Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li su predmet Zakona o ozakonjenju i objekti za koje je u ranijem postupku izdata građevinska dozvola, ali je prilikom izvođenja radova od iste odstupljeno? Na koji način se obračunava taksa za te objekte? Da li se naplaćuje samo za taj deo koji je bespravno izgrađen, prekoračenjem dozvole?
Najpre je potrebno utvrditi da li je za predmetni objekat moguće izdati rešenje o izmeni građevinske dozvole, u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Ukoliko to nije moguće, primenjuje se Zakon o ozakonjenju objekata (član 4. St 3).
U oba slučaja, imajući u vidu da je prilikom izdavanja prvog rešenja o građevinskoj dozvoli investitor izmirio potrebne naknade i takse, biće naplaćena taksa samo u odnosu na razliku korisne površine dograđenog dela objekta (potkrovlje). Visina takse za ozakonjenje se utvrđuje na osnovu Izveštaja o zatečenom stanju objekta koji prilaže podnosilac zahteva, u kome je navedena korisna površina i namena objekta koji je predmet ozakonjenja.
Da li se uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika tumače alternativno ili kumulativno? Četiri odbornika su uslov za formiranje odborničke grupe. Četiri odbornika su izabrani sa iste izborne liste i imali su formiranu odborničku grupu. Jedan od njih je pristupio drugoj odborničkoj grupi. Da li preostala tri samostalna odbornika imaju pravo predlaganja člana biračkog odbora u smislu člana 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika?
Svi uslovi propisani članom 36. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika da bi se nekoj poslaničkoj grupi (dakle, ne odborničkoj grupi) priznalo pravo na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za izbore za narodne poslanike moraju da budu ispunjeni kumulativno, tako da ovo pravo ima grupa onih narodnih poslanika koji su zajedno izabrani sa iste izborne liste koja nije osvojila najmanje pet poslaničkih mandata, koliko je trenutno, u skladu sa Poslovnikom Narodne skupštine, potrebno narodnih poslanika da bi se obrazovala poslanička grupa. Dakle, ti narodni poslanici će moći da učestvuju u predlaganju lica u biračke odbore pod uslovom da su samostalni narodni poslanici i da svi potpišu predlog za imenovanje lica u biračke odbore.
Pošto pominjete odbornike i odborničke grupe, pretpostavljamo da se vaše pitanje odnosi na lokalne izbore, na koji se primenjuje Zakon o lokalnim izborima, koji u članu 29. stav 5. na identičan način kao i Zakon o izboru narodnih poslanika uređuje pravo samostalnih odbornika na predlaganje lica u stalni sastav biračkih odbora za sprovođenje lokalnih izbora.
Član 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, dakle, propisuje da se odborničkom grupom u smislu predlaganja člana biračkog odbora u stalnom sastavu smatra odbornik pojedinac ili grupa odbornika koja broji manje od onog broja odbornika koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe:
Imajući navedeno u vidu, pomenuta grupa od tri samostalna poslanika ne ispunjava zakonske uslove za predlaganje lica u biračke odbore, jer su izabrani sa izborne liste koja jeste osvojila dovoljan broj odborničkih mandata koji je potreban za obrazovanje odborničke grupe, tako da se ne mogu smatrati odborničkom grupom u smislu člana 29. stav 5. Zakona o lokalnim izborima, jer ne ispunjavaju uslov iz člana 29. stav 5. tačka 2) tog zakona. Ovo stoga što su, kako ste naveli, četiri odbornika izabrana sa iste izborne liste, dok je broj odbornika za obrazovanje odborničke grupe takođe četiri, dok pomenuta tačka 2) propisuje uslov da izborna lista sa koje su izabrani ti odbornici nije osvojila onoliko mandata koliko je potrebno za obrazovanje odborničke grupe.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u čijem opisu poslova stoji da vodi evidenciju nepokretnosti u javnoj svojini opštine može biti član popisne komisije za popis finansijske imovine i obaveza? Načelnik opštinske uprave je rešenjem imenovao i posebnu komisiju za popis nefinansijske imovine, odnosno nepokretnosti, kao i posebnu komisiju za popis obaveza?
Članstvo u komisijama koje osniva lokalna samouprava definisano je lokalnim odlukama.
Nadležni organ lokalne samouprave (Opštinska uprava/načelnik OU) donosi odluku o osnivanju komisija i određuje delatnost rada komisije, lica koja učestvuju u radu komisije, dnevnice za rad članova i sl.
Prirodno je da član komisije bude neko ko radi na poslovima iz tog delokruga.
Isto tako je uobičajeno da član komisije za popis imovine bude neko ko radi na poslovima evidencije nepokretnosti u javnoj svojini ili rukovodi Odeljenjem koje tu oblast pokriva.
Kada za javnu nabavku nije pristigla ni jedna ponuda, da li se nakon odluke o obustavi postupka (147. stav 1. tačka 4) mora čekati 10 dana žalbenog roka ili se može ponovo npr. sledeći dan pokrenuti javna nabavka?
Članom 147. stav 1. tačka 4) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), propisano je da naručilac donosi odluku o obustavi postupka ako nije dostavljena nijedna ponuda, odnosno prijava.
Zbog razloga obustavljanja postupka, naručilac nije dužan da čeka da protekne rok od 10 dana za podnošenje zahteva za zaštitu prava, budući da nije podneta nijedna ponuda, jer u fazi nakon isteka roka za podnošenje ponuda samo ponuđači, dakle oni koji su podneli ponudu, mogu podneti zahtev za zaštitu prava (aktivna legitimacija nakon isteka roka za podnošenje ponuda).
Naručilac može već sledećeg dana da pokrene novi postupak javne nabavke, a to može biti npr. otvoreni postupak ili pregovarački postupak bez objave javnog poziva iz člana 61. stav 7. Zakona, kojim je propisano da javni naručilac može da sprovodi pregovarački postupak bez objavlјivanja javnog poziva ako u otvorenom postupku, odnosno restriktivnom postupku nije dobio nijednu ponudu ili su sve ponude neodgovarajuće, odnosno nijednu prijavu ili nijednu odgovarajuću prijavu, pod uslovom da početni uslovi javne nabavke nisu bitno izmenjeni.
Reč je o ozakonjenju objekta koji delom u površini od 6 m2 pada na parcelu koja je u javnoj svojini opštine, u pitanju je ulica koja je isto u javnoj svojini opštine, a koja je deo državnog puta (IIa). Pribavljenja je saglasnost upravljača javnog puta. Šta je potrebno da se pribavi od dokumenata da bi se nastavio postupak ozakonjenja objekta? Da li je moguće ozakonjenje ovakvih objektata? Kako postupiti kad deo objekta, koji treba ozakoniti, u površini od 10 m2 pada na parcelu na kojoj je kao nosilac prava državne svojine upisana Republika Srbija, korisnik opština? Šta je potrebno pribaviti i da li je moguće ozakonjenje ovakvog objekta?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Ukoliko postoji više podnetih zahteva za ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene, najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje većeg broja objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.