Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se osnovica za rezervoar za vodu pravnog lica čija je pretežna delatnost 1610-Rezanje i obrada drveta iskazuje po prosečnoj ceni ili knjigovodstvenoj?
Poreska osnovica za pravna lica ni za jednu vrstu nepokretnosti ne određuje se prema pretežnoj šifri delatnosti poreskog obveznika, već prema faktičkoj nameni objekta.
Pravno lice opredeljuje pretežnu šifru delatnosti, pri čemu može obavljati i sve druge delatnosti prema klasifikaciji, ali to nije od uticaja na utvrđivanje poreske osnovice za određenu nepokretnost, već način utvrđivanja poreske osnovice zavisi od same namene objekta.
Ukoliko je rezervoar za vodu podzemni objekat, njegova poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost u skaldu sa članom 7. stav 8. Zakona o porezima na imovinu.
Ukoliko je rezervoar za vodu iznad površine zemlje, treba porveriti da li se može svrstati u neki od objekata iz člana 7. Stav 4. Zakona o porezima na imovinu i oporezovati po knjigovodstvenoj vrednosti. Rezervoar za vodu najverovatnije ne postoji sam radi sebe, već je u funkciji proizvodnje.
U svakom slučaju, ako se rezervoar za vodu po svojoj nameni može svrstati u objekte iz člana 7. stav 4 ili člana 7. stav 8, poreska osnovica je knjigovodstvena vrednost na poslednji dan prethodne poslovne godine.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Poreski obveznik je podneo zahtev za reprogram za posebnu naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine, ali je radnik LPA greškom u uplatnici uneo račun od poreza na imovinu. Poreski obveznik je sa te uplatnice prepisivao za naredne reprogramske rate i sve uplate su otišle na račun za porez. Reprogram je zavrsen sa 28.05.2018. godine. Kako da se postupi u ovom slučaju, a da se ispoštuje zakonska procedura, jer se na ekologiji pojavila kamata od 3000,00 dinara, koju poreski obveznik ne bi smeo da trpi i kako da se proknjiži resenje o izmirenju reprograma?
Sve uplate koje su izvršene na pogrešan račun treba preknjižiti na ispravan račun naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine. Zatim zapisnički treba konstatovati zbog čega je došlo do pogrešnog plaćanja, pa utvrditi iznos neosnovano obračunate kamate na računu eko naknade, zbog greške u uplatnom računu koja je prouzrokovana pogrešnim popunjavanjem uplatnice od strane zaposlenog u LPA. U zapisniku treba konstatovati da li je obveznik vršio plaćanja u iznosima koji su bili propisani reprogramom (uključujući I tekuće obaveze). Takođe, treba konstatovati da li je obveznik navedenim uplatama ispunio uslove za otpis kamate po reprogramu.
Članom 68. stav 4. ZPPPA propisano je koji dan se smatra danom plaćanja u slučaju preknjižavanja i to je pravni osnov da se uplate koje su izvršene na pogrešan račun mogu smatrati blagovremenim uplatama na drugom (ispravnom) računu, i zbog čega se osnovano vrši storno kamate obračunate zbog naknadnog preknjižavanja uplata. Napominjemo da su sredstva po osnovu pogrešno izvršenih uplata izvršena u budžet JLS.
U vezi knjiženja otpisa kamate po reprogramu, obvezniku se može evidentirati pravo na otpis kamate po reprogramu ukoliko je pored rata reprograma (koje je plaćao na pogrešan račun, a sredstva naknadno preknjižena), plaćao blagovremeno I tekuće obaveze.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Potrebno je tumačenje sledeće odredbe Zakona o finansiranju lokalne samuprave: "Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu.” Poreski obveznik je uložo žalbu zato što je vlasnik dve firme i obe su istaknute na istoj adresi. Da li je ispravno utvrditi obavezu za obe firme, u pitanju je doo?
Poreski obevznik za lokalnu komunalnu taksu za isticanje firme je pravno lice ili preduzetnik koji obavlja delatnost.
Članom 15a. Zakona o finansiranju loaklne samouprave uređeno je koja pravna lica i predzetnici ne plaćaju lokalnu komunalnu taksu - firmarinu, a koja plaćaju, kao i koji su maksimalni godišnji iznosi firmarine.
Navedeno znači da se firmarina utvrđuje svakom poreskom obvezniku (pravnom licu ili preduzetniku) posebno, u skladu sa navedenim propisima.
Članom 16. Zakona o finansiranju lokalne samouprave uređeno je da je firma, u smislu obog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Dalje je propisano da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Navedena norma da se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, podrazumeva više natpisa za jednog poreskog obveznika (jedno pravno lice ili preduzetnik), a ne za više pravnih lica koje imaju istog vlasnika. Pod pojmom “isti obveznik” podrazumeva se jedno pravno lice, odnosno preduzetnik, jer je poreski obveznik pravno lice, odnosno preduzetnik (koje ima svoj PIB), bez obzira da li je isto lice njihov vlasnik.
Znači, ako je, na primer, jedno fizičko lice vlasnik dva pravna lica, koja obavljaju delatnost u jednom objektu, pri čemu svako od tih pravnih lica ima po jedan istaknuti naziv, firmarinu plaća svako pravno lice za svoju istaknutu firmu, u visini propisanoj posebnom odlukom jedinice lokalne samouprave donetom u skladu sa Zakonom o finansiranju lokalne samouprave.
Ukoliko jedno od ta dva pravna lica ima na tom objektu, recimo, tri natpisa firme (na zidu, na krovu i na ulaznim vratima), a drugo pravno lice ima samo jedan natpis, u tom slučaju oba pravna lica plaćaju samo po jednu firmarinu. U tom slučaju se za prvo pravno lice (koje ima tri natpisa – istaknute firme) primenjuje navedena odredba da ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika (tri za jedno pravno lice), taksa se plaća samo za jednu firmu.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U skladu sa odredbama starog ZPPPA stranke su pozivane u prostorije kada poreska obaveza nije pravilno utvrđena i sastavljan je zapisnik (pružana je zakonska obavezu strankama za učestvovanje u postupku) na osnovu koga je donošeno rešenje. I ako stoji da se odredbe izmenjenog zakona, a koje se tiču poreske kontrole odlažu za primenu na 1.1.2019. nije jasno da li će po novim izmenama zakona biti dovoljna samo prepiska sa poreskim obveznikom u formi zapisnika i eventualnih primedbi na zapisnik ili će i u buduće poreski obveznik morati da po pozivu dolazi u prostorije radi sačinjavanja zapisnika? Da li se vrši kancelarijska kontrola?
Novododatim članovima ZPPPA 117a-117g. pružanje poreskih usluga, obrada poreske prijave i drugih izveštaja poreskog obveznika, od 1. januara 2019. godine vrše se i promene u pogledu osnovnih funkcija Poreske uprave, tako da se poslovni procesi u kontroli ne posmatraju više kao poslovi kancelarijske kontrole i poslovi terenske kontrole i radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela, već je novim, zamenjenim članom 117. ZPPPA propisano da Poreska uprava, u skladu sa zakonom, obavlja:
1) pružanje poreske usluge,
2) poresku kontrolu i
3) radnje u cilju otkrivanja poreskih krivičnih dela.
S tim u vezi, kod prijema poreskih prijava i drugih izveštaja više se ne vrši kancelarijska kontrola kao do sada, već je obrada svih poreskih prijava i drugih izveštaja poreskog obveznika (u papirnom i elektronskom obliku), uređena u okviru „Pružanja poreskih usluga na sledeći način:
Prema članu 117a. ZPPPA, pružanje poreskih usluga je skup radnji u poreskopravnom odnosu kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava poreskih obveznika, odnosno kojima se stvaraju jednaki uslovi za poštovanje poreskih propisa.
Prema članu 117g. ZPPPA, u postupku prijema i obrade poreske prijave i drugih izveštaja, proverava se tačnost i potpunost poreske prijave i drugih izveštaja, koje poreski obveznik, u skladu sa zakonom, dostavlja Poreskoj upravi.
Ako poreska prijava i drugi izveštaj koji se dostavljaju uz prijavu sadrže nedostatke u smislu tačnosti i potpunosti, Poreska uprava obaveštava podnosioca prijave o tim nedostacima.
Ako podnosilac prijave ne postupi po obaveštenju, smatraće se da poreska prijava odnosno drugi izveštaji nisu ni podneti Poreskoj upravi.
Prema navedenom ovi postupci se ne smatraju poreskom kontrolom.
U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama ZPPPA, poreska kontrola, prema članu 123. ZPPPA koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine, je postupak provere i utvrđivanja zakonitosti i pravilnosti ispunjavanja poreske obaveze, kao i postupak provere tačnosti, potpunosti i usklađenosti sa zakonom, odnosno drugim propisima, podataka iskazanih u poreskoj prijavi, poreskom bilansu, računovodstvenim izveštajima i drugim evidencijama poreskog obvezanika koji vrši poreska uprava u skladu sa ovim zakonom.
Poreski inspektor je službeno lice koje je ovlašćeno da vrši poresku kontrolu na osnovu naloga za kontrolu, odnosno poziva.
Donošenje poreskog rešenja nakon sprovedenog postupka poreske kontrole ZPPPA propisuje u slučaju kada utvrđivanje poreza obavlja sam poreski obveznik (samooporezivanje), na taj način što se u članu 129. ZPPPA, koji uređuje donošenje rešenja u poreskoj kontroli, upućuje na donošenje poreskog rešenja iz člana 54. stav 2. tačka 2) podtačka 1) ZPPPA. Prema navedenom, ostaje otvoreno pitanje donošenja rešenja u poreskoj kontroli kada je zakonom propisano da se ne sprovodi samooporezivanje, odnosno kada se na osnovu podnete poreske prijave donosi rešenje o utvrđivanju poreske obaveze (član 54. stav 2. tačka 2) ZPPPA), imajući u vidu da se zbog obimnosti poreskih oblika koje administrira LPA, ne može izvršiti provera tačnosti i potpunosti svih podnetih poreskih prijava pre donošenja poreskih rešenja svake godine.
Dakle, dostavljanje obaveštenja kao poreskog akta o utvrđenim nedostacima u poreskoj prijavi u smislu tačnosti i potpunosti nije postupak kontrole. Poreska kontrola počinje dostavljanjem naloga ili poziva, a može se raditi i u službenim prostorijama. Donošenje zapisnika u poreskom postupku nije prepiska sa poreskim obveznikom, već postupak kontrole, pri čemu se u zapisniku konstatuju činjenice koje su utvrđene po definisanom „predmetu kontrole“. I ubuduće će se raditi kontrole samo se neće zvati „kancelarijska kontrola“ već „poreska kontrola“.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Kod knjiženja takse od 5% kod prinudne naplate kada se primenjuju odredbe novog ZPPPA kod kojeg se kod prinudne naplate rešenje istovremeno dostavlja i obvezniku i NBS. S obzirom na to da je ranije sa datumom izvšnosti knjiženo 5%, da li je sada dostavnica od NBS merodavna za knjiženje takse od 5% ili dostavnica sa rešenja koje je poslato obvezniku?
Odredbom člana 77. stav 4. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji uređeno je da se rešenje o prinudnoj naplati istovremeno dostavlja poreskom obvenzniku i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu, čime postaje izvršno. S obzirom da će NBS danom prijema rešenja o prinudnoj naplati, a saglasno nalogu datom u dispozitivu rešenja početi da obračunava kamatu, datum knjiženja u poreskom računovodstvu je datum sa dostavnice o prijemu rešenja u NBS na izvršenje. Takođe, datum sa dostavnice o dostavljanju rešenja poreskom obvezniku je datum koji određuje rokove za podnošenje žalbe na rešenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.