Kod izdavanja uverenja uvek se vodi računa da se u uverenju navedu svi podaci i činjenice o kojima organ vodi službenu evidenciju.

U tom smislu obveznicima kojima je odobreno odloženo plaćanje u skladu sa odredbama ZPPPA, u tekstu uverenja, pored navoda da su izmirili dospele obaveze po osnovu izvornih javnih prihoda na određeni dan, treba da stoji i sledeća napomena:

„Neplaćene poreske obaveze po osnovu izvornih javnih prihoda, a koje su dospele za plaćanje zaključno sa ___________________, plaćaju se na rate od ___________________, saglasno odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i iznose ukupno _________ dinara (porez na imovinu, lokalne komunalne takse, naknade za korišćenje javnih površina, naknada za zaštitu i  unapređivanje životne sredine, naknada za korišćenje građevinskog zemljišta …).“

Članom 1. PKU za zaposlene u JLS predviđeno je da se ovim kolektivnim ugovorom (u daljem tekstu: Ugovor), uređuju prava i dužnosti iz radnog odnosa zaposlenih u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu, međusobni odnosi učesnika Ugovora, postupak izmene i dopune Ugovora i druga pitanja od značaja za zaposlene i poslodavca.

Dalje je članom 3. razrađeno da zaposleni, u smislu ovog ugovora, jesu lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima, službama i organizacijama iz člana 1. Ugovora. Poslodavac, u smislu ovog ugovora je jedinica lokalne samouprave, (u daljem tekstu: Poslodavac). Pojedina prava u skladu sa Ugovorom ostvaruju lica koja obavljaju rad kod poslodavca. Pojedina prava iz stava 2. člana 3. ovog kolektivnog ugovоra su pravo na plaćeno odsustvo koje ostvaruje lice angažovano po ugovoru u skladu sa članom 21. stav 8. i pravo na poklon za Novu godinu koje ostvaruju deca lica angažovanih po osnovu ugovora u skladu sa članom 49. stav 2.

Član 51. koji govori o pravu zaposlenih na solidarnu pomoć odnosi se na zaposlene, tj. lica koja su u skladu sa zakonom zasnovala radni odnos u organima jedinica lokalne samouprave, gradskih opština, službama i organizacijama koje osniva nadležni organ jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, prema posebnom zakonu.

Dakle, lica angažovana po osnovu ugovora nemaju pravo na solidarnu pomoć u skladu sa Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u JLS. 

U skladu sa članom 36. PKU za zaposlene u JLS zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje. Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

U ovom konkretnom slučaju, nakon ponovnog zasnivanja radnog odnosa u navedenoj upravi, tumačeći odredbe aktuelnog kolektivnog ugovora o minulom radu, zaposleni ostvaruje pravo na celokupan minuli rad koji je imao pre davanja otkaza.

Kada su u pitanju povereni poslovi, Zakon o turizmu ("Sl. glasnik RS", br. 17/19) je propisao sledeće poslove koje može da obavlja jedinica lokalne samouprave:

1. Planiranje i razvoj turizma - Autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrđenih zakonom kojim se uređuje lokalna samouprava i posebnim zakonom, donose program razvoja turizma u skladu sa Strategijom. Predlog programa razvoja turizma dostavlja se ministarstvu nadležnom za poslove turizma. Ovo će biti detaljnije propisano podzakonskim aktom.
2. Turistička organizacija JLS donosi godišnji program rada i plan promotivnih aktivnosti. Plan promotivnih aktivnosti dostavlja na saglasnost Turističkoj organizaciji Srbije. Ukoliko se ne donesu ova dokumenta ili se ne dostave na saglasnost, turistička organizacija ne može za tu godinu kod ministarstva ostvariti pravo na podsticajna sredstva.
3. Program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča propisuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave ili više jedinica lokalnih samouprava su dužni da, pre njihovog usvajanja, program, način i uslove polaganja stručnog ispita za lokalnog turističkog vodiča dostave Ministarstvu na prethodno mišljenje.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave propisuje i visinu takse za polaganje stručnog ispita, izdavanje uverenja i oznake, uslove koje članovi komisije iz treba da ispune, kao i iznos naknade za rad članova komisije.

Prema Zakonu o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19), JLS ima određene obaveze u pogledu:

(1) Boravišna taksa

Da bi JLS ostvarila prihod od boravišne takse, potrebno je da u skladu sa Uredbom o najvišem i najnižem iznosu boravišne takse ("Sl. glasnik RS", br. 44/13 i 132/14), donese odluku o visini boravišne takse na svojoj teritoriji. Ukoliko nije u pitanju turističko mesto, iznos boravišne takse se utvrđuje u rasponu datom za boravišnu taksu za najnižu kategoriju turističkog mesta.

To je iznos boravišne takse koju ugostitelj – pravno lice ili preduzetnik, naplaćuje od korisnika usluga smeštaja za svaki dan boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj i dužan je da ga uplati na račun budžeta jedinice lokalne samouprave do petog u mesecu za prethodni mesec.

Jedinica lokalne samouprave može svojom odlukom da  proširi krug lica oslobođenih od plaćanja boravišne takse, ali samo lica upućenih na lečenje i rehabilitaciju i invalidnih lica.

Fizička lica koja pružaju usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu plaćaju boravišnu taksu u utvrđenom godišnjem iznosu na način propisan Uredbom o uslovima i načinu utvrđivanja visine godišnjeg iznosa boravišne takse za fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge smeštaja u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu, kao i način i rokovi plaćanja („Sl. glasnik RS”, broj 47/19 i 51/19).

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se ugostiteljski objekat nalazi, dužan je da za svako fizičko lice utvrdi visinu godišnjeg iznosa boravišne takse u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja o kategorizaciji.

(2) Kategorizacija

Jedinica lokalne samouprave kao povereni posao vrši kategorizaciju ugostiteljskih objekata za smeštaj u domaćoj radinosti (kuća, apartman, soba) i seoskih turističkih domaćinstava.

Nadležni organ jedinice lokalne samouprave obrazuje komisiju za kategorizaciju.

U vršenju ovih poslova jedinca lokalne samouprave postupa po zahtevu ugostitelja koji ima nameru da obavlja delatnost u objektima domaće radinosti i seoskom turističkom domaćinstvu. Komisija na licu mesta sačinjava zapisnik, na osnovu koga se donosi rešenje o razvrstavanju objekta u kategoriju.

(3) Posebni uslovi

JLS može posebnim aktom bliže da uredi:

• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta, a koji se odnose na uređenje i opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija;
• uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke;
• tehničke i druge uslove u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti.

Pri donošenju akata, potrebno je voditi računa da se aktima ne propisuje ono što je već uređeno republičkim propisima.

Akte kojim se propisuju pomenuti posebni uslovi jedinca lokalne samouprave donosi ukoliko je organizovala obavljanje poslova inspekcijskog nadzora preko ovlašćenih inspektora, na način propisan Zakonom o ugostiteljstvu.

(4) Penali

JLS, koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije može svojim aktom u određenoj turističkoj zoni, odnosno lokaciji, da utvrdi bliže uslove za ugostiteljski objekat za smeštaj vrste hotel i motel.

(5) Inspekcijski nadzor

Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o ugostiteljstvu vrši jedinica lokalne samouprave preko ovlašćenih inspektora u delu kojim se uređuje:

• obavljanje ugostiteljske delatnosti pružanja usluga smeštaja u kućama, apartmanima, sobama, stanovima i drugim prostorima za koje nije izdato rešenje o kategorizaciji;
• ispunjenost propisanih uslova i načina obavljanja ugostiteljske delatnosti u objektima domaće radinosti, seoskom turističkom domaćinstvu i hostelu;
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta, koji se odnose na odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 1. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih uslova u pogledu uređenja i opremanja ugostiteljskog objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program, a kojima se obezbeđuje zaštita od buke, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 2. ovog zakona);
• ispunjenost propisanih tehničkih i drugih uslova u ugostiteljskom objektu, koji se nalazi u stambenoj zgradi, kao i način obavljanja ugostiteljske delatnosti, u zavisnosti od načina usluživanja i vrste usluga koje se pretežno pružaju u tom ugostiteljskom objektu, u delu koji jedinica lokalne samouprave bliže uređuje svojim aktom (član 26. stav 3. ovog zakona);
• boravišne takse (naplata i uplata, isticanje u računu i dr.);
• ispunjenost uslova i rokova usaglašenosti ugostiteljskih objekata  - hotela i motela u jedinici lokalne samouprave koja je proglašena za prioritetnu turističku destinaciju ili za turističko mesto I i II kategorije;
• isticanje i pridržavanje propisanog radnog vremena u ugostiteljskom objektu.

Jedinica lokalne samouprave može da, u skladu sa svojim potrebama i raspoloživim resursima, organizuje zasebnu organizacionu jedinicu koja bi obavljala poslove inspekcijskog nadzora nad primenom Zakonom o ugostiteljstvu sa zaposlenim inspektorima, ili da odredi zasebne inspektore koji bi obavljali ove poslove ili da obavljanje ovih poslova unese u opis poslova drugih inspektora.

Institut promene namene obradivog poljoprivrednog zemljišta je definisan sa dva zakona - Zakonom o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 62/06, 65/08 / dr. zakon, 41/09, 112/15, 80/17, 95/18 / dr. zakon) i Zakonom o naknadama za korišćenje javnih dobara ("Sl. glasnik RS", br. 95/18 i 49/19).

Promena namene se uglavnom vrši na celoj parceli, ali se može vršiti na delu parcele u sledećim slučajevima:

• izgradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova tog domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m² stambenog prostora;
• izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost;
• izgradnje objekata koji služe za odbranu od poplava, za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta ili za uređenje bujica;
• regulacija vodotoka u funkciji uređenja poljoprivrednog zemljišta;
• izgradnje i proširenja poljskih puteva koji doprinose racionalnom korišćenju poljoprivrednog zemljišta i ako ne poseduje drugo odgovarajuće poljoprivredno zemljište;
• podizanje poljozaštitinih pojaseva.

Naime, za ove kao i druge slučajeve koji se mogu osloboditi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta, propisano je, između ostalog, članom 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara da uz zahtev, obveznik naknade podnosi sledeću dokumentaciju:

1. dokaz o vlasništvu ili korišćenje poljoprivrednog zemljišta;
2. kopiju plana katastarske parcele;
3. izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta o nameni katastarske parcele;
4. saglasnost ministarstva u čijoj su nadležnosti poslovi poljoprivrede za promenu namene poljoprivrednog zemljišta;
5. podatak o površini za koju se vrši promena namene i idejni projekat objekta u slučaju izgradnje objekta;
6. podatke o uslovima stanovanja i članovima porodičnog domaćinstva u slučaju izgradnje porodičnog stambenog objekta iz stava 1. tačka 1) ovog člana;
7. kopiju planskog dokumenta ili odluke nadležnog organa u slučaju kada je promena namene izvršena do dana stupanja na snagu Zakona o poljoprivrednom zemljištu ("Sl. glasnik RS", br. 49/92); 
8. dokaz nadležnog organa o identifikaciji parcele u slučaju iz tačke 7) ovog stava; 
9. dokaz o plaćenoj republičkoj administrativnoj taksi.