Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li funkcioner JLS ima pravo na jubilarnu nagradu ukoliko godine kojima ispunjava uslov predstavljaju zbir godina tokom kojih je obavljao različite javne funkcije u JLS u različitim periodima i sa prekidima? Da li je uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu da je bio na stalnom radu u opštini za period koji mu se računa kao uslov za jubilarnu nagradu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
Dakle, Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ne predviđa uzastopnost godina rada za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu, već se ovo pravo može ostvariti i u slučaju kumulativnog računanja godina rada koje su podobne za jubilarnu nagradu u organima JLS.
U toku je postupak za raspisivanje javnog konkursa za nameštenike. S obzirom da je u čl. 20. Uredbe propisano da jedan član komisije bude lice koje je pretpostavljeno licu na radnom mestu koje se popunjava, a organizaciona jedinica u kojoj se popunjava radno mesto nema neposrednog rukovodioca, mesto je trenutno upražnjeno, kako postupiti u konkretnoj situaciji, odnosno da li član komisije može da bude načelnik uprave koji je u ovoj situaciji jedino pretpostavljeno lice?
Ukoliko je radno mesto rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto nameštenika nepopunjeno, trebalo bi razmotriti da se u konkursnu komisiju imenuje rukovodilac druge organizacione jedinice u kojoj se obavljaju slični poslovi, ili rukovodilac neke organizacione jedinice koji ispunjava uslove i za rukovodioca organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto nameštenika.
Svakako to ne bi mogao da bude načelnik uprave, iz razloga što načelnik uprave kao rukovodilac organa donosi odluku o izboru kandidata u konkursnom postupku.
U kojim slučajevima službenik može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje?
Članom 5. Uredbe o ocenjivanju službenika ("Službeni glasnik RS", br. 2/2019) predviđeno je da službenik koji podleže ocenjivanju može podneti zahtev da bude ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje ako mu prestaje radni odnos ili ako će duže vreme biti odsutan, a mora biti ocenjen u roku od 30 dana od dana kada je podneo zahtev.
Dakle, službenik može biti ocenjen pre isteka perioda za ocenjivanje na njegov zahtev ukoliko mu prestaje radni odnos (na primer treba da bude preuzet u drugu jedinicu lokalne samouprave ili u organ državne uprave) ili ako će duže vreme biti odsutan (na primer, službenik bude biran ili postavljen na funkciju pa će mu mirovati radni odnos ili slično).
Na koji način se vrši provera posebnih funkcionalnih kompetencija prilikom trajnog premeštaja?
Članom 115a Zakona o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se u slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja, obavezno sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja. Izuzetno od toga, rukovodilac može doneti odluku da se sprovede provera i drugih kompetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta. Provera navedenih kompetencija vrši se u postupku koji odredi rukovodilac primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku. Službenik, odnosno državni službenik može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima. Rukovodilac organa u koji se službenik premešta ili preuzima, odnosno državni službenik preuzima, ima pravo uvida u izveštaj o njegovom ocenjivanju, odnosno izveštaj o vrednovanju njegove radne uspešnosti.
Dakle, u slučaju trajnog premeštaja to će izgledati tako što će se pre samog premeštaja proveriti sve posebne funkcionalne kompetencije (PFK) koje nedostaju službeniku koji se premešta, ukoliko ih ima. Nedostajaće kompetencije će se utvrditi uvidom u obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se službenik premešta i obrazac kompetencija radnog mesta na koje se premešta. Ukoliko su, na primer, u oba obrasca kompetencija utvrđene iste oblasti rada u okoviru PFK i utvrđene iste PFK za radno mesto, u tom slučaju neće biti potrebe da se vrši provera. Ukoliko su utvrđene različite PFK, proveru može da sprovede, na primer, rukovodilac organizacione jedinice u koju se službenik premešta (kao neko ko najbolje poznaje opis posla te organizacione jedinice), primenom metoda koje su predviđene za proveru PFK. Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem; оblici pisane provere mogu biti esej i pisana simulacija, dok je оblik usmene provere usmena simulacija (član 44. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave). Najefikasniji način provere bi bio da se službeniku zada jedan zadatak kroz koji će mu se proveriti sve nedostajuće posebne funkcionalne kompetencije.
Dobijena je saglasnost za prijem u radni odnos lica na neodređeno vreme. Planiran je sporazum o preuzimanju iz opštinske uprave. Kakva se procedura sprovodi? Da li je potrebna provera kompetencija?
Članom 115a Zakona o zaposlenima u autnomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da se u slučaju premeštaja, odnosno preuzimanja, obavezno sprovodi provera ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija potrebnih za obavljanje poslova na radnom mestu na koje se službenik premešta, odnosno preuzima ako te kompetencije nisu određene kao zahtev za obavljanje poslova radnog mesta koje je službenik obavljao pre premeštaja, odnosno preuzimanja. Izuzetno od toga, rukovodilac može doneti odluku da se sprovede provera i drugih kompetencija koje su potrebne za obavljanje poslova radnog mesta. Provera navedenih kompetencija vrši se u postupku koji odredi rukovodilac primenom načina provere kompetencija u izbornom postupku. Službenik, odnosno državni službenik može se premestiti, odnosno preuzeti na drugo radno mesto ako se utvrdi da poseduje kompetencije potrebne za obavljanje poslova na koje se premešta, odnosno preuzima. Rukovodilac organa u koji se službenik premešta ili preuzima, odnosno državni službenik preuzima, ima pravo uvida u izveštaj o njegovom ocenjivanju, odnosno izveštaj o vrednovanju njegove radne uspešnosti.
Dakle, u slučaju preuzimanja to će izgledati tako što će se pre samog preuzimanja izvršiti uvid u obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se službenik preuzima i obrazac kompetencija radnog mesta na koje se preuzima i nakon toga izvršiti proveru nedosajućih kompetencija (ponašajnih i posebnih funkcionalnih kompetencija). Ukoliko su, na primer, u oba obrasca kompetencija utvrđene iste posebne funkcionalne kompetencije u određenoj oblasti rada i posebne funkcionalne kompetencije za određeno radno mesto, u tom slučaju neće biti potrebe da se vrši provera. Ukoliko su utvrđene različite posebne funkcionalne kompetencije, proveru može da sprovede, na primer, rukovodilac organizacione jedinice u koju se službenik preuzima u saradnji sa službenikom za upravljanje ljudskim resursima, primenom metoda koje su predviđene za proveru posebnih funkcionalnih kompetencija. Posebne funkcionalne kompetencije mogu se proveravati pisanim i usmenim putem; оblici pisane provere mogu biti esej i pisana simulacija, dok je оblik usmene provere usmena simulacija (član 44. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave). Najefikasniji način provere bi bio da se službeniku zada jedan zadatak kroz koji će mu se proveriti sve nedostajuće posebne funkcionalne kompetencije. Ukoliko je neko radio na izvršilačkom radnom mestu, a preuzima se na radno mesto rukovodioca organizaione jedinice, potrebno je proveriri i ponašajnu kompetenciju „Upravljanje ljudskim resursima“ putem intervjua na bazi kompetencija. Ovu proveru može sprovesti lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija.
Posebno ističemo nekoliko stvari u vezi sa sporazumom. Do početka primene izmena i dopuna Zakona o zaposlenima u AP i JLS, tj. do 1. januara 2024. godine, nije se vršila nikakva provera znanja, veština, sposobnosti ili kompetencija službenika koji se preuzima. S obzirom da je sada predviđeno nekoliko prethodnih radnji pre samog preuzimanja – provera posebnih funkcionalnih kompetencija i eventualno provera ponašajne kompetencije „Upravljanje ljudskim resusima“ ukoliko se preuzima na rukovodeće radno mesto – smatramo da je potrebno to i urediti sporazumom. Sporazumom bi, na prvom mestu, trebalo predvideti da će organ iz koga se preuzima službenik ustupiti obrazac kompetencija radnog mesta sa koga se preuzima kako bi se analizirala razlika u kompetencijama. Dalje bi sporazumom trebalo dati pravni osnov da organ u koji se službenik preuzima vrše neophodne provere kompetencija. Na kraju, smatramo da bi sporazumom trebalo urediti i situaciju u slučaju da službenik nezadovolji na proveri kompetencija