Informacije o imenima advokata koja su zastupali osobe kojima su isplaćene odštete za ujede pasa lutalica (npr. za neki određeni period, ukoliko je to traženo) u sudskim i vansudski poravnanjima, kao i visini nakande koja im je isplaćena, treba da budu dostupne javnosti.  Ovo iz razloga što se tražene informacije odnose na advokate i u vezi su sa obavljanjem advokatske službe, odnosno sa bavljenjem advokaturom, koja je nezavisna i samostalna služba pružanja pravne pomoći fizičkim i pravnim licima.  Takođe se radi o naknadama isplaćenim na ime pružene pravne pomoći koja sredstva su isplaćena iz javnih sredstava tj. iz budžeta opštine, pa tražene informacije treba da budu dostupne javnosti, a ispunjen je uslov iz odredbe člana 14. tačka 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja za izuzetak od prava na privatnost. 

Međutim, informacije o licima kojima su isplaćene odštete za ujede pasa lutalica u sudskim i vansudskim poravnanjima treba uskratiti. 

Naime, članom 2. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja  propisano je da je informacija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, infromacija kojim raspolaže organ javne valsti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određeno dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. 

Odredbom člana 5. Zakona propisano je da svako ima pravo da mu se infromacija od javnog značaja učini dostupnom tako što će mu se omogućiti uvid u dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, pravo na kopiju tog dokumenta, kao i pravo da mu se, na zahtev, kopija dokumenta uputi poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. 

Članom 8. stav 1. navedenog zakona propisano je da se prava iz ovog zakona mogu izuzetno podvrći ograničenjima propisanim ovim zakonom ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na ustavu i zakonu, dok je stavom 2. istog člana propisano da se nijedna odredba ovog zakona ne sme tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koje ovaj zakon priznaje ili do njegovog ograničenja u većoj meri od one koja je propisana u stavu 1. ovog člana. 

Odredbom člana 14. istog zakona predviđeno je da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo pravo nekog lica, osim u slučajevima iz tač. 1, 2. i 3. navedenog člana, odnosno ako se radi o slučaju da je lice u odnosu na koje se traži infromacija na to pristalo; ako se radi o ličnosti, pojavi i događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne ili političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju  koje to lice vrši; ili ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi s privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije.  

Dakle, na osnovu svih ovih odredbi zakona, možemo zaključiti da, nije neophodno štititi imena advokata imajući u vidu da je obim privatnosti tih lica uži u odnosu na „obične građane“. Dostupnost ostalih podataka o ovim licima (npr. privatne adrese, JMBG i sl.) bi bilo protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, zbog čega ti podaci treba prethodno da se zaštite pre nego što se imena učine dostupnim. Takođe, dostupnost informacija o licima kojima su isplaćene odštete za ujede pasa, ne može biti opšteg karaktera, jer bi njihova dostupnost u svojstvu informacije od javnog značaja, na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, mogla ozbiljno ugroziti pravo na privatnost, odnosno zaštitu ličnih podataka tih lica, na koje se odnosi, pri čemu nisu ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka propisani članom 14. istog zakona.

Stavom 4. Zakona o trgovini („Sl. glasnik RS”, broj 52/19), propisano je da “Lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora mora da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno druge uslove određene zakonom koji uređuje prava i dužnosti državnih službenika, drugim propisom i aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Мinistarstvu, kao i položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora”.

Stavom 6. Zakona o trgovini propisano je da komunalni inspektor koji obavlja poslove poverene tim zakonom, mora da ima položen ispit za inspektora, u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor i poseban stručni ispit za tržišnog inspektora.

Stepen stručne spreme komunalnog inspektora navedenim zakonom nije decidno propisan, što stvara nedoumice s obzirom na uslove koje u pogledu stepena stručne spreme za komunalnog inspektora opštine propisuje Zakon o komunalnim delatnostima.

Polazeći od toga da komunalni inspektor u vršenju nadzora nad primenom Zakona o trgovini u okviru poverenog delokruga ima ista ovlašćenja i dužnosti kao tržišni inspektor, prema našem mišljenju, može se zaključiti da i komunalni inspektor mora ispunjavati uslove u pogledu stepena stručne spreme, propisane za tržišnog inspektora, tačnije, za lice koje obavlja poslove tržišnog inspektora.

Budući da se pitanje odnosi na “tumačenje” pojedinih odredaba Zakona o trgovini, napominjemo da merodavno mišljenje o primeni ovih odredaba može dati ministarstvo nadležno za poslove trgovine u skladu sa članom 80. Zakona o državnoj upravi. 

Pitanje koje se odnosi na donošenje rešenja o polaganju ispita uređeno je Pravilnikom o programu i načinu polaganja posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora („Sl. glasnik RS“, broj 59/11) koji se primenjuje do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz Zakona o trgovini („Sl.glasnik RS“, broj 52/19).

Članom 8. navedenog pravilnika, o zahtevu za polaganje posebnog stručnog ispita za tržišnog inspektora odlučuje ministar rešenjem koje se dostavlja podnosiocu zahteva. Prema našem mišljenju ta odredba i dalje važi s obzirom da nije u suprotnosti sa odredbama sada važećeg Zakona o trgovini.

Što se tiče prvog dela  pitanja, odredbe čl. 72. i 73. novog Zakona o lokalnim izborima, koje regulišu popunjavanje upražnjenih odborničkih mesta u skupštini opštine/grada, više ne propisuju obavezu pribavljanja saglasnosti kandidata za odbornika pre dodele odborničkog mandata.

To znači da izborna komisija donosi rešenje kojim se mandat dodeljuje prvom sledećem kandidatu na izbornoj listi, vodeći, pri tome, jedino računa o tome da li je odbornik kome je prestao mandat izabran sa koalicione izborne liste ili sa izborne liste političke stranke odnosno grupe građana.

Izborna komisija, dakle, ne mora da traži saglasnost kandidata kome treba da se dodeli mandat, već to radi automatski, i to u roku od dva dana od dana kada je skupština opštine/grada donela odluku kojom je konstatovan prestanak mandata prethodnom odborniku, kako je to propisano članom 72. stav 1. Zakona o lokalnim izborima. Volja kandidata, dakle, u slučaju popune upražnjenog odborničkog mesta je irelevantna i on, u slučaju da ne želi da bude odbornik, na raspolaganju ima mogućnost podnošenja ostavke nakon što mu se mandat potvrdi od strane skupštine opštine/grada.

Očigledno je da je novim Zakonom o lokalnim izborima postupak popune mandata predviđen kao hitan, radi što bržeg uspostavljanja uslova za rad skupštine u punom kapacitetu i bez pribavljanja saglasnosti novog odbornika.

Ovakvo rešenje olakšava rad lokalnih izbornih komisija, jer je prethodno zakonsko rešenje, koje je propisivalo obavezu pribavljanja saglasnosti, ostajalo nedorečeno u situaciji u kojoj kandidat ne bi dostavio potrebnu saglasnost ili bi dostavio negativnu izjavu o nedavanju te saglasnosti.

Povodom drugog dela  pitanja, koji se odnosi na član 74. Zakona o lokalnim izborima i ponovno dodeljivanje mandata odborniku kojem je mandat prestao pošto je izabran na funkciju gradonačelnika/predsednika opštine, zamenika gradonačelnika/zamenika predsednika opštine ili člana gradskog veća/člana opštinskog veća, mandat se dodeljuje pod dva uslova propisana zakonom, a to je da, prvo, postoji zahtev lica kojem je prestala neka od navedenih funkcija da mu se ponovo dodeli odbornički mandat u istom sazivu skupštine i, drugo, da postoji upražnjeno odborničko mesto koje pripada izbornoj listi sa koje je izabrano to lice. Dakle, nikakve druge saglasnosti bilo kog lica, pa ni kandidata kojem bi mandat bio dodeljen da nije podnet zahtev za ponovno dodeljivanje mandata, nisu zakonom predviđene, tako da nisu ni potrebne da bi izborna komisija ponovo dodelila odbornički mandat na osnovu člana 74. Zakona o lokalnim izborima pod navedenim uslovima.

Angažovanje pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom regulisano je Pravilnikom o pedagoškom asistentu i andragoškom asistentu („Službeni glasnik RS“, broj 87/2019). 

Članom 3. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima“.

Članom 4. regulisano je da „pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u obrazovno-vaspitnom procesu u ustanovi i posebno kod prevazilaženja fizičkih, komunikacijskih i socijalnih barijera, u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2). Dodatna podrška i pomoć se odnose između ostalog na:

1) pružanje pomoći u izradi zadataka, odnosno podrške u učenju i motivisanju na učenje i učešće u vannastavnim aktivnostima, kao i podršku u komunikaciji u ustanovi;

2) pružanje pomoći u ovladavanju asistivnom tehnologijom i njenom korišćenju;

3) pružanju pomoći i podrške kod uključivanja u vaspitnu grupu, odnosno odeljenje, naročito u periodu tranzicije;

4) pomoć u razvijanju pozitivnog stava dece i učenika u odnosu na decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška;

5) pomoć radi osiguravanja bezbednosti dece i učenika tokom boravka u ustanovi, trajanja nastave u prirodi ili ekskurzije“.

Citirana odredba stava 8 u članu 4. „u skladu sa individualnim obrazovnim planom dva (u daljem tekstu: IOP2)“ bliže određuje da se podrška od strane pedagoškog asistenta ostvaruje u skladu sa potrebama koje su iskazane u pedagoškom profilu ili personalizovanom programu nastave i učenja koji je takođe sastavni deo i IOP1 i plana prilagođavanja kroz plan prilagođavanja.

Potrebno je naglasiti da pedagoški asistent za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom nije personalizovana usluga već pruža pomoć i dodatnu podršku grupi dece i učenika u ustanovi, u skladu sa njihovim razvojnim, obrazovnim i socijalnim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u nastavnim i vannastavnim aktivnostima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška i sarađuje sa roditeljima.

Ovaj Pravilnik je stupio na snagu 20.12.2019. godine, ali odredbe koje se odnose na pedagoškog asistenta za decu i učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom počinju da se primenjuju nakon početka primene akata Vlade kojima se uređuju katalog radnih mesta i koeficijenti za obračun i isplatu plata za tog asistenta. 

Važno je naglasiti da su bliži uslovi koje obrazovna ustanova treba da ispuni da bi dobila pedagoškog asistenta regulisana članom 16a Pravilnika o kriterijumima i standardima za finansiranje ustanove koja obavlja delatnost osnovnog obrazovanja i vaspitanja („Sl. glasnik RS“, br. 73/2016, 45/2018, 106/2020 i 115/2020).

Članom 63. stav 2.  Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) propisano je da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.

Prema tome, na poslove u zvanju mlađi savetnik može da se zaposli lice koje pored uslova u pogledu obrazovanja ispunjava i uslov da ima završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod tog poslodavca.

Član 126. istog zakona kaže da svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, odnosno na radu van radnog odnosa, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja. Vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi. Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa. Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža. Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.

Član 127. istog zakona dalje kaže da pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu. Pripravnički staž za pripravnika sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine, traje devet meseci.  Pripravnički staž za pripravnike sa stečenim srednjim obrazovanjem u četvorogodišnjem trajanju, traje šest meseci. Pripravniku koji iz opravdanih razloga odsustvuje s rada duže od jednog meseca produžava se pripravnički staž onoliko koliko je trajalo odsustvo. Za vreme trajanja pripravničkog staža pripravnik ostvaruje prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa u skladu sa zakonom.

Dakle, ukoliko je lice provelo najmanje godinu dana u radnom odnosu na poslovima koji odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi, njemu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika, te s toga se može smatrati da ima završen pripravnički staž i ispunjava uslove predviđene za zvanje “mlađi savetnik”.