Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKoji se sve rashodi i izdaci smatraju neophodim i koji trebaju biti planirani za vreme privremnog finansiranja u 2024. godini?
Planiraju se rashodi koji su neophodni za funkcionisanje organa u periodu privremenog finansiranja: zakonske obaveze, preuzete obaveze koje dospevaju na plaćanje u periodu privremenog finansiranja i rashodi neophodni za funkcionisanje organa (rashodi za zaposlene, ugovori o delu, stalni troškovi i slično).
Sa kog razdela isplaćivati zarade i naknade članovima Privremenog organa, da li sa razdela Skupštine, Predsednika ili Veća, s obzirom da Privremeni organ objedinjuje i zakonodavnu i izvršnu vlast?
Privremeni organ ima članove, a članovi imaju pravo na naknadu za svoj rad. Preporuka je da se naknade za rad privremenog organa isplaćuju sa razdela Veća.
Ukoliko nema dovoljno sredstava na aproprijaciji, može se doneti rešenje o promeni aproprijacije ili rešenje o korišćenju sredstava tekuće budžetske rezerve. Navedena rešenja donosi Privremeni organ.
Građevinske dozvole su izdate 2017. i 2018. godine i nije izvršena prijava radova u skladu sa članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji odnosno u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja. Član 140. stav 4. Zakona o planiranju i izgradnji navodi i da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od 5 godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola ne izda upotrebna dozvola, osim za između ostalog i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba. Da li je neophodno da radovi budu prijavljeni u roku od 3 godine od dana pravnosnažnosti rešenja o građevinskoj dozvoli za izgradnju porodičnih stambenih objekata kako bi građevinska dozvola bila važeća?
Članom 140. Zakona o planiranju i izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020, 52/2021 i 62/2023) propisana su dva načina na koji građevinska dozvola prestaje po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje kojim se utvrđuje prestanak važenja građevinske dozvole, kao rešenja koja su deklarativnog, a ne konstituitivnog karaktera.
Članom 140. stav 1. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da građevinska dozvola prestaje da važi ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Jedini izuzetak od ove imperativne norme propisan je članom 140. stav 2. da izuzetno od stava 1. ovog člana, kada je prijava radova izvršena na osnovu člana 148. stav 5. ovog zakona, građevinska dozvola važi do prijave radova svih delova objekta.
Dalje, članom 140. stav 4. je propisano, kako ste to i sami naveli, da građevinska dozvola prestaje da važi ako se u roku od pet godina od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, ne izda upotrebna dozvola, osim za objekte iz člana 133. ovog zakona, objekte komunalne infrastrukture koji se izvode fazno, objekte javne namene u javnoj svojini i porodične stambene zgrade koje investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, a u kom roku je investitor dužan da pribavi upotrebnu dozvolu.
Mišljenja smo da, obzirom da se radi o imerativnim normama kojima je utvrđen trenutak kada građevinska dozvola prestaje da važi po sili zakona, sa obavezom organa nadležnog za izdavanje građevinske dozvole da donese rešenje deklarativnog karaktera, kojim samo konstatuje prestanak važenja građevinske dozvole i da ovi objekti nisu obuhvaćeni članom 140. stav 2. kao izuzetak, građevinske dozvole izdate za izgradnju porodične stambene zgrade koju investitor gradi radi rešavanja svojih stambenih potreba, po sili zakona, prestaju da važe ako se ne izvrši prijava radova u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja kojim je izdata građevinska dozvola, odnosno u roku od tri godine od dana pravnosnažnosti rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli.
Da li funkcioneru kome je prestala funkcija, prestaje istog dana i radni odnos ili tek po isteku roka od tri meseca u kom roku prima nakndu plate? Da li se funkcioner odjavljuje, danom prestanka funkcije, a zatim prijavljuje, priznavanjem prava na naknadu plate u trajanju od 3 meseca?
Članom 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) predviđeno je da funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju: 1. isteka vremena na koje je izabran, imenovan ili postavljen; 2. podnošenja ostavke; 3. razrešenja, kao i u drugim slučajevima utvrđenim zakonom i drugim propisima kojima se uređuje prestanak funkcije, odnosno radnog odnosa.
Članom 14. istog zakona predviđeno je da funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije. Ovo pravo može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju. Takođe, to pravo prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju. Funkcioner ovo pravo ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije. Pravo, po podnetom zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo skupštine koje je utvrđeno statutom ili aktom skupštine kojim se uređuje nadležnost, sastav i organizacija radnih tela skupštine. Zahtev funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije. Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka rokova u kojima funkcioner ostvaruje pravo na naknadu plate po prestanku funkcije.
Dakle, po pravilu, funkcioneru sa prestankom funkcije prestaje i radni odnos. Međutim, ukoliko koristi pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, radni odnos će mu prestati istekom roka od tri meseca, kada će se izvršiti i odjava sa obaveznog zdravstvenog osiguranja. Smatramo takođe da prilikom prestanka nema potrebe posebno odjavljivati pa prijavljivati to lice na obavezno socijalno osiguranje, već samo izvršiti odjavu kada istekne pravo na naknadu plate.
Da li zaposleni može da bude premešten na drugo radno mesto, u niže zvanje, bez njegove saglasnosti.?
Saglasno članu 32. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 – dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) službenik je dužan da prihvati odgovarajuće radno mesto na koje je prema odredbama ovog zakona trajno ili privremeno premešten. U članu 112. istog zakona se, između ostalog, kaže da službenik u jedinici lokalne samouprave može, zbog potrebe rada, biti trajno ili privremeno premešten na drugo odgovarajuće radno mesto u drugi organ, službu ili organizaciju kod istog poslodavca i da za premeštaj službenika zbog potrebe rada nije potrebna suglasnost službenika. Odgovarajuće radno mesto jeste ono radno mesto čiji se poslovi rade u istom zvanju kao poslovi radnog mesta sa koga se službenik premešta i za koje službenik ispunjava sve uslove (član 113. zakona).
Dakle, bez njegove saglasnosti službenik može biti premešten isključivo na odgovarajuće radno mesto, tj. na radno mesto u istom zvanju za koje službenik ispunjava sve uslove. Službenik može, u skladu sa potrebama i organizacijom rada organa, na svoj zahtev da bude trajno premešten na radno mesto čiji se poslovi rade u nižem zvanju od poslova radnog mesta sa kojeg se službenik premešta, ako ispunjava uslove za rad na tom radnom mestu i poseduje potrebne kompetencije (član 114a zakona).
Čak i u slučaju donošenja novog ili promene Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, ako ne postoji odgovarajuće radni mesto na koje prekobrojni službenik može biti raspoređen, on može, uz svoju suglasnost, biti raspoređen, odnosno premešten na niže radno mesto koje odgovara njegovoj vrsti i nivou obrazovanja i za koje ispunjava ostale uslove za rad, odnosno poseduje kompetencije, a ako ni takvo radno mesto ne postoji, postaje neraspoređen (član 168. zakona). Ako se ne saglasi sa ovakvim raspoređivanjem prestaje mu radni odnos.