Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoreski obveznik je prvi put zadužen komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru u 2009. godini i od tada više nije zaduživan. Obveznik nema nijednu uplatu do danas. U januaru 2015. godine je obvezniku izdata Opomena za neplaćene obaveze po osnovu navedene komunalne takse za isticanje firme na poslovnom prostoru. Da li obveznik ima pravo na otpis duga zbog nastupanja relativne zastarelosti?
Prema članu 114. ZPPPA pravo poreskog organa na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.
Prema članu 114d. ZPPPA zastarelost se prekida svakom radnjom poreskog organa preduzetom protiv poreskog dužnika u cilju naplate poreza i sporednih poreskih davanja. Posle prekida zastarelost počinje teći iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne računa se u rok za zastarelost.
Prema tome, za obaveze poreskog dužnika koje su dospele za plaćanje zaključno sa 31.12.2009. godine, zastarelost je počela da teče 1.1.2010. godine i pravo na naplatu trajalo je 5 godina, odnosno do 31.12.2014. godine. To je relativni rok za zastarelost prava na naplatu.
U tom periodu, od 1.1.2010. do 31.12.2014. godine, poreski organ je mogao svojom radnjom da prekine rok za zastarelost. Opomena izdata u 2015. godini nije prekinula rok za zastarelost jer je taj rok već istekao 31.12.2014. godine. Navedeno znači, da je dug, nastao do 31.12.2009. godine zastareo i da po zahtevu poreskog obveznika može da se utvrdi prestanak poreske oabveze sa pripadajućom kamatom. Ukoliko je po rešenju o utvrđivanju lokalne komunalne takse za 2009. godinu, deo obaveze dospeo u 2010. godini (npr. za decembar 2009. godine, obaveza dospela 15. januara 2010. godine), onda bi za tu obavezu zastarelost prava na naplatu nastupila 31.12.2015. godine, ali pošto je opomena iz 2015. godine uključila tu obavezu, za nju je prekinuta zastarelost tom radnjom poreskog organa. Za tu obavezu zastarelost je počela da teče iznova od 1.1.2016. godine i poreski organ ima pravo da vrši naplatu do 31.12.2019. godine, kada nastupa i apsolutna zastarelost (ako nije bilo zastoja zastarelosti po ZPPPA).
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kako postupiti kada je pogrešan uplatni račun prilikom kucanja rešenja o preknjiženju i Uprava za trezor je izvršila preknjižavanje sa pogrešnog uplatnog računa? Da li se donosi rešenje o ispravci greške ili neko drugo rešenje?
ZPPPA u članu 62. i Pravilnik o ispravci greške pri evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja propisuju da se rešenje o ispravci greške donosi zbog greške u evidentiranju poreza i sporednih poreskih davanja u poreskom računovodstvu, odnosno kada se u postupku kontrole po zahtevu obveznika ili po službenoj dužnosti utvrdi da je netačno evidentiran iznos poreza i sporednih poreskih davanja.
Međutim, u ovom slučaju se ne može doneti rešenje o ispravci greške propisano ZPPPA.
ZUP takođe propisuje ispravljanje greške u rešenju i u članu 144. uređuje da organ uvek može da ispravi svoje rešenje ili njegove overene prepise i ukloni greške u imenima i brojevima, pisanju ili računanju i druge očigledne netačnosti. Rešenje o ispravci počinje da proizvodi pravna dejstva od kada i rešenje koje se ispravlja, ali ako je ispravka nepovoljna po stranku – od kada stranka bude obaveštena o ispravci.
Pri sаstаvlјаnju ili prеpisivаnju rеšеnjа mоžе dа dоđе dо grеšаkа u sаmоm pisаnju, оdnоsnо prеkucаvаnju tеkstа. Pоsrеdi su tzv. tеhničkе grеškе kоје nisu vеzаnе zа sаmu izјаvu vоlје dоnоsiоcа аktа, vеć zа izrаžаvаnjе, оdnоsnо prеnоšеnjе tе vоlје оdgоvаrајućim simbolimа (slоvimа, brојеvimа i sl.); niје, dаklе, rеč о pоvrеdаmа prаvnih nоrmi – о prаvnim grеškаmа kоd uprаvnih аkаtа. Zbоg tоgа, tеhničkа grеškа nе mоžе dа budе rаzlоg zа pоništај rеšеnjа u žаlbеnоm ili u uprаvnо-sudskоm pоstupku.
U skladu sa navedenim, a pod pretpostavkom da se radi radi o grešci u kucanju broja računa, moglo bi se doneti rešenje o ispravci po ZUP-u, koje se mora dostaviti Upravi za trezor.
S obzirom da se ovde radi o specifičnom slučaju, jer je Uprava za trezor izvršila preknjižavanje sa pogrešnog računa javnog prihoda, ukoliko se dobije odgovor od Uprave za trezor da ne može da sprovede rešenje o ispravci, odnosno da po njemu izvrši preknjižavanje, najcelishodnije je doneti novo rešenje o preknjižavanju sa pogrešnog računa na ispravan račun sa obrazloženjem da se radi o ispravci greške i takvo rešenje dostaviti Upravi za trezor.
U svakom slučaju ne može se ostaviti da preknjižavanje ne bude pravilno sprovedeno.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Ima li pravo pravno lice da na istom Prilogu-1 iskaže jedan Podprilog za građevinsko zemljište, a jedan za poljoprivredno zemljište?
Prema članu 5. Pravilnika o obrascima poreskih prijava za utvrđivanje poreza na imovinu, Prilоg-1 sаdrži pоdаtkе о utvrđivаnju pоrеzа zа nеpоkrеtnоst zа kојu nеmа оsnоvа zа pоrеskо оslоbоđеnjе, tаkо dа brој Prilоgа-1 kојi sе pоdnоsi uz јеdnu pоrеsku priјаvu nа Оbrаscu PPI-1 оdgоvаrа brојu nеpоkrеtnоsti (nеizgrаđеnоg zеmlјištа, оdnоsnо zеmlјištа sа оbјеktоm - оbјеktimа ili njihоvim pоsеbnim dеlоvimа kојi činе grаđеvinsku cеlinu - u dаlјеm tеkstu: оbјеkаt, istоg оbvеznikа kојi sе nа tоm ili ispоd tоg zеmlјištа nаlаzе, оdnоsnо zа оbјеkаt kојi sе nаlаzi nа zеmlјištu ili ispоd zеmlјištа zа kоје је оbvеznik drugо licе) nа kоје sе pоrеz plаćа, а kоје sе nаlаzе nа tеritоriјi istе јеdinicе lоkаlnе sаmоuprаvе.
Sаstаvni dео Prilоgа-1 је Оbrаzаc Pоdprilоg uz Prilоg-1 (u dаlјеm tеkstu: Pоdprilоg), kојi sе pоpunjаvа nа zаsеbnоm primеrku zа nеizgrаđеnо zеmlјištе zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1, оdnоsnо nа zаsеbnоm primеrku zа svаki оbјеkаt i zа pripаdајućе zеmlјištе nа kоmе sе, оdnоsnо ispоd kоgа sе nаlаzi tај оbјеkаt zа kоје sе utvrđuје pоrеz u Prilоgu-1 (tаkо dа brој Pоdprilоgа оdgоvаrа brојu оbјеkаtа kојi sе nаlаzе nа istоm zеmlјištu uvеćаn zа јеdаn).
Prema tome, ako poljoprivredno i građevinsko zemljište zajedno predstavljaju jednu nepokretnost, odnosno ako čine fizičku celinu, onda se za njih predaju podprilozi uz jedan Prilog-1.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Naime, kada poreski obveznik podnese zahtev za odlaganje plaćanja u postupku kada je rešenje predato NBS da li se može, u skladu sa zakonom, uraditi rešenje o prekidu postupka prinudne naplate ili se mora sačekati da se isti zahtev razmotri i donese rešenje o odlaganju plaćanja?
Ako je zahtev za odlaganje plaćanja poreskog duga podnet posle početka postupka prinudne naplate, a poreski dužnik ispunjava uslove za odlaganje plaćanja dugovanog poreza, nadležni poreski organ može, imajući u vidu fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi, odnosno da li je u početnoj ili završnoj fazi, da prekine postupak prinudne naplate, o čemu se odlučuje zaključkom. Ceneći fazu u kojoj se postupak prinudne naplate nalazi nadležni poreski organ može prekinuti postupak prinudne naplate, ukoliko je postupak prinudne naplate u početnoj fazi, a ako je postupak u završnoj fazi celishodnije je i racionalnije zahtev odbiti.
Započeti postupak prinudne naplate nadležni poreski organ prekida zaključkom o prekidu postupka prinudne naplate, koji se dostavlja i organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu sa računa, tek kada se odluči po zahtevu za odlaganje, odnosno kada se donese akt (rešenje ili sporazum) o odlaganju plaćanja dugovanog poreza.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Pravno lice je dostavilo PPI-1 u paprirnoj formi, a na CD-u Prilog-1 i Podpriloge kojih ukupno ima 600. Kako postupiti u ovom slucaju?
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji nije propisano da se poreske prijave za porez na imovinu podnose elektronskim putem (ova obaveza propisana je od 1.1.2019. godine i biće realizovana kroz jedinstven informacioni sistem LPA). To pre svega znači da je vaš obveznik bio u obavezi da poresku prijavu PPI-1 sa svim prilozima i podprilozima dostavi u papirnom obliku, potpisane i pečatirane.
Napominjemo da podnošenje poreske prijave elektronskim putem u skladu sa odredbama ZPPPA ne znači predaju poreske prijave na CD uređaju, već elektronski dokument u skladu sa posebnim zakonom.
U radu LPA se dešava da poreska prijava ima više stotina priloga i podpriloga za koje je potrebno veoma mnogo vremena za unos, pri čemu podaci iz priloga i podpriloga ne utiču na evidentiranje zaduženja po podnetoj poreskoj prijavi, već predstavljaju evidencioni podatak o nepokretnostima za koje se porez prijavljuje.
U vezi dostavljenog CD-a koji sadrži priloge i podpriloge uz poresku prijavu, može se kontaktirati Institut Mihajlo Pupin i proveriti da li postoji mogućnost da se tako dobijeni podaci učitaju u aplikaciju. Takođe, ni Pupin nema obavezu da podatke sa CD-a učita u aplikaciju, jer za to ne postoji zakonski osnov. Pupin je 2014. godine napravio aplikaciju za “elektronske” prijave, koju su poreski obevznici mogli da kupe i koriste.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.