Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

EPS je podneo poresku prijavu koja prolazi validaciju, u okviru Priloga-1 ima 744 Podpriloga, ali svi su za poslovni prostor, nije podnet ni jedan Podprilog za zemljište. Da li u toj situaciji da se proknjiži PPI-1, a onda u postupku kontrole da se utvrdi da li je bilo nepravilnosti?

Poreska prijava koja prolazi matematičku i formalnu validaciju treba da bude proknjižena. To što je utvrđeno da poreska prijava ne sadrži podprilog za zemljište može da bude samo predmet poreske kontrole i eventualnog utvrđivanja nepravilnosti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Kako postupiti u slučaju kada PPI-1 prolazi validaciju, ali je unet pogrešan predmet oporezivanja npr. kao predmet oporezivanja stoji pravo korišćenja građevinskog zemljišta preko 10 ari, a vrsta nepokretnosti je poslovni prostor?

U slučaju da je u podprilogu uneta pogrešna vrsta nepokretnosti, to se smatra suštinskom,a ne formalnom ili matematičkom greškom koju validacija može da utvrdi. Potrebno je da ili telefonom obavestite obveznika da sam podnese izmenjenu poresku prijavu i tako ispravi svoju grešku ili da u postupku poreske kontrole utvrdite tačne činjenice i vrstu nepokretnosti.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Škola je podnela PPI-1 i Priloge-2, ali je u pojedinim Prilozima 2 uneta pogrešna zona, umesto zona 4 uneto je seosko područje. Da li je potrebno poslati obaveštenje da se greška ispravi, ili se može proknjižiti PPI-1, obzirom da je porez 0?

Podatak o zoni treba da bude tačan, ali u ovom slučaju to ne utiče na visinu poreza na imovinu i neće nikada uticati jer je škola budžetski korisnik i ima poresko oslobođenje. U ovoj situaciji, preporuka je da se pozovu telefonom ili da im se pošalje mejl i da se tom prilikom obaveste o uočenoj grešci, kako bi sledeće godine u poresku prijavu uneli tačan podatak.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

U pitanju je preduzeće čiji je oblik organizovanja D.O.O, a prema podacima iz APR-a ima delatnost "Ostala trgovina na malo u nespecijalizovanim prodavnicama". Preduzeće se, između ostalog, bavi i prodajom nafte. Da li se preduzeće može zadužiti lokalnom komunalnom taksom za isticanje firme na poslovnom prostoru (pošto postoji nekoliko dokaza da vrši prodaju nafte na našoj teritoriji)?

Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave lokalne komunalne takse mogu se uvoditi za isticanje firme na poslovnom prostoru.

Prema članu 15a. ovog zakona, pravna lica koja su prema zakonu kojim se uređuje računovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, poštanskih, mobilnih i telefonskih usluga, elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pružanja kockarskih usluga i noćnih barova i diskoteka, firmarinu plaćaju na godišnjem nivou najviše do deset prosečnih zarada.

Članom 16. zakona propisano je da je firma, u smislu ovog zakona, svaki istaknuti naziv ili ime koje upućuje na to da pravno ili fizičko lice obavlja određenu delatnost. Ako se na jednom poslovnom objektu nalazi više istaknutih firmi istog obveznika, taksa se plaća samo za jednu firmu. Za svaku firmu istaknutu van poslovnog objekta plaća se taksa za svaku istaknutu firmu.

Član 17. zakona propisuje da jedinica lokalne samouprave može utvrditi lokalne komunalne takse u različitoj visini zavisno od vrste delatnosti, površine i tehničko-upotrebnih karakteristika objekata, veličine pravnog lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo i po delovima teritorije, odnosno u zonama u kojima se nalaze objekti, predmeti ili vrše usluge za koje se plaćaju takse.

Član 18. zakona propisuje da se aktom skupštine jedinice lokalne samouprave, kojim se uvodi lokalna komunalna taksa, utvrđuju obveznici, visina, olakšice, rokovi i način plaćanja lokalne komunalne takse.

Da bi zadužili obveznika firmarinom, a po osnovu obavljanja delatnosti trgovina naftom, nije dovoljno da se poseduju analitičke kartice NIS-a, računi i evidencije, već da je pre svega Odlukom o lokalnim komunalnim taksama propisano da se taksa plaća na osnovu delatnosti koju obveznik faktički obavlja, bez obzira na pretežnu delatnost. Zatim, potrebno je da postoji dokaz da je obveznik istakao naziv ili ime koje upućuje na to da obavlja delatnost na predmetnom poslovnom prostoru ili da obveznik podnese prijavu u kojoj to navodi. Dakle, da bi firmarina bila utvrđena mora da postoji pravni osnov u odluci jedinice lokalne samouprave, ali i dokaz da je naziv pravnog lica faktički istaknut na poslovnom prostoru koji koristi.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.

Lokalne finansije, planski sistem i javna svojina

Može li preduzetnik da podnese PPI-1 za deo nepokretnosti gde je proizvodni pogon (npr. u pitanju je hala od 3000m2 koja je proizvodni pogon, a upravna zgrada je 500 m2). Da li se u tom slučaju podnose dve prijave odnosno jedna za pogon, a druga za upravnu zgradu?

Odredbama člana 4. Zakona o porezima na imovinu definisan je pojam poreskog obveznika. Obveznik poreza na imovinu je pravno i fizičko lice (koje vodi, odnosno koje ne vodi poslovne knjige), koje je na nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije imalac prava, korisnik ili držalac, u skladu sa članom 2. stav 1. Zakona o porezima na imovinu.

Obveznicima koji vode poslovne knjige u smislu oporezivanja porezom na imovinu, godišnji porez na imovinu utvrđuje se samooporezivanjem na obrascu poreske prijave PPI-1 do 31.03. svake sledeće poreske godine sa utvrđenim porezom za tu godinu, i to su:

  1. pravna lica koja vode poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
  2. nerezidentna pravna lica – za nepokretnosti za koje poresku obavezu ispunjava ogranak tog lica
  3. preduzetnik koji vodi poslovne knjige – za imovinu koju je evidentirao u svojim poslovnim knjigama, osim preduzetnika koji porez na dohodak građana plaća na paušalno utvrđen prihod;
  4. drugo lice koje vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije, osim preduzetnika koji vodi poslovne knjige u odnosu na imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Obveznikom koji vodi poslovne knjige smatra se, recimo i:

  • fizičko lice koje obavlja promet dobara ili pružanje usluga u Srbiji, pa je po tom osnovu obveznik PDV i obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti (preduzetnik) i vodi poslovne knjige u skladu sa propisima u Republici Srbiji - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
  • fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je obveznik PDV, preduzetnik je i dužan je da vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama;
  • fizičko lice koje ostvaruje prohode od poljoprivrede i šumarstva, odnosno prihode od prodaje poljoprivrednih i šumarskih proizvoda, koje je nosliac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva upisanoog u registar, koje se opredelilo da ima svojstvo preduzetnika pa vodi poslovne knjige - za nepokretnosti koje su evidentirane u njegovim poslovnim knjigama.

S druge strane fizičko lice koje ostvaruje prihod od poljoprivrede a nema status preduzetnika, nema ni obavezu da vodi poslovne knjige, pa stoga nema ni obavezu samooporezivanja za nepokretnosti za koje je obveznik poreza na imovinu.

Obveznici poreza na imovinu koji ne vode poslovne knjige, podnose poresku prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu na obrascu PPI-2, a porez na imovinu utvrđuje rešenjem nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi nepokretnost za koju se utvrđuje porez, i to su:

  • fizičko lice koji ostvaruje prihode od samostalne delatnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje oporezivanje dohotka građana koji porez na dohodak građana na prihode od samostalne delatnosti plaća na paušalno utvrđen prihod;
  • drugo lice koje ne vodi poslovne knjige u skladu sa propisima Republike Srbije;
  • preduzetnik koji vodi poslovne knjige za imovinu koja nije evidentirana u njegovim poslovnim knjigama.

Prema navedenom, pre svega potrebno je da se utvrdi da li poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne kniige u skadu sa propisima Republike Srbije (pri čemu nije paušalno oporezovan), a zatim i da li su predmetne nepokretnosti evidentirane u njegovim poslovnim knjigama. U tom slučaju, porez se utvrđuje samooporezivanjem, utvrđivanjem poreza na imovinu na obrascu PPI-1.

Postoji i mogućnost da poreski obveznik (preduzetnik) vodi poslovne knjige, a nepokretnost nije evidentirao u svojim poslovnim knjigama, u kom slučaju podnosi poresku prijavu na obrascu PPI-2, za svaku nepokretnost pojedinačno.

Dakle, vrsta poreske prijave za porez na imovinu fizičkog lica koje ima registrovanu delatnost i koji je preduzetnik (a nije paušalac), zavisi od toga da li je imovina evidentirana u poslovnim knjigama preduzetnika.


Stranica sa pitanjima i odgovorima iz oblasti rada lokalne poreske administracije organizuje se kroz saradnju projekta „Institucionalna podrška SKGO-treća faza“ koji sprovodi SKGO i programa „Reforma poreza na imovinu“ koji sprovodi HELVETAS, a koje podržava Švajcarska Vlada.