Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeNa koji način se učitavaju prihodi preduzetnika radi utvrđivanja komunalne takse, s obzirom na to, da oni nisu u obavezi da bilanse dostavljaju APR-u?
U APR postoje podaci o ukupnom prihodu preduzetnika koji vode poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva i koji završni račun predaju u APR. Za preduzetnike koji poslovne knjige vode po sistemu prostog knjigovodstva, podatke ima Poreska uprava i od njih se službenim putem mogu tražiti podaci za preduzetnike koji imaju prihoda veće od 50 miliona dinara, a za potrebe utvrđivanja lokalnih komunalnih taksi.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li može da se naplaćuje opštinska taksa za izdavanje uverenja, ako se po tom osnovu već naplaćuje republička taksa?
Opštinske takse se naplaćuju u skladu sa posebnom odlukom o lokalnim administrativnim taksama za spise i radnje u izvornim poslovima koje obavlja JLS. S obzirom na to, da je izdavanje uverenja u nadležnosti LS, nema nikakvog postupanja republičkih organa po njima. Dakle, za izdavanje uverenja treba naplaćivati lokalnu administrativnu taksu propisanu odlukom JLS, a ne republičku, pri čemu se svakako ne mogu naplaćivati obe takse.
Napomena: kod poreskih rešenja LPA naplaćuje se republička administrativna taksa za žalbu, jer je Ministarstvo finansije nadležni drugostepeni organ.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li se prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika, koji je prethodno usaglašen sa aspekta apsolutne zastarelosti, radi po službenoj dužnosti?
Kad se otpiše dug na ime umrlog lica po osnovu apsolutne zastarelosti, ostatak duga se po službeboj dužnosti prenosi na ime naslednika shodno članu 22. ZPPPA.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
Da li naknadu za zaštitu i unapređenje životne sredine plaćaju samo vlasnici nepokretnosti koji ih fakticki i koriste, ili tu obavezu imaju i lica koja tu ne stanuju, tj. ne koriste te objekte?
Naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine plaća se po osnovu korišćenja stambenih i poslovnih zgrada, stanova i poslovnih prostorija za stanovanje, odnosno obavljanje poslovne delatnosti, kao i za korišćenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti (u daljem tekstu: nepokretnost).
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama proizilazi da se naknada ne plaća za prostor koji se ne koristi. U svakom konkretnom slučaju treba da se ceni i utvrdi to faktičko korišćenje.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.
U evidenciji sistema LPA postoji zaduženje na lice koje je preminulo 2005. i do danas je zaduživano lokalnim javnim prihodima. U tekućoj godini došlo se do saznanja da je lice preminulo i da je odrađena ostavinska rasprava, a da se naslednici po istoj nisu javili da se neprokretnosti prenesu na njih. Takođe, u periodu nakon ostavinske rasprave do danas, naslednici su predmetne nepokretnosti otuđili 2015. a otuđenje nisu prijavili. U tekućoj godini javlja se jedan od naslednika koji podnosi zahtev za otpis neosnovanog zaduženja na ime pokojnog lica i zahteva otpis tog neosnovanog zaduženja. U vezi sa tim, pitanje je: Da li će stav jedan dispozitiva rešenja glasiti “Usvaja se zahtev (ime naslednika) podnet na ima (ime pokojnog lica)…” ili treba prvo odraditi otpis duga na naslednika sa današnjim datumom, pa nakon toga razmatratiti stanje duga i osnov zaduženja? Da li bi tada ostvarili pravo na otpis duga na osnovu zastarelosti ili samo na osnovu neosnovanosti? Kako generalno postupati u situacijama kad postoje pokojna lica koja su i nakon smrti zaduživana. Jasno je da na pojkojna lica ne treba donositi rešenja, već na naslednike, ali na koji način uraditi usaglažavanje u gore navedenoj situaciji.
Storno neosnovanih zaduženja na umrlo lice, koje je preminulo 2005 godine treba izvršiti ne po zahtevu njegovog naslednika, već po službenoj dužnosti jer taj obveznik ne postoji od 2005. i danom smrti on je prestao da bude poreski obveznik I nema predmet oporezivanja. Pored toga, za dug tog lica, po osnovu obaveza koje se odnose na period do dana smrti (ako taj dug postoji), je nastupila apsolutna zastarelost. Prema tome, u rešenju svakako treba da se navede da se storniraju neosnovano utvrđena zaduženja sa pripadajućom kamatom za period od dana smrti, do se za dug nastao do dana smrti po osnovu utvrđuje prestanak poreske obaveze po osnovu apsolutne zastarelosti.
Može se doneti rešenje o otpisu neosnovanog dugovanja sa stanjem 1.1.2018. jer se svakako i na jedan i drugi način dug tog umrlog lica svodi na nulu.
Naslednik treba da podnese poresku prijavu za deo perioda za koji je bio poresko obveznik. Vodeći računa o zastarelosti prava na utvrđivanje (5 godina), u ovom konkretnom slučaju, nasledniku treba utvrditi porez od 1.1.2013. do dana prodaje nepokretnosti, vodeći računa da se obvezniku ili uruči rešenje do kraja 2018. ili dostavi poziv (radnja poreskog organa u cilju utvrđivanja poreza), kako bi se prekinula zastarelost prava na utvrđivanje obaveze za 2013.
U vezi oporezivanja u slučaju neosnovanog zaduživanja umrlih lica, treba proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza i sa tom godinom zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće se zadužuju naslednici. AKo nije bilo plaćanja i postoji dug, onda se postupa kao u gore navedenom slučaju.
Prenos salda duga sa umrlog lica na naslednika vrši se za dugove za koje nije nastupila apsolutna zastarelost (po službenoj dužnosti), a ako se naslednik pozove na relativnu zastarelost onda se i taj dug ne mora prenositi (utvrdi se prestanak na ime umrlog lica) ili se izvrši prenos pa se utvrdi prestanak na ime naslednika.
Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.