Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li zaposleni koji je radio u jednoj JLS od 2007. godine kada je prešao u drugu JLS u kojoj radi i danas i pri tom 2017. godine nije ostvario pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina staža, jer mu se pri tadašnjem tumačenju nije računao radni staž u prvoj JLS, nakon usvajanja novog kolektivnog ugovora, ima pravo da mu se retroaktivno isplati jubilarna nagrada koju je ostvario 2017. godine navršavanjem ukupnog radnog staža u oba državna organa (zaposleni je preuzet iz jedne u drugu JLS na osnovu sporazuma između dve JLS)?
Odredbe bivšeg Aneksa Posebnog kolektivnog ugovora za državne organe, koji je stupio na snagu u junu 2015. godine, uređivale su prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u organima pokrajinske autonomije i jedinicama lokalne samouprave i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca. U tom prvobitnom tekstu odrebe o jubilarnoj nagradi našle su se u članu 46(a) i glasile su:
Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 25% pri svakom narednom ostvarivanju tog prava, tako da se isplaćuje:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini prosečne zarade bez poreza i doprinosa;
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog člana uvećane za 25%;
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog člana uvećane za 25%;
4) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog člana uvećane za 25%.
Jubilarnom godinom rada smatra se godina u kojoj zaposleni navršava 10, 20, 30 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca koji je prestao da postoji, kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje po pravilu na dan autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Izuzetno od stava 4. ovog člana, zaposlenima koji su stekli pravo na jubilarnu nagradu u 2015. godini do dana stupanja na snagu ovog ugovora, isplata jubilarne nagrade izvršiće se najkasnije do kraja 2015. godine.
Dakle, u ovom osnovnom tekstu jubilarna nagrada se priznavala za rad proveden u radnom odnosu kod poslodavca, bez obzira na to u kom organu pokrajinske autonomije i organu jedinice lokalne samouprave je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. Ovakvo rešenje zadržalo se do maja 2018. godine, tako da je u konkretnom slučaju 2017. godine navedeno lice imalo pravo na jubilarnu nagradu za 10 godina rada.
U svakom slučaju, ne postoji mogućnost retroaktivne isplate jubilarne nagrade iz razloga što se ona isplaćuje u jubilarnoj godini rada.
Da li licu koje je na zameni do povratka imenovanog sa funkcije može da se ponudi aneks ugovora o radu, a da imenovano lice nije potpisalo aneks ugovora (jer nije u mogućnosti zbog mirovanja prava i obaveza po osnovi imenovanja)?
Lice koje je angažovano na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog (čl. 37. stav 4. tačka 1) Zakona o radu) može potpisati aneks ugovora o radu bez obzira da li ga je potpisalo lice čija je zamena.
Da li licu koje je zaposleno na neodređeno vreme u ustanovi kulture, nakon imenovanja istog na funkciju predsednika opstine, može da dok mu miruju prava i obaveze bude ponuđen aneks ugovora o radu zbog sistematizacije nove koja je određena shodno Uredbi o katalogu novih radnih mesta?
Članom 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drugačije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.
Za vreme mirovanja radni odnos traje, ali prava i obaveze iz radnog odnosa se ne ostvaruju sve dok ne prestanu razlozi za mirovanje. U tom smislu, poslodavac zaposlenom može ponuditi aneks ugovora tek nakon što se zaposleni vrati kod poslodavca kod koga su mu mirovala prava iz radnog odnosa.
Što se zaposlenog koji obavlja poslove na određeno vreme tiče, njemu se može odmah ponuditi aneks ugovora o radu.
U vezi sa članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata, na koji način se, u postupku ozakonjenja objekata, utvrđuje da za neki objekat nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli?
Zakonom o opštem upravnom postupku (“Sl. Glasnik RS”, br. 18/2016 и 95/2018 – autentično tumačenje) je propisano da je organ dužan da pravilno, istinito i potpuno utvrdi sve činjenice i okolnosti koje su od značaja za zakonito i pravilno postupanje u upravnoj stvari (član 10).
Činjenice koje su od značaja za postupanje u upravnoj stvari utvrđuju se dokazima (član 116. stav 1. ZUP-a).
Članom 4. stav 3. Zakona o ozakonjenju objekata (“Sl. Glasnik RS”, br. 96/2015 i 83/2018), propisano je da je, izuzetno od stava 2. ovog člana predmet ozakonjenja i objekat izgrađen na osnovu građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta, na kom je prilikom izvođenja radova odstupljeno od izdate građevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju i potvrđenog glavnog projekta a za koji nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata.
Činjenica da nije moguće izdati rešenje o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje izgradnja objekata, utvrđuje se na osnovu isprave koju je izdao organ nadležan za izdavanje rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, a to znači upravnog akta kojim je odbijen zahtev investitora za izmenu građevinske dozvole.
Polazeći od obaveza javnog preduzeća da u skladu sa članom 22. Zakona o javnim preduzećima dostavlja, nadzorni odbor: „3) usvaja izveštaj o stepenu realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja; 4) usvaja tromesečni izveštaj o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti; b) praćenje realizacije godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Član 63. propisuje da je javno preduzeće čiji je osnivač RS dužno da ministarstvu dostavlja tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg, odnosno trogodišnjeg programa poslovanja. Javno preduzeće čiji je osnivač AP ili JLS izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja nadležnom organu AP, odnosno JLS. Na osnovu izveštaja iz člana 63. stav 2. ovog zakona, nadležni organ AP i JLS sačinjava i dostavlja ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti. Pored informacije iz stava 2. ovog člana, nadležni organ AP i JLS jednom godišnje dostavlja ministarstvu analizu poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća. Analiza se dostavlja u roku od 60 dana od završetka kalendarske godine. U skladu sa iznetim, na koji način se postupa po svakom od ovih izveštaja koje dostavlja komunalno preduzeće: kroz preciziranje nadležnog organa da li je to u svim slučajevima Skupština grada ili Gradsko veće shodno članu 46. stav 1. tačke 5a i 5b? Kakve su obaveze nadležnog Odeljenja gradske uprave za komunalne poslove (da li je to priprema Informacije o stepenu usklađenosti i da li se Informacija dostavlja Ministarstvu privrede tromesečno ili na kraju godine)? Da li se svi dokumenti na skupštini obrađuju tromesečno? Da li se Analiza priprema godišnje, uvek ili samo ako ima mera za otklanjanje nepravilnosti u poslovanju? Da li je donosi Gradsko veće ili Skupština grada i dostavlja Ministarstvu privrede?
Što se tiče pitanja u vezi sa nadležnim organom, mišljenja smo da to prevashodno zavisi od načina na koji su definisane nadležnosti organa statutom ili drugim aktom. Važno je istaći da je Zakon o lokalnoj samoupravi definisao skupštinu grada/opštine kao nadležni organ za davanje saglasnosti na program poslovanja (i nadzor nad radom JP), odnosno gradsko/opštinsko veće kao nadležni organ za podnošenje tromesečnih izveštaja o radu JP, odnosno, praćenje realizacije programa poslovanja.
Kada je reč o praćenju realizacije programa poslovanja možemo konstatovati da je uobičajena praksa da kvartalni izveštaj priprema JKP i dostavlja ga veću kao organu nadležnom za praćenje realizacije programa poslovanja, da bi dalje nadležna organizaciona jedinica u upravi (po pravilu Odeljenje za komunalne poslove) pripremila informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti, koje veće potom prosleđuje skupštini. U praksi najčešće skupština dalje prosleđuje ministarstvu informaciju o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti ali smatram da to može da prosledi i drugi organ obzirom da je nadležnom ministarstvu najvažnije da dobije podatke u određenoj formi i prema uputstvu koje je zvanično objavljeno.
Dakle, Informacija o stepenu usklađenosti planiranih i realizovanih aktivnosti se radi kvartalno i šalje skupštini i ministarstvu, dok Analiza poslovanja javnih preduzeća, sa preduzetim merama za otklanjanje poremećaja u poslovanju javnog preduzeća se radi jednom godišnje i ona predstavlja faktički godišnji izveštaj sastavljen od kvartalnih izveštaja (informacija). Takođe, ukoliko je došlo do poremećaja u poslovanju javnog preduzeća, konkretni razlozi za nastanak poremećaja se moraju navesti u Analizi (npr. osnovni razlozi gubitka, itd.).