nije zabranjeno otvaranje namenskog podračuna, ali je nužno imati u vidu intenciju Ministarstva finansija i prateća uputstva koja se ponavljaju iz godine u godinu – sa usmerenjima da je potrebno poštovati načelo bruto principa, odnosno eliminisati korišćenje podračuna u praksi. Konkretno, u godišnjim Uputstvima za pripremu Odluke o budžetu lokalne vlasti, Ministarstvo finansija ističe da svi javni prihodi i primanja kojima se finansiraju nadležnosti lokalne vlasti treba da budu uplaćeni na račune propisane za uplatu javnih prihoda, a ne na podračune korisnika budžetskih sredstava.
Realno je očekivati da će se u predstojećem periodu izvršiti dodatno usaglašavanje i razjašnjenje propisa i pristupa koji se tiču pitanja podračuna.
Nakon ovih važnih napomena, ukoliko se JLS ipak opredeli za otvaranje zasebnog namenskog podračuna, predočavamo u nastavku odgovor o pravnom osnovu (propisima) koji uređuje pitanje podračuna i proceduru za otvaranje istih.
Odredbama člana 9. i člana 96. Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019, 149/2020, 118/2021, 138/2022 i 118/2021 - dr. zakon), propisano je između ostalog da ministar nadležan za poslove finansija bliže uređuje način utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava u spisku korisnika javnih sredstava i propisuje uslove i način za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora.
Pravilnikom o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstva i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna kod uprave za trezor ("Sl. glasnik RS", br. 11/2023) propisan se način utvrđivanja i evidentiranja (upis, promena podataka i brisanje) korisnika javnih sredstava i drugih subjekata u Evidenciji korisnika javnih sredstava kod ministarstva finansija-Uprave za trezor, kao i uslovi i način za otvaranje i ukidanje dinarskih i deviznih podračuna konsolidovanog računa trezora, koji se vode u Evidenciji podračuna korisnika javnih sredstava kod Uprave za trezor.
Ovim pravilnikom propisani su obrasci koja se podnosi prilikom otvaranja (član 14. stav 1. i stav 2.) i ukidanja podračuna (član 18. stav 2.) i koji čine njegov sastavni deo. Članom 15. ovog pravilnika definisano je potpisivanje, overa i dostavljanje naloga za otvaranje podračuna.
Članom 16. ovog pravilnika propisano je otvaranje podračuna u evidenciji podračuna KJS na sledeći način:
„Filijala kod koje je KJS, odnosno DS upisan u Evidenciju KJS, vrši otvaranje podračuna na osnovu naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika.
Pored naloga iz člana 14. st. 1. i 8. ovog pravilnika, za otvaranje podračuna neophodno je sledeće:
Akt iz stava 2. alineja prva ovog člana, Uprava pribavlja u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Dinarski, odnosno devizni podračun, za posebne namene, otvara se u Upravi, za svaku pojedinačnu/konkretnu namenu (po zakonu, podzakonskom aktu, odluci, ugovoru, programu, projektu, odluci o budžetu, sporazumu, protokolu, pozivnom pismu i dr.) i može se koristiti samo za tu namenu.
Izuzetno, ukoliko se otvara podračun koji je oslobođen od izvršenja prinudne naplate, a u osnovu za otvaranje podračuna iz stava 1. ovog člana, nije naveden osnov za oslobađanje od prinudne naplate, potrebno je da KJS, odnosno DS dostavi Upravi akt na osnovu koga su, saglasno propisima, sredstva koja se vode na novootvorenom podračunu oslobođena prinudne naplate, i taj podračun može da koristi samo po tom osnovu, za konkretnu namenu.
Namenski dinarski podračun koji je otvoren za određenu namenu, KJS, odnosno DS može da koristi i nakon prestanka važenja akta koji je bio osnov za prenos sredstava, pod uslovom da Upravi dostavi novi osnov za prenos sredstava po istoj nameni, na osnovu koga će biti finansiran u narednom periodu, ili izjavu da će dostaviti novi osnov za prenos sredstava nakon potpisivanja istog. Ukoliko KJS, odnosno DS ne dostavi novi osnov, odnosno izjavu, Uprava privremeno obustavlja raspolaganje sredstvima sa podračuna KJS, odnosno DS, do dostavljanja navedene dokumentacije, nakon čega će mu se omogućiti raspolaganje sredstvima sa podračuna.
Uprava može da otvori poseban namenski podračun i ukoliko davalac sredstava od KJS, odnosno DS, zahteva dostavljanje broja podračuna, pre donošenja osnova za otvaranje podračuna. Uprava omogućava raspolaganje sredstvima sa podračuna, nakon pribavljanja osnova za otvaranje podračuna, u skladu sa članom 8. ovog pravilnika.
Kada je osnov za otvaranje podračuna na stranom jeziku, potrebno je Upravi dostaviti i prevod na srpski jezik ili prevedene strane iz kojih se vidi: ugovorne strane i potpisnici, namena sredstava, iznos sredstava/dinamika plaćanja, osnov da su sredstva koja se vode na podračunu oslobođena prinudne naplate, osnov oslobađanja plaćanja naknade ukoliko je ugovoren osnov za otvaranje podračuna. Dokument sa prevodom na srpski jezik treba da bude overen od strane sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje. KJS koji imaju katedru za strani jezik, ne moraju vršiti prevođenje kod sudskog prevodioca ili ovlašćene agencije za prevođenje, već mogu izvršiti prevođenje dokumenta uz dostavljanje Upravi dopisa da je prevođenje izvršio ovlašćeni prevodilac katedre.“
Navedeni Pravilnik i Obrasci mogu se preuzeti sa sajta Uprave za trezor u delu: Dokumenta/Propisi/Pravilnici/Pravilnik o načinu utvrđivanja i evidentiranja korisnika javnih sredstava i o uslovima i načinu za otvaranje i ukidanje podračuna konsolidovanog računa trezora kod Uprave za trezor (http://www.trezor.gov.rs ).
Obzirom da se dokumentacija potrebna za otvaranje podračuna predaje nadležnoj organizacionoj jedinici Uprave za trezor - filijali, prema sedištu korisnika javnih sredstava, preporuka je da se za detaljnije informacije korisnik javnih sredstava obrati matičnoj filijali.
Dakle, otvaranje posebnog namenskog podračuna kod Uprave za trezor za realizaciju projekta koji se finansira od strane donatora regulisano je navedenim propisima.
Pored otvaranja namenskog podračuna, potrebno je u odluci o budžetu planirati projekat (u skladu sa Uputstvom za pripremu programskog budžeta) sa odgovarajućim aproprijacijama namenjenim za njegovu realizaciju, iskazanim na odgovarajućim ekonomskim klasifikacijama i u skladu sa ugovorenim namenama koje je zahtevao donator sredstava.
U slučaju ugovaranja donacije, u toku budžetske godine, čiji iznosi nisu mogli biti poznati u postupku donošenja budžeta, organ uprave nadležan za finansije na osnovu tog akta otvara odgovarajuće aproprijacije za izvršavanje rashoda i izdataka po tom osnovu (na osnovu člana 5. stav 6. Zakona o budžetskom sistemu). Na osnovu rešenja o uvođenju novih aproprijacija za izvršavanje rashoda u skladu sa ugovorenim namenama za realizaciju projekta, unose se promene u ISIB odnosno uvode se nove aproprijacije za realizaciju projekta kako na prihodnoj tako i na rashodnoj strani, sa izvorom finansiranja koji u skladu sa Pravilnikom o standardnom klasifikacionom okviru i Kontnom planu za budzetski sistem.
Kada su u pitanju donacije, izvori finansiranja mogu biti:
05-Donacije od inostranih zemalja,
06-Donacije od međunarodnih organizacija,
08-Dobrovoljni transferi od fizičkih i pravnih lica.
Dalji postupak u računovodstvenom smislu je isti kao i za sve ostale transakcije koje se vrše u okviru trezorskog poslovanja, odnosno potrebno je prilikom knjiženja promena koje nastaju tokom realizacije projekta ispoštovati sve procedure propisane Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o budžetskom računovodstvu i drugim važećim računovodstvenim pravilnicima. Drugim rečima, potrebno je planirati prihode i rashode/izdatke projekta na odgovarajućim ekonomskim, funkcionalnim klasifikacijama i izvorima finansiranja u odluci o budžetu kao i u finansijskom planu budžetskog korisnika, a u skladu sa ugovorenim namenama. Takođe je potrebno sredstva trošiti u skladu sa planiranim i odobrenim aproprijacijama, zatim evidentirati nastale promene u skladu sa važećim računovodstvenim propisima za budžetski sistem i konsolidovati ove podatke u završni račun.
Nakon podnetog zahteva za privremeni priključa, nadležni organ je izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, kako nadležni organ da postupa u konkretnom slučaju?
Ukoliko je nakon podnetog zahteva za privremeni priključak, nadležni organ izvršio proveru u javnoj evidenciji i utvrdio da podnosilac poseduje stambeni objekat u drugoj opštini na svoje ime, uz zahtev je priložena izjava da mu je to jedina nepokretnost i da sa njom rešava stambeno pitanje, to u konkretnom slučaju nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva da ne ispunjava uslove za privremeno priključenje.
Kakva je odgovornost komisije za javne nabavke, konkretno, vezano za pogrešno utvrđen rok za dostavljanje ponuda? Zašto prekršajni sudovi osuđuju načelnike opštinskih uprava kao odgovorna lica, ako je stavom 8. člana 92. Zakona o javnim nabavkama rečeno da se komisija stara o zakonitosti sprovođenja postupka?
Članom 92. Zakona o javnim nabavkama uređeno je da je Komisija za javnu nabavku, odnosno lice koje sprovodi postupak, preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, konkursnu dokumentaciju, vrši stručnu ocenu ponuda i prijava, priprema izveštaje o postupku javne nabavke, obavlјa potrebnu komunikaciju u postupku javne nabavke u skladu sa odredbama ovog zakona i preduzima potrebne radnje u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu prava.
Komisija za javnu nabavku, odnosno lice iz stava 2. tog člana, stara se o zakonitosti sprovođenja postupka.
Član 236. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama propisani su prekršaji naručilaca, pa je tako stavom 1. predviđeno da će se novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj naručilac, ako ne odredi rokove za podnošenje ponuda ili prijava u skladu sa ovim zakonom (čl. 52-56. i čl. 58, 60. i 63).
Članom 236. stav 2. Zakona o javnim nabavkama propisano je da će se za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniti i odgovorno lice naručioca novčanom kaznom od 30.000 do 80.000 dinara.
Dakle, jasno je da se komisija za javnu nabavku stara, odnosno vodi računa o zakonitosti postupka, te da preduzima sve radnje u postupku, a naročito priprema oglase o javnoj nabavci, gde spada i javni poziv, kao i ostala dokumentacija o nabavci u kojoj je sadržan rok za podnošenje ponuda, međutim, po prirodi hijerarhije u instituciji, odgovorno lice je uvek odgovorno za zakonito preduzimanje svih radnji u okviru organa, te je i u okviru odredbi o prekršajima naručilaca iz javnih nabavki jasno propisano da će se i odgovorno lice kazniti za prekršaje iz člana 236. Zakona o javnim nabavkama.
To znači da prekršajni sudovi imaju pravni osnov za takvo postupanje.
Predmetna parcela na kojoj je planirano izgradnja solarne elektrane 120 kW na krovu postojećih proizvodnih objekata je obuvaćena Prostornim planom i nalazi se u zoni poslovana gde je izgradnja jedino dozvoljena ako se lokacija urbanističko tehnički razradi kroz urbanistički projekat. Da li to znači da se lokacija mora prvo razraditi urbanističkim projektom da bi se dozvolila izgradnja ovakvog tipa objekta, iako se ne zauzima novo zemljište?
Solarna elektrana snage 12OkW predstavlja energetski objekat iz člana 2. stav 1. tačka 7) Zakona o planiranju i izgradnji i iz člana 2. stav 1. tačka 14) Uredbe o kriterijumima, uslovima i načinu obračuna potraživanja i obaveza između kupca – proizvođača i snabdevača („Sl. glasnik RS“, br. 83/21 i 74/22) za koji se ne izdaje energetska dozvola u smislu člana 30. stav 3. tač. 9) i 10) Zakona o energetici.
Ova solarna elektrana ne predstavlja dogradnju postojećeg prostora van postojećeg gabarita ili volumena objekta i stoga se prilikom izdavanja akta kojim se odobrava izvođenje radova na izgradnji primenjuju odredbe člana 69. Zakona o planiranju i izgradnji.
Kako se radi o posebnoj vrsti objekata smatramo da u slučaju solarne elektrane koja se postavlja na krov proizvodnih objekata (za koje je potrebno u smislu člana 135. Zakona o planiranju i izgradnji da su izgrađeni u skladu sa zakonom, sa upotrebnom dozvolom ili da su legalizovani odnosno ozakonjeni) nije potrebno izraditi Urbanistički projekat.