Privremeno priključenje na infrastrukturne objekte je moguće isključivo za vlasnike porodičnih stambenih objekata i to porodičnih kuća namenjenih za stanovanje koje se koriste za tu namenu, a sastoje se od najviše dva stana, kao i za vlasnike posebnih delova objekta-stanova, koji su izgradnjom, odnosno kupovinom trajno rešavali svoje stambeno pitanje.

Privremeno priključenje je moguće samo za jedan objekat, odnosno jedan stan istog vlasnika koji koristi za stanovanje uz izjavu da time rešava svoje stambeno pitanje.

Označavanje kontrolnih lista koje je republička inspekcija sačinila za poverene poslove inspekcijskog nadzora nije uređeno Zakonom o inspekcijskom nadzoru, a ni dokumentima Koordinacione komisije (Metodološka objašnjenja za pripremu kontrolnih lista i Uputstvo KK za upravljanje kontrolnim listama inspekcija-izmenjeno i dopunjeno izdanje), što ima za posledicu neujednačeno postupanje inspekcija na lokalnom nivou.

Prema mišljenju Stručne službe SKGO, kontrolne liste za poverene poslove treba preuzeti i objaviti (bez obzira na odrednicu u Vodiču za primenu ZoIN i u Metodološkim objašnjenjenjima za pripremu kontrolnih lista da ih je „poželjno“ objaviti).

U ZoIN-u iz 2015. godine u članu 14. stav 3. bilo je propisano da sadržina kontrolne liste i činjenice konstatovane u njoj moraju biti overene potpisom inspektora, pa je i bilo logično da kontrolna lista za poverene poslove koju primenjuje inspektor JLS sadrži naziv opštinske/gradske uprave u kojoj je inspektor zaposlen, u suprotnom, potpisivao bi listu u ime ministrstva.

Bez obzira na to što je izmenama ZoIN iz 2018. godine ta odredba brisana, mišljenja smo da preuzeta kontrolna lista treba da sadrže naziv organa JLS, zatim naziv liste i njen broj (šifru) kako je u originalu navedeno, sa oznakom da je kontrolna lista preuzeta sa internet stranice republičke inspekcije ili Koordinacione komisije uz navođenje internet adrese na kojoj je objavljena.

Eventualno dodavanje novog broja na preuzetoj listi ne bi bilo opravdano s obzirom na to da su pomenutim Uputstvom za upravljanje kontrolnim listama (koje se prema tački 1.2. odnosi na sve inspekcije) precizno uređeni elementi od kojih se sastoji šifra kontrolne liste.

Sadržina kontrolne liste u pogledu pitanja i rubrika, a koja se odnosi isključivo na povrene poslove, ne može se menjati u inspekciji JLS.

Prema Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, član 130. stav 12: „Stručni aktiv za razvojno planiranje čine predstavnici nastvanika, vaspitača, stručnih saradnika, jedinice lokalne samouprave, učeničkog parlamenta i saveta roditelja. Članove stručnog aktiva za razvojno planiranje imenuje organ upravljanja.“ Istim članom zakona, stav 16. je propisano: „Tim čine predstavnici zaposlenih, roditelja, odnosno drugih zakonskih zastupnika, učeničkog parlamenta, jedinice lokalne samouprave, odnosno stručnjaka za pojedina pitanja.“

Aktima iz oblasti obrazovanja nije bliže uređeno na koji način se određuju predstavnik opštine koji će biti član stručnog aktiva za razvojno planiranje ili član nekog tima u predškolskoj ustanovi ili školi. Ova procedura može biti uređena Statutom ili drugim aktima JLS.

Uobičajena praksa je da načelnik društvenih delatnosti imenuje kompetentnog zapsolenog za predstavnika JLS u stručnom aktivu/timu obrazovne ustanove.

Članom 192. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 i 115/2021) Vlada je dužna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti. Vlada može, pod uslovima određenim zakonom, raspustiti skupštinu opštine. Istovremeno sa raspuštanjem skupštine opštine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadležnosti skupštine, vodeći računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupštine opštine.

U skladu sa članom 2. Zakona o upravnoj inspekciji ("Sl. glasnik RS", br. 87/2011) upravna inspekcija je oblik nadzora nad sprovođenjem zakona i drugih propisa i postupanjem organa državne uprave, službi sudova, javnih tužilaštava, Republičkog javnog pravobranilaštva, službi Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i službi organa čije članove bira Narodna skupština (u daljem tekstu: državni organi), kao i organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave u vršenju poverenih poslova državne uprave i drugih imalaca javnih ovlašćenja, čije su sadržina, granice i ovlašćenja utvrđeni ovim i posebnim zakonima. Dalje je članom 19. istog zakona predviđeno da upravna inspekcija u obavljanju inspekcijskog nadzora nad primenom propisa u organima jedinica lokalne samouprave nadzire naročito: 1) usklađenost unutrašnje organizacije sa zakonom, drugim propisom i opštim aktom; 2) zakonitost raspoređivanja, premeštaja, preuzimanja i napredovanja zaposlenih i druga pitanja vezana za radne odnose; 3) obezbeđenje javnosti rada organa i tela; 4) postupanje po pritužbama na rad.

Nadzor nad radom opštinske uprave vrši opštinsko veće, što je propisano u članu 46. stav 1. tačka 4) Zakona o lokalnoj samoupravi. 

U pogledu kontrole rada Upravnog suda, tj. protiv odluke Upravnog suda (presude ili rešenja) može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke o kojem odlučuje Vrhovni sud sud, što je propisano članom 49. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Sl. glasnik RS“, br. 111/2009). Vrhovni kasacioni sud je od 11. maja 2023. godine, nastavio sa radom kao Vrhovni sud, nakon konstituisanja Visokog saveta sudstva, u skladu sa Zakonom o uređenju sudova („Sl. glasnik RS“, br. 10/23). Dakle, kontrolu rada Upravnog suda vrši Vrhovni sud.

Zakonom o upravnim sporovima ("Sl. glasnik RS", br. 111/2009) uređene su situacije aktivnog i pasivnog nepostupanja po presudama upravnog suda, kao i ovlašćenja suda u ovim situacijama. Članom 70. navedenog zakona utvrđeno je da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta donese upravni akt protivno pravnom shvatanju suda ili protivno primedbama suda u pogledu postupka, pa tužilac podnese novu tužbu, sud će poništiti osporeni akt i sam rešiti upravnu stvar presudom, osim ako to nije moguće zbog prirode te stvari ili je inače puna jurisdikcija zakonom isključena. Presuda doneta u slučaju iz stava 1. ovog člana u svemu zamenjuje akt nadležnog organa. Ako sud smatra da zbog prirode stvari ne može da sam reši upravnu stvar, dužan je da to posebno obrazloži. O slučaju iz stava 1. ovog člana sud izveštava organ koji vrši nadzor nad radom organa. Dok je članom 71. istog zakona predviđeno da ako nadležni organ posle poništenja upravnog akta ne donese odmah, a najkasnije u roku od 30 dana, novi upravni akt ili akt o izvršenju presude donete na osnovu člana 43. ovog zakona, stranka može posebnim podneskom da traži donošenje takvog akta. Ako nadležni organ ne donese akt iz stava 1. ovog člana ni u roku od sedam dana od traženja stranke, stranka može posebnim podneskom da zahteva od suda koji je doneo presudu donošenje takvog akta. Po zahtevu stranke iz stava 2. ovog člana, sud će zatražiti od nadležnog organa obaveštenje o razlozima zbog kojih upravni akt nije doneo. Nadležni organ je dužan da ovo obaveštenje da odmah, a najkasnije u roku od sedam dana. Ako on to ne učini, ili ako dato obaveštenje, po nahođenju suda, ne opravdava neizvršenje sudske presude, sud će doneti rešenje koje u svemu zamenjuje akt nadležnog organa, ukoliko priroda stvari to dozvoljava. Sud će rešenje iz stava 3. ovog člana dostaviti organu nadležnom za izvršenje, i o tome istovremeno obavestiti organ koji vrši nadzor. Organ nadležan za izvršenje dužan je bez odlaganja da izvrši ovakvo rešenje.

Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave, kao i kolektivni ugovor kod poslodavca. Na prava i dužnosti iz radnog odnosa nameštenika primenjuju se opšti propisi o radu i kolektivni ugovori iz stava 1. ovog člana, ako ovim ili posebnim zakonom nije drugačije određeno. Poseban kolektivni ugovor za teritoriju Republike Srbije zaključuju Vlada, udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikati osnovani za teritoriju Republike Srbije. Udruženje poslodavaca je udruženje koje predstavlja više od jedne trećine jedinica lokalne samouprave koje zapošljavaju najmanje 20% zaposlenih i registrovano je u skladu sa zakonom. Ispunjenost uslova iz stava 4. ovog člana utvrđuje ministarstvo nadležno za lokalnu samoupravu. Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju u ime poslodavca predsednik opštine, odnosno gradonačelnik i reprezentativni sindikat kod poslodavca. Ovim ugovorom se ne mogu ugovarati plate zaposlenih. 

Članom 8. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da kolektivni ugovor i pravilnik o radu (u daljem tekstu: opšti akt) i ugovor o radu ne mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni zakonom. Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije određeno.

Dakle, kolektivnim ugovorom se mogu utvrditi veća prava i povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, te u ovom konkretnom slučaju se na maksimalnu dužinu trajanja godišnjeg odmora primenjuje maksimum predviđen Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.