Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na važeći Zakon o lokalnim izborima, prilikom popunjavanja upražnjenog odborničkog mesta, da li se može uvažiti izjava overena od strane javnog beležnika koja je dostavljena Gradskoj izbornoj komisiji gde se navodi da kandidat za odbornika koji je naredni na izbornoj listi ne prihvata odbornički mandati i da se u tom slučaju mandat dodeli narednom kandidatu?
Nov Zakon o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22), za razliku od prethodnog zakona, više ne zahteva da se u postupku popune upražnjenog odborničkog mandata od kandidata kojem treba da se dodeli taj mandat pribavi saglasnost da mu se mandat dodeli.
Sada je članom 72. stav 1. novog Zakona o lokalnim izborima propisano samo da „mandat koji prestane odborniku pre nego što istekne vreme na koje je izabran izborna komisija rešenjem dodeljuje prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat.“.
Zakon, dakle, ne poznaje ni institut saglasnosti kandidata, niti institut odricanja kandidata od mandata, odnosno neprihvatanje mandata, tako da prihvatanje ovakvih izjava ne bi bilo u skladu sa zakonom.
Činjenica je da su u praksi Republičke izborne komisije u primeni prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika po pitanju popune upražnjenog poslaničkog mesta prihvatane overene izjave kandidata o neprihvatanju mandata narodnog poslanika, ali je takva praksa, iako zakonom neregulisana, praktično bila posledica toga što je prema ranijem zakonu postojala obaveza da se od kandidata pribavi saglasnost da mu se dodeli upražnjeni mandat, pa se u praksi postavilo pitanje kako postupiti ako taj kandidat ne da saglasnost. Sada je takvo pitanje postalo bespredmetno.
U skladu sa navedenim, iznosimo mišljenje da je izborna komisija dužna da, u skladu sa članom 72, odnosno članom 73. u slučaju koalicione izborne liste, dodeli mandat prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste, bez obzira na to da li taj kandidat želi ili ne želi da mu se mandat dodeli.
Da li predsednik Nadzornog odbora javnog preduzeća čiji je osnivač opština može biti član komisije jedinice lokalne samouprave za sprovođenje konkursa za izbor direktora tog javnog preduzeća?
Članom 30. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) predviđeno je da se direktor javnog preduzeća imenuje nakon sprovedenog javnog konkursa. Član 31. istog Zakona predvideo je da javni konkurs sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora, koja može biti: 1) Komisija Vlade, 2) Komisija autonomne pokrajine ili 3) Komisija jedinice lokalne samouprave. Komisija jedinice lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik i obrazuje je organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje direktora (član 34. Zakona). Predsednik i članovi komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave (član 35. Zakona).
Imajući navedene odredbe u vidu, a naročito uzimajući u obzir navedena ograničenja za imenovanja u komisiju za izbor direktora javnog preduzeća predviđena članom 35. Zakona, mišljenje Stručne službe SKGO je da predsednik Nadzornog odbora tog javnog preduzeća može biti član komisije.
Koja se dokumenta podnose kod izbora upravnika Stambene zajednice?
U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.
U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.
Dakle, potrebno je podneti zahtev za promenu u Registru, uz podnošenje priloga – zapisnika sa sednice skupštine SZ i dokazom o uplati takse. Nadležni registrator doneće odgovarajuće rešenje i uneti promenu u Registar stambenih zajednica.
Da li se kod isplate jubilarne nagrade za zaposlenog domara u školi računati i godine provende u radnom odnosu u mesari?
Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:
“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.
Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.
Visina jubilarne nagrade iznosi:
1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,
4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,
5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.
Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”
Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca.
Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.
Da li je potrebno izbrisati teret-plaćanje naknade pre potvrđivanja projekta parcelacije ili tek kada se traži građevinska dozvola?
Članom 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je, kada se planskim dokumentom promeni namena poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, organ nadležan za donošenje planskog dokumenta dužan da u roku od 15 dana od dana stupanja na snagu tog dokumenta, organu nadležnom za poslove državnog premera i katastra dostavi planski dokument koji sadrži popis katastarskih parcela kojima je promenjena namena ili opis granice planskog dokumenta sa popisom katastarskih parcela sa odgovarajućim grafičkim prikazom.
Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u roku od 15 dana po dobijanju akta iz stava 1. ovog člana rešenjem provodi nastalu promenu i stavlja zabeležbu o obavezi plaćanja naknade za promenu namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta u bazu podataka katastra nepokretnosti iz koje se izdaje list nepokretnosti.
Stavom 5. člana 88. Zakona o planiranju i izgradnji je propisano da je vlasnik katastarske parcele kojoj je promenjena namena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište, dužan da plati naknadu za promenu namene zemljišta pre izdavanja građevinske dozvole, u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište ili zakonom kojim se uređuje šumsko zemljište.
Dakle, mišljenje Stručne službe SKGO je da je vlasnik u obavezi da plati naknadu za prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko pre izdavanja građevinske dozvole, nakon čega će organ nadležan za poslove katastra izbrisati zabeležbu.