Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li predstavke (prijave, inicijative i sl.) inspekciji treba da se na pisarnici opštinske uprave zavode kao vanupravni predmeti, a da inspektor nakon što utvrdi da je prijava osnovana pokrene postupak po službenoj dužnosti (formira se upravni predmet po službenoj dužnosti) ili se takva predstavka odmah zavodi kao upravni predmet po službenoj dužnosti ili zahtevu stranke?
Upravni postupak i postupak inspekcijskog nadzora kao poseban upravni postupak pokreću se: zahtevom stranke ili po službenoj dužnosti, u skladu sa članom 90. stav 1. Zakona o opštem upravnom postupku postupku („Službeni glasnik RS“, br. 18/2016, 95/2018 - autentično tumačenje i 2/23) i članom 18. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Službeni glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018).
Predstavke imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosilac predstavke nema svojstvo stranke u postupku inspekcijskog nadzora koji se pokreće po službenoj dužnosti, odnosno koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative, u skladu sa članom 18. st. 2. i 3. ZoIN u vezi sa članom 90. stav 4. ZUP, osim ako mu se na njegov zahtev prizna svojstvo stranke, u skladu sa članom 93. ZUP. Kako predstavka nije isto što i zahtev, to se na nju ne primenjuje upravni zakonski režim koji važi za zahtev, i ne može se u Pisarnici organa zavesti kao zahtev.
Takođe je, u dosadašnjoj inspekcijskoj praksi, nesporno da kada inspekcija razmatra predstavku radi donošenja odluke o tome da li će pokrenuti postupak inspekcijskog nadzora po službenoj dužnosti ili će postupiti na drugi način, tada upravni postupak (postupak inspekcijskog nadzora) nije pokrenut, jer je pravilo da postupak inspekcijskog nadzora započinje, odnosno da se pokreće uručenjem, dostavljanjem, odnosno predočavanjem naloga za inspekcijski nadzor, preduzimanjem prve radnje ako nalog nije izdat odnosno obaveštavanjem o aktu o pokretanju postupka, u skladu sa članom 18. st. 8. i 9. ZoIN i članom 91. stav 3. ZUP. Dakle, po prijemu predstavke inspektor ili pokreće postupak ili preduzima druge radnje (poziva podnosioca predstavke da uredi predstavku; obveštava podnosioca da neće pokrenuti postupak zbog neznatnog rizika, ustupa predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke i dr). Ove radnje, prema našem mišljenju, predstavljaju upravne radnje u smislu člana 27. ZUP-a i čine upravnu stvar prema članu 2. navedenog zakona, te ima osnova da se predstavka zavede kao upravni predmet – upravno postupanje.
Da li u Odluci o budžetu za 2024. godinu treba prikazati aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja koja se odnosi na realizaciju aktivnosti iz Programa bezbednost saobraćaja i sredstava od novčanih kazni za prekršaje koja pripadaju opštini, iako izmenama Zakona sada pripadaju budžetu Republike?
Izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja („Sl. glasnik RS“, br. 76/2023) u kojem je izmenjen član 17. i 18. po kojem sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prstupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja pripadaju budžetu Republike Srbije (primena od 01.01.2024. godine), ne utiču na to da li će se prikazati priogramska aktivnost PA 0701-0005 Unapređenje bezbednosti saobraćaja, već prevashodno odluka jedinice lokalne samoprave da li će finanisrati aktivnosti koje imaju za cilj unapređenje bezbednosti saobaraćaja.
Dakle, ako se JLS odluči da ih finansira iz sopstvenih izvora, prikazaće tu programsku aktivnost, a ako ne, ona se neće nalaziti u odluci o budžetu.
Da li službenici koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme u maju tekuće godine mogu da budu ocenjeni za 2023. godinu, s obzirom da je Uredbom propisan period ocenjivanja (1. januar do 31. decembra 2023. ) i da se radni ciljevi određuju pre početka perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje?
Članom 133a. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da se službenik ocenjuje jednom u kalendarskoj godini, najkasnije do kraja februara tekuće godine za prethodnu godinu. Ne ocenjuje se službenik koji je u kalendarskoj godini radio manje od šest meseci bez obzira na razlog, ni službenik koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme. U periodu od šest meseci iz stava 2. ovog člana ne ulazi vreme u kojem je službenik bio odsutan sa rada zbog korišćenja prava na godišnji odmor.
Članom 7. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Sl. glasnik RS", br. 2/2019) predviđeno je da se službeniku koji podleže ocenjivanju utvrđuje najviše pet radnih ciljeva za svaki period za ocenjivanje. Radni ciljevi moraju da proizlaze iz planskih i drugih dokumenata koji se odnose na rad organa, organizacije ili službe, kao i opisa i svrhe radnog mesta, da budu ostvarljivi i merljivi i da imaju realne rokove. Dalje se u članu 8. iste uredbe kaže da radne ciljeve utvrđuje ocenjivač posle razgovora sa službenikom, pre početka svakog perioda za ocenjivanje, a najkasnije 15 dana posle početka perioda za ocenjivanje. Postavljeni radni ciljevi unose se, prema redosledu njihovog značaja, u poseban akt koji potpisuju ocenjivač i službenik, čime službenik potvrđuje da je upoznat sa godišnjim ciljevima. Primerak akta sa postavljenim radnim ciljevima ocenjivač dostavlja unutrašnjoj jedinici u organu, službi i organizaciji koja je zadužena za upravljanje ljudskim resursima (u daljem tekstu: jedinica za upravljanje ljudskim resursima) da bi ga priložila u personalni dosije službenika, dok po jedan primerak akta zadržavaju ocenjivač i službenik.
Dakle, službeniku koji zasnuje radni odnos u organu jedinice lokalne samouprave će po stupanju na rad ocenjivač utvrditi radne ciljeve, a biće ocenjen za tu godinu ukoliko je radio duže od šest meseci, što u ovoj konkretnoj situaciji jeste slučaj.
Vlasnik objekta je upisan u List nepokretnosti sa upotrebnom dozvolom. Na zemljištu postoji vise vlasnika i to Državna lutrija Srbije kao držalac sa udelom, grad kao držalac sa udelom, Republika Srbija svojina državna sa udelom i 3 privatna lica sa pravom korišćenja i udelima. Da li podnosiocu zahteva, tj. vlasniku objekta može da se dodeli zemljište za redovnu upotrebu objekta?
Organ gradske/opštinske uprave nadležan za imovinsko-pravne poslove shodno članu 70. stav 10) tačka 1, 2 i 3) Zakona o planiranju i izgradnji nije nadležan za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu zgrade u upravnom postupku, ukoliko je zgrada izgrađena sa upotrebnom dozvolom.
U ovom konkretnom slučaju, potrebno je da vlasnik objekta u smislu člana 3. Zakona o prometu nepokretnosti pred nadležnim sudom pokrene parnični postupak.
Pre pokretanja parničnog postupka potrebno je kod RGZ-a izvršiti promenu vrste prava upisanih sopstvenika zmljišta (iz državine u pravo korišćenja ili pravo svojine).
Da li konkursna komisija prilikom sastavljanja zadataka za testiranje kandidata u internom i javnom konkursu, zadatke sastavlja proizvoljno ili je u obavezi da ispoštuje metodologiju Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i zadatke koje je predložila Služba za upravljanja kadrovima?
U skladu sa članom 18. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS ("Službeni glasnik RS", br. 95/16 i 12/22) u izbornom postupku konkursna komisija može da ocenjuje samo one stručne osposobljenosti, znanja i veštine kandidata koje su navedene u oglasu o konkursu i na način koji je naveden u oglasu o konkursu. U izbornom postupku za prijem pripravnika ne može da se proverava stručna osposobljenost. Izborni postupak sprovodi se pisanom i/ili usmenom proverom stručne osposobljenosti, znanja i veština i razgovorom sa kandidatom. Oblici pisane provere mogu biti: esej i pisana simulacija, praktičan rad i test znanja. Oblik usmene provere je usmena simulacija.
Dalje se u članu 20. iste uredbe kaže da konkursna komisija sastavlja tri različita zadatka za svaku usmenu i pisanu proveru stručnih osposobljenosti, znanja i veština najranije 24 sata pre početka provere. Ako organizacioni oblik nema odgovarajuće stručnjake za oblast iz koje se pismeno proveravaju osposobljenost, znanje i veštine, sastavljanje zadatka, kao i njihova provera može da se poveri stručnjacima izvan organa ili odgovarajućoj organizaciji. Svaki zadatak se izrađuje u onoliko primeraka koliko ima kandidata i čuva u odvojenim zapečaćenim kovertama.
Dakle, zaključujemo da je konkursna komisija prilikom sastavlja zadatke uslovljena jedino odredbama Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u organima AP i JLS.