Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li investicije u odluci o budžetu treba planirati u razdelu Opštinske uprave?
Da, investicije treba planirati u okviru razdela Opštinske uprave. Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi, jedini organ koji je nadležan za sprovođenje investicija je Opštinska/Gradska uprava.
Kako se izrađuje studija izvodljivosti za projekat asfaltiranja puteva prema zahtevima Uredbe i kako se kod ovog projekta računa vrednosna granica od 500.000 evra u dinarskoj protivrednosti?
Član 3. Uredbe kaže: „6) Procenjeni troškovi kapitalnog projekta predstavljaju projekciju ukupnih finansijskih sredstava neophodnih za sprovođenje faza projektnog ciklusa do završetka faze realizacije. Oni obuhvataju sve troškove vezane za pripremu predloga ideje kapitalnog projekta, razradu predloga ideje kapitalnog projekta, sve troškove u vezi sa izradom tehničke dokumentacije, troškove pribavljanja zemljišta, troškove pripremanja i opremanja građevinskog zemljišta, troškove izgradnje, odnosno nabavke radova, dobara i usluga za realizaciju kapitalnog projekta, kao i druge troškove neophodne za realizaciju određene vrste projekta;“
Dalje, u članu 6. se kaže“ Troškove kapitalnog projekta procenjuje predlagač ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćeni predlagač“
Takođe, u Zakonu o planiranju i izgradnji, član 145. navodi izgradnju objekata i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola. Gde, po našem mišljenju spada vrsta projekata navedena u pitanju. Dalje u istom članu se kaže „Rešenje o odobrenju izvođenja radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo u skladu sa članom 135. ovog zakona, koji dostavi idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekta, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju, odnosno uklanjanju prepreka za kretanje osoba sa invaliditetom, a uredio je odnose sa jedinicom lokalne samouprave u pogledu doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta i platio odgovarajuću administrativnu taksu.“
Sledi, da se za navedeni tip projekta (najverovatnije obuhvaćen članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji, budući da je „asfaltiranje puteva“ praktično, faza izgradnje puta, pa se, pod pojmom „asfaltiranje puteva“, najverovatnije misli na „rekonstrukciju puteva“) studija izvodljivosti radi na isti način kao i za druge tipove projekata, pri čemu se dostavlja Idejni projekat u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje sadržina tehničke dokumentacije prema klasi objekata, odnosno tehnički opis i popis radova za izvođenje radova na investicionom održavanju…“ . Troškove kapitalnog projekta procenjuje predlagač ideje kapitalnog projekta, odnosno ovlašćeni predlagač i ako oni premašuju 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, potrebno je uraditi Studiju izvodljivosti.
Kada je reč o kapitalnom projektu izgradnje kanalizacione mreže i prečistača, kako se tretiraju pojedine odvojene teritorije konkretne JLS ? Po pitanju izrade studije izvodljivosti (prema vrednosti projekta) da li treba celu JLS sa aspekta izgradnje kanalizacione mreže i prečistača posmatrati jedinstvenom ili je moguće odvojiti određena naseljena mesta i njihovu kanalizaciju sa prеčistačem?
Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, cevovod, crpne stanice (i ostala neophodne oprema), predstavljaju tehnološku celinu koja jedno kada je izgrađena potpuno, obezbeđuje ostvarenje navedenog cilja. Otuda ovi izlazni rezultati predstavljaju jedan projekat i kao takav ga treba planirati prema Uredbi o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata (u daljem tekstu Uredba) i Pravilniku o sadržini, rokovima i postupku dostavljanja investicione dokumentacije za kapitalne projekte.
Uporište za ovu tvrdnju nalazimo odredbama Zakona o vodama koji u članu 3. stav 1, tačka 34 kaže „javna kanalizacija jeste skup tehničko-sanitarnih objekata i mera, kojima se obezbeđuje neprekidno i sistematsko sakupljanje, odvođenje, prečišćavanje i ispuštanje otpadnih i atmosferskih voda naselja i privrede u odgovarajuće prijemnike-recipijente”.
Takođe, eksproprijacija zemljišta za pomenutu namenu je sastavni deo projekta, to jest ulazi u investicionu fazu (član 25. Uredbe).
Kod administrativnih programa, odnosno kod programa 15 i 16 da li je neophodno popunjavati sve obrasce za planiranje programskog budžeta sa ciljevima i indikatorima, s obzirom na Uputstvo i činjenicu da se njihovi učinci ne mere u šestomesečnom i godišnjem izveštaju?
Neophodno je popuniti obrasce za planiranje programskog budžeta ali bez ciljeva i indikatora, pa samim tim i bez bazne vrednosti, projekcija i izvora verifikacije. U šestomesečnom i godišnjem izveštaju se izveštava o ovim programskim aktivnostima kroz obrazac 1 koji se odnosi samo na finansijske pokazatelje, tj. rashode. Uputstvo za izradu programskog budžeta kaže da u slučajevima kada se program odnosi isključivo na administrativne nadležnosti i troškove budžetskog korisnika (ili više budžetskih korisnika), uključujući aktivnosti podrške radu drugih organa (npr., podrška radu Vlade) takav program je tipa administrativni i za ovaj tip programa nije potrebno definisati ciljeve i indikatore.
Na kupovinu SAP softvera za potrebe rada gradske uprave, odnosno njenih sekretarijata da li se shodno primenjuje Uredba o načinu odobravanja kapitalnih projekata iz budžeta, i da li je potrebno izraditi studiju izvodljivosti s obzirom na vrednost ulaganja?
Član 5. Uredbe određuje: „Kapitalnim projektom se pored izgradnje i kapitalnog održavanja zgrada i građevinskih objekata infrastrukture smatra i ulaganje u kupovinu zgrada i objekata, kao i drugu nefinansijsku imovinu čiji je vek trajanja, odnosno korišćenja duži od jedne godine, nezavisno od toga da li je kapitalni projekat iskazan kao poseban projekat unutar programa ili kao izdatak u okviru određene programske aktivnosti u budžetu.“ Dalje, član 7. Uredbe kaže „Za kapitalne projekte srednje i velike vrednosti, a koji se odnose na kupovinu zgrada i objekata, mašina i opreme, softvera, zemljišta i ostale nefinansijske imovine za čiju realizaciju nije potrebno pribavljanje građevinske dozvole, studija izvodljivosti izrađuje se u smanjenom obimu (sadrži analizu varijantnih rešenja, analizu troškova i koristi, ciljeva koji se žele postići, analizu troškova za rad i održavanje i druge elemente neophodne za donošenje investicione odluke).“ Sledi da, ukoliko je procenjena vrednost nabavke softvera preko 500.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, za kupovinu softvera treba uraditi studiju izvodljvosti (u smanjenom obimu) tj. onako kako je opisano u članu 7. Uredbe.