Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKako supružnici podnose poreske prijave za zajedničku imovinu?
Poreski obveznik podnosi prijavu za nepokretnost, odnosno udeo u nepokretnosti, za koji mu je nastala poreska obaveza.
Svaki supružnik kao imalac prava zajedničke svojine na nepokretnosti, odnosno na zemljištu površine preko 10 ari na kojem udeli nisu određeni, a koje je stečeno na osnovu ugovora o kupoprodaji, podnosi poresku prijavu za ½ nepokretnosti.
Misljenje ministarstva finansija-supruznici prilikom prodaje.pdf
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U vezi sa tekstom rešenja koji se dobija iz sistema prilikom usvajanja žalbe poreskog obveznika, odnosno deo rešenja koji LPA ne menja, kako u sistemu JIS poništiti - ukinuti rešenje poreskom obvezniku i odštampati tekst rešenja?
Kada se rešava o žalbi u prvostepenom postuku može se koristiti isključivo kada se vrši zamena donetog rešenja, znači kada se menja utvrđena obaveza iz razloga koji su navedeni u žalbi, ali obaveza postoji. Dakle, usvaja se žalba i utvrđuje nova obavezu zbog usvajanja žalbenih navoda iz kojih razloga i u dispozitivu rešenja i stoji stav „ovim rešenjem se zamenjuje rešenje broj...“.
U konkretnom slučaju će se doneti pojedinačno rešenje kojim će se rešiti o konkretnoj poreskopravnoj sitaciji. Dakle, usvaja se žalba, ponavlja se postupak i poništava doneto rešenje na koje je uložena žalba.
Dakle dispozitiv rešenja bi trebalo, između ostalog, da sadrži i sledeće navode: 1) Usvaja se žalba poreskog obveznika izjavljena …..2) Ponavlja se postupak u poreskoj stavari utvrđivanja poreza na imovinu....3) Poništava se rešenje o utvrđivanje obaveze poreza na imovinu________broj_________ od_____. Naravno dispozitiv rešenja mora da sadrži i sve duge uobičajene naloge.
Usvajanjem žalbenih navoda na rešenje o utvrđivanju obaveze za godišnji porez na imovinu, može se poništiti samo doneto rešenje za 2019. godinu. Ukoliko se ima problem sa donetim rešenjima za prethodne godine, može se doneti rešenje o ponavljanju postupka po službenoj dužnosti donošenjem pojedinačnih rešenja za svaku godinu i poništiti već doneta rešenja.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako se oporezuje ribnjak? Kako se podnosi poreska prijava za ribnjak?
Odredbama člana 12. Zakona o porezima na imovinu koje uređuju poreska oslobođenja stavom 1. tačka 7a), propisano je da se porez na imovinu ne plaća na: „vodno zemljište i vodne objekte koji su upisani u registar katastra vodnog dobra, odnosno katastra vodnih objekata, osim na objekte za uzgoj riba (ribnjake).”
S obzirom da je u Katastru upisan objekat „ribnjak“, utvrđivanje poreza na imovinu za predmetni objekat opredeljuje postojanje predmeta oporezivanja i postojanje oporezivog prava, državine ili korišćenja; zatim utvrđivanje obveznika poreza na imovinu, da li je pravno ili fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige).
Vodeći računa o navedenom, porez teba da se utvrdi za objekat-ribnjak, a za parcele na kojima se grade objekti (ribnjaci) koje su date u zakup investitoru potrebno je da se utvrdi porez na građevinsko zemljište, po pravu svojine. Koja će se poreska prijava dostaviti zavisi od toga da li je obveznik pravno ili fizičko lice, odnosno da li poreski obveznik vodi ili ne vodi poslovne knjige.
Što se tiče parcela koje su date u zakup investitoru i da se objekti (ribnjaci) još uvek grade, bilo bi važno da se pribavi ugovor kojim je možda i definisano pitanje izgrađenih objekta-ribnjaka, sa stanovišta sticanja oporezivih prava, korišćenja ili državine, nakon utvrđivanja nastanka poreske obaveze (čl. 10. Zakona o porezima na imovinu) za objekte-ribnjake.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako rešiti preduzeće koje je bilo u stečaju pa se prodalo, kupac kupio čistu aktivu, a ostali dugovi, s tim da je kupac zadržao stari PIB, samo je promenio formu društva?
U slučaju prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica, stečajni postupak u odnosu na stečajnog dužnika se obustavlja, rešenjem Privrednog suda. Novac dobijen prodajom stečajnog dužnika kao pravnog lica, kao i imovina koja nije bila predmet procene (vezano za prodaju), ulaze u stečajnu masu u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja. Stečajna masa se registruje u registru stečajnih masa kod APR i nju zastupa stečajni upravnik. Prema odredbi stava 6. člana 136. Zakona o stečaju za potraživanja koja su nastala do obustave stečajnog postupka ni stečajni dužnik ni njegov kupac ne odgovaraju poveriocima. Pošto je prema odredbi člana 20. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji izmirenje poreske obaveze lica u stečaju uređeno zakonom kojim se uređuje stečaj, jasno je da poreske obaveze za lice koje je kao stečajni dužnik prodato izmiruje stečajna masa u odnosu na koju se stečajni postupak nastavlja.
Smatramo da je nakon pravosnažnosti rešenja o obustavljnju stečajnog postupka u odnosu na stečajnog dužnika iz razloga njegove prodaje kao pravnog lica, obaveza da se u poreskom računovodstvu isknjiže sve obaveze sa PIB stečajnog dužnika na PIB stečajne mase nad kojom se stečajni postupak nastavlja. Stečajni dužnik postaje aktivno pravno lice bez obaveza po prijavama potraživanja i obaveza koje su nastale do dana prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica. Dakle, sve obaveze nastale do momenta prodaje stečajnog dužnika kao pravnog lica se namiruju iz stečajne mase sa PIB stečajne mase. U poreskom računovodstvu na PIB stečajne mase vrše se knjiženja prema rešenjima o deobi stečajne mase a koja bi trebalo da budu doneta u skladu sa zaključkom o priznatim i osporenim potraživanjima. Nakon završene deobe stečajne mase i pravosnažnošću rešenja o zaključenju stečajnog postupka nad stečajnom masom (u konkretnom slučaju), na osnovu koga se sprovodi brisanje iz registra APR, stiče se pravni osnov da se izvrše i druga knjiženja na PIB stečajne mase.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li bi se kršio neki propis ako bi se odstupilo od pravila javnih nadmetanja? Da li su ta pravila propisana nekim pravilnikom ili ih uređuje interni pravni akt?
Prinudna naplata iz pokretnih stvari i prinudna naplata iz nepokretnosti uređena je čl. 99-112. ZPPPA. Odredbe člana 104. stav 2) uređuju da se u smislu ZPPPA usmenim javnim nadmetanjem smatra nadmetanje na kome učestvuju najmanje dva ponuđača. Ako na nekom usmenom javnom nadmetanju ne učestvuju najmanje dva ponuđača, usmeno javno nadmetanje se ponovo oglašava u roku od osam dana od dana za koji je bilo oglašeno usmeno javno nadmetanje na kome nije bilo najmanje dva ponuđača. Takođe, ko može i pod kojim uslovima učestvovati na usmenom javnom nadmetanju uređeno je navedenim članovima ZPPPA. Usmeno javno nadmetanje sprovodi poreski izvršitelj, što takođe uređuje ZPPPA i naravno opis posla predmetnog radnog mesta u sistematizaciji.
Pojedine specifičnosti koje bi se odnosile na licitacioni korak ili nešto slično, ukoliko nisu navedeni u oglasu o prodaji nepokretnosti potrebno je konstatovati u zapisniku pre početka postupka javnog nadmetanja.
Dakle, ako nije sproveden postupak prodaje nepokretnosti putem usmenog javnog nadmetanja, prema navedenim članovima zakona, nisu prekršena nikakva “pravila” već odredbe Zakona o poreskom postupku i poreskoj adminstraciji.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.