Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDrugostepeni organ je poništio rešenje o uklanjanju objekta i vratio ga na ponovni postupak. Stranka preko advokata potražuje isplatu troškova takse na ime žalbe, troškove advokata zbog sastavljanja žalbe i troškove veštačenja. Kako je predmet vraćen na ponovni postupak, da li se moraju priznati ti troškovi dok se ne okonča postupak?
Zakonom o opštem upravnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/2023 - odluka US) određen je pojam troškova postupka, tako što je u članu 84. propisano da su troškovi postupka izdaci za takse, lični troškovi stranke (troškovi dolaska i gubitka vremena i zarade), neophodni i opravdani troškovi zastupanja stranke i troškovi usmene rasprave i izvođenja dokaza (stvarni troškovi svedoka i stvarni troškovi i nagrade veštaka, tumača, prevodilaca i privremenih zastupnika, troškovi uviđaja i sl.), kao i posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak (putni troškovi službenih lica, oglasi i sl.).
Zakon pravi razliku između redovnih troškova i posebnih troškova i propisuje da redovne troškove postupka snosi organ, a obaveza snošenja posebnih troškova zavisi od toga po čijem zahtevu je postupak pokrenut i kako je okončan. Zakon, između ostalog, propisuje da organ snosi troškove postupka koji je pokrenut po službenoj dužnosti i povoljno okončan po stranku, ako zakonom nije drukčije predviđeno, kao i da ako žalba bude odbačena ili odbijena ili žalilac odustane od žalbe, troškove drugostepenog postupka snosi žalilac, a da ako žalba bude usvojena, troškove drugostepenog postupka snosi organ koji je odlučivao u prvom stepenu.
Da bi stranka ostvarila svoje pravo na naknadu troškova postupka, mora prvo blagovremeno podneti zahtev za naknadu troškova, u kom tačno navodi na koje troškove se zahtev odnosi i koji je iznos učinjenih troškova.
Stranka zahtev za naknadu troškova može da podnese do okončanja postupka, a to znači do donošenja prvostepenog rešenja, protiv koga nije izjavljena žalba, ili do donošenja drugostepenog rešenja. Ukoliko je drugostepenim rešenjem poništeno prvostepeno rešenje i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, tj. drugostepeni organ nije sam rešio upravnu stvar, sve se smatra jednim postupkom i stranka opet može podneti zahtev za naknadu troškova do donošenja prvostepenog rešenja, protiv koga nije izjavljena žalba, ili do donošenja drugostepenog rešenja, a ukupni troškovi se obračunavaju u odnosu na ceo postupak, do donošenja rešenja kojim se okončava postupak.
O troškovima postupka odlučuje prvostepeni organ rešenjem kojim odlučuje o upravnoj stvari, drugostepeni organ, ako sam reši upravnu stvar, u kom slučaju odlučuje i o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka, a ukoliko prvostepeno rešenje bude poništeno i predmet vraćen prvostepenom organu na ponovni postupak, odluku o troškovima celog postupka, rešenjem kojim odlučuje o upravnoj stvari, donosi prvostepeni organ.
Organ koji odlučuje o podnetom zahtevu nije dužan da prizna sve troškove. U svakom konkretnom slučaju se ceni da li su učinjeni troškovi bili stvarni, opravdani i neohodni i u zavisnosti od toga donosi odluku o njihovom priznavanju.
Izuzetno, odluka o troškovima postupka se može doneti i dopunskim rešenjem, u skladu sa odredbama člana 139. stav 2. Zakon o opštem upravnom postupku, kojim je propisano da kad rešenjem nije odlučeno o svim pitanjima organ može, na zahtev stranke ili po službenoj dužnosti, doneti rešenje o pitanjima o kojima nije odlučeno (dopunsko rešenje). U tom slučaju je važno da u dispozitivu rešenja kojim se odlučuje o glavnoj stvari bude napomenuto da pitanje troškova postupka nije sazrelo da o njemu bude odlučeno u tom trenutku, te da će se o njima odlučiti dopunskim rešenjem. Ovo, naravno, mora biti i posebno obrazloženo.
Da li službenik koji je u radnom odnosu na određeno vreme u Opštinskoj upravi, zbog povećanog obima posla (najduže na 6 meseci) ima pravo na mirovanje radnog odnosa na određeno vreme, zbog izbora/imenovanja na funkciju?
Članom 79. Zakonom o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka; 2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva; 3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona; 4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca; 5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama (“Sl. glasnik RS”, br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 141/2021) predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme): 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka; 2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine; 3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica; 4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica; 5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu); 6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta; 7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža; 8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost; 9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža. Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez оbaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu. Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Imajući u vidu sve navedeno i s obzirom da je trajanje rada na određeno vreme unapred određeno sa razlogom zapošljavanja lica na određeno vreme, smatramo da nema osnova da se takvom licu utvrdi pravo na mirovanje radnog odnosa, naročito imajući u vidu da je period na koji se lice bira, imenuje ili postavlja na funkciju najčešće duži od perioda na koji je zasnovan radni odnos na određeno vreme.
Odborniku je prestao mandat. Prvi sledeći kandidat za odbornika na izbornoj listi je lice izabrano za člana Opštinskog veća. Odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi propisano je da odbornik ne može da bude član Opštinskog veća. Kakav je postupak (način), odnosno kako u tom slučaju postupa izborna komisija kada dodeljuje mandat sledećem kandidatu sa izborne liste koji nema zakonske smetnje da bude odbornik, obzirom da izborna komisija ne zna za ovu činjenicu, a skupština nema izbornu listu?
Ovde je u pitanju pravna situacija koju ni Zakon o lokalnoj samoupravi ni Zakon o lokalnim izborima ne prepoznaje.
Naime, u skladu sa članom 32. stav 1. tačka 12) i članom 45. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, članove opštinskog veća bira skupština opštine.
Činjenica je, takođe, da u skladu sa članom 45. stav 7. članovi opštinskog veća koje bira skupština ne mogu istovremeno da budu i odbornici, te je stavom 8. istog člana propisano da odborniku koji bude izabran za člana opštinskog veća prestaje odbornički mandat.
Obrnuta situacija, međutim, nije uređena, odnosno predviđena!
Pomoć u rešavanju ove situacije mogao bi da pruži član 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojim je propisano da „danom potvrđivanja odborničkog mandata licima koje je imenovala, odnosno postavila skupština jedinice lokalne samouprave, prestaje funkcija na koju su imenovani, odnosno postavljeni“. Ova odredba, dakle, poznaje imenovana i postavljena, ali ne i izabrana lica, što su članovi opštinskog veća.
Opštinska izborna komisija, koja, kao što ste naveli u pitanju, nema zvaničnih saznanja o tome da je neki kandidat za odbornika izabran, imenovan ili postavljen na neku funkciju od strane skupštine opštine, svakako mora da ispuni svoju zakonsku dužnost i dodeli odbornički mandat radi popune upražnjenog odborničkog mesta prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste pod uslovima i na način propisan čl. 72. i 73. Zakona o lokalnim izborima.
Skupština opštine, dalje, mora da takođe postupi po Zakonu o lokalnim izborima i donese odluku o potvrđivanju mandata novom odborniku, jer zakon ne daje pravni osnov skupštini opštine da ne potvrdi mandat koji je dodelila opštinska izborna komisija.
Ostaje, dakle, pitanje da li takva odluka skupštine opštine proizvodi bilo kakvo automatsko dejstvo u smislu citirane odredne člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi, koja, da ponovimo, ne prepoznaje izabrana lica.
U ovakvoj pravnoj situaciji, mišljenja smo da treba ciljno tumačiti odredbu člana 30. stav 3. Zakona o lokalnoj samoupravi i zaključiti da, iako ne navodi izabrana lica, primenu te odredbe treba proširiti i na ta lica. Ovo iz razloga što smisao odnosno logika ovakve odredbe polazi od toga da odbornik osim te ne može da vrši nijednu drugu javnu funkciju u toj opštini, npr. da istovremeno bude i direktor lokalnog javnog preduzeća, pa samim tim , ne bi smeo da vrši ni funkciju člana opštinskog veća.
Shodno navedenom, mišljenja smo da bi skupština opštine trebalo da, po donošenju odluke o potvrđivanju odborničkog mandata, konstatuje prestanak funkcije člana opštinskog veća usled stupanja na odborničku funkciju. Potom, ostaje mogućnost da taj novi odbornik odmah podnese ostavku na odborničku funkciju i bude ponovo izabran za člana opštinskog veća, na predlog predsednika opštine.
Investitor ima Rešenje o izmeni građevinske dozvole zbog promena nastalih u toku građenja objekta (promene su u vezi uslova imaoca javnog ovlašćenja EPS-a). Da li je potrebno da investitior podnese prijavu radova posle izmene građevinske dozvole, kao i prijavu temelja i prijavu konstrukcije ili može da odmah posle izmene građevinske dozvole da podnese zahtev za izdavanje upotrebne dozvole?
Posle rešenja o izmeni građevinske dozvole zbog promena nastalih u toku izgradnje investitor je u obavezi da podnese novu prijavu radova. Nova prijava radova je nužna zbog eventualno novog obračuna doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta ali važna je i zbog zakonom propisanog roka važenja građevinske dozvole.
Novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije investitor mora nakon izmene građevinske dozvole uvek da podnese ukoliko nastale izmene u toku gradnje dovode do promene u pogledu temelja, odnosno konstrukcije ili arhitekture. Ukoliko promene u konkretnom slučaju ne dovode do promene kosntrukcije ili arhitekture osim nove prijave radova nije potrebno podnositi novu prijavu temelja i novu prijavu konstrukcije.
Krajem 2022. godine investitor je podneo zahtev za izmenu građevinske dozvole radi smanjenja instalisane snage na 480 kW i smanjenja dimenzija cevovoda, čiji se prečnik smanjuje. Za te izmene dostavljen je i novi projekat sa izvršenom tehničkom konrtrolom. Da li je, zbog ovih izmena, potrebno uputiti investitora na nove lokacijske uslove i na pribavljanje nove energetske dozvole ili se može smatrati da je izmena u instalisanoj snazi od 960 kW na 480 kW u skladu sa priloženom energetskom dozvolom prilikom izdavanja građevinske dozvole (koja je u međuvremenu istekla) i da nisu potrebni novi lokacijski uslovi/izmena, pošto se u tehničkoj kontroli kaže da je izmenjena projektno-tehnička dokumentacija u skladu sa izdatim lokacijskom uslovima?
Vršilac tehničke kontrole nije po zakonu nadležan da utvrđuje da li je ili nije u konkretnom slučaju potrebno izmeniti ranije izdate lokacijske uslove ili nije. Za utvrđivanje potrebe vođenja određenog postupka u okviru objedinjene procedure u zavisnosti od svih okolnosti slučaja, isključivo je nadležan organ opštinske uprave nadležan za izdavanje akata kojima se odobrava izgradnja objekta.
Građevinska dozvola prestaje da važi ukoliko se ne podnese prijava radova u roku od 3 godine od pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli. Ukoliko je važnost izdate građevinske dozvole u konkretnom slučaju istekla, u tom slučaju se ne može voditi postupak za izmenu te građevinske dozvole i nadleđni organ treba da donese rešenje o odbijanju zahteva za izmenu građevinske dozvole. Tada investitor mora da pokrene novi postupak za izdavanje lokacijskih uslova, da pribavi novu energetsku dozvolu i da podnese novi zahtev za građevinsku dozvolu.
Ukoliko predmetna građevinska dozvola nije istekla (prijava radova je podneta pre isteka roka od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli), ukoliko se radi o izmenama koje su navedene u pitanju a tiču se smanjenja kapaciteta planirane MHE, u tom slučaju se ne može donositi rešenje o izmeni građevinske dozvole već zahtev treba odbaciti i uputiti investitora da pribavi nove lokacijske uslove i novu energetsku dozvolu.
Uredba o lokacijskim uslovima propisuje da se u toku postupka izdavanja lokacijskih uslova pribavljaju uslovi za projektovanje i priključenje imalaca javnih ovlašćenja u kojima su obavezno, između ostalog, sadržani i podaci iz člana 3. stav 2. tačka 8) Uredbe, te kako investitor planira smanjenje kapaciteta MHE čija je izgradnja ranije odobrena što predstavlja bitnu izmenu u toku izgradnje, u tom slučaju je potrebno da svi imaoci javnih ovlašćenja po novom idejnom rešenju u kojem su sadržani podaci o novom kapacitetu MHE u novom postupku izdavanja lokacijskih uslova izdaju nove uslove za projektovanje i priključenje (UPP) i da investitor obavezno pribavi novu energetsku dozvolu, izradi novi projekat za građevinsku dozvolu (PGD) i podnese novi zahtev za izdavanje građevinske dozvole.