Питања и одговори
На овој страници СКГО објављује одговоре Стручне службе СКГО на питања која из локалних управа добија у вези са функционисањем локалне самоуправе у различитим областима и са применом надлежности и послова градова и општина.
Да ли решење о прекиду и обустави поступка принудне наплате може да се доноси у сваком стадију поступка? Ако порески обвезник поднесе захтев за репрограм или предлог за реорганизацију, поступак се прекида, а обуставља се у случају кад порески обвезник измири обавезе по решењу о принудној наплати из непокретности у целости са трошковима поступка, на иста решења рок за жалбу је 15 дана, ко је надлежан за одлучивање у другом степену?
Захтев за одлагање плаћања дугованог пореза у складу са одредбама Закона о пореском поступку и пореској администрацији може се поднети:
- после истека рока доспелости, а пре издавања опомене за плаћање пореског дуга;
- после издавања и достављања опомене дужнику;
- у току поступка принудне наплате пореског дуга;
- после истека рока за плаћање пореског дуга из опомене, а пре почетка поступка принудне наплате пореског дуга;
- после почетка поступка принудне наплате пореског дуга, доношењем и достављањем решења о принудној наплати.
На основу наведеног проистиче да се захтев за одлагање плаћања дугованог пореза може поднети у било којем тренутку, све док тај дуговани порез не буде плаћен.
У случају када је захтев за одлагање плаћања дугованог пореза порески обвезник поднео после почетка поступка принудне наплате, а дужник испуњава услове из члана 2. Уредбе о ближим условима за одлагање плаћања пореског дуга, надлежна ЛПА, имајући у виду фазу у којој се поступак принудне наплате налази, односно да ли је поступак принудне наплате тек покренут или је у завршној фази, може да прекине поступак принудне наплате, о чему се доноси закључак. Напомињемо да се прекид поступка принудне наплате може извршити тек када се донесе решење/споразум о одлагању плаћања пореског дуга, а не непосредно по подношењу захтева за одлагање плаћања дугованог пореза.
Ако се дужнику одобри одлагање плаћања дугованог пореза и прекине поступак принудне наплате, закључак о прекиду поступка принудне наплате ће трајати све док порески обвезник уредно измирује одложени дуговани порез, тј. уредно врши уплате у роковима из решења/споразума о одлагању плаћања дугованог пореза и уредно (у прописаним роковима) измирује текуће обавезе.
Жалба се подноси надлежном другостепеном органу.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Коме се подноси жалба за решења о продаји и предаји непокретности купцу?
Жалба се увек подноси надлежном другостепеном органу а предаје се непосредно или препорученом поштом у року који је законом прописан а преко првостепеног органа. Поступак по правном леку прописан је одредбама чл. 144-154. ZPPPA.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Ко одлучује о приговору на решење о утврђивању почетне вредности (има рок од 3 дана)? Да ли је то Општинско веће? На чије решење жалба није дозвољена?
О утврђивању почетне вредности непокретности саставља се записник који потписује порески извршитељ, вештак-проценитељ и сведоци, а примерак записника се уручује обвезнику на лицу места.
На основу записника, доноси се решење о утврђивању почетне вредности непокретности које се доставља пореском обвезнику. Чланом 107. став 5. ZPPPA прописано је да против решења о утврђивању почетне вредности непокретности порески обвезник може изјавити приговор у року од три дана, а став 4. истог члана прописује да против решња по приговору жалба није допуштена. Значи, ако порески обвезник на решење о утврђивању почетне вредности непокретности благовремено изјави приговор, извршитељ га разматра и прво проверава да ли је благовремен и изјављен од овлашћеног лица, па уколико није, одбацује га закључком, сходно члану 144. став 1. ZPPPA. Против овог закључка није допуштена жалба.
Ако се утврди да је приговор основан, врши се поновно утврђивање почетне вредности и доноси решење које се уручује обвезнику. Против овог решења о утврђивању почетне вредности непокретности није допуштена жалба, али је допуштен управни спор.
У случају да је приговор неоснован доноси се решење којим се приговор одбија, уручује се пореском обвезнику који на ово решење не може уложити жалбу већ само покренути управни спор.
На основу наведеног о приговору на решење о утврђивању почетне вредности одлучује орган који је и донео решење.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
По решењу о утврђивању вредности непокретности доноси се закључак о продаји који прати Оглас. Затим о јавном надметању се сачињава Записник, уколико продаја успе доноси се решење о продаји непокретности путем јавног надметања, а по исплати од стране купца, доноси се решења о предаји непокретности купцу. Да ли је тачан редослед ових радњи?
Уплата износа за који је извршена продаја непокретности, купцу, врши се такође на евиденциони рачун са обавезом да се без одлагања, донесе распоредно решење из члана 93. став 4. ZPPPA, којим се распоређује уплата са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода прописане Правилником о условима и начину вођења рачуна за уплату јавних прихода и распоред са тих рачуна, према редоследу намирења из члана 70. ZPPPA. У исто време врши се распоређивање и уплата за износ трошкова принудне наплате и увећање пореског дуга који у себи не садржи камату и који је предмет принудне наплате на прописане уплатне рачуне.
Распоредно решење се, заједно са попуњеним налозима за пренос, без одлагања, доставља на извршење Управи за трезор – надлежној филијали. Број попуњених налога за пренос мора да одговара броју рачуна на које се врши распоред средстава (прекњижавање са евиденционог рачуна на рачуне јавних прихода на којима је исказан дуг).
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Постоји недоумица у вези просечне цене непокретности у зони у којој није било најмање три промета. На пример: постоји трећа зона (коју чине претежно сеоска подручја) и она се граничи са другом зоном (шире градско подручје) и зонама које се налазе у другим општинама. У досадашњој пракси узиман је просек просечних цена, између друге и зоне која се налази на територији друге ЈЛС. Да ли је то исправно или не, имајући у виду да члан 6. став 7. Закона о порезима на имовину који каже да: "граничне зоне из става 6. овог члана су зоне чије се територије граниче са зоном у којој није било промета, које припадају истој јединици локалне самоуправе". Да ли се може закључити да се морају узети само граничне зоне које припадају јединици локалне самоуправе? Такође, ако у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, да ли се као основица пореза за наредну (2019. годину) узима износ основице из претходне 2018. године, или се узимају тржишне вредности из најопремљеније зоне?
Одредбе Закона о изменама и допунама Закона о порезима на имовину у члану 33. (које нису ушле у пречишћени текст), у ставу 5. прописује да ће се код утврђивања пореза на имовину за 2019. годину користити просечне цене квадратног метра одговарајућих непокретности у зонама, које су објављене до 30. новембра 2018. године, осим:
- када су у питању просечне цене квадратног метра другог земљишта (као нове групе непокретности), када су ЈЛС могле да до 31.12.2018. године да утврде и објаве те цене и
- просечне цене за грађевинско, шумско и пољопривредно земљиште у случају када је ЈЛС донела одлуку којом се неизграђено грађевинско земљиште које се искључиво користи за гајење биљака, односно садног материјала, односно шума, за сврху утврђивања основице пореза на имовину за 2019. годину разврастава у пољопривредно, односно шумско земљиште.
Према наведеном, измене одредбе члана 6. став 7. Закона о порезима на имовину примењиваће се код утврђивања просечних цена квадратног метра одговарајућих непокретрности у зони, за утврђивање пореза на имовину од 2020. године.
Када ни у граничним зонама није било промета одговарајућих непокретности, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не воде пословне књиге за текућу годину (година која претходи години за коју се утврђује порез).
Одредбе члана 7а. Закона о порезима на имовину односе се на обавезу објављивања просечних цена одговарајућих непокретности у зони која је према одлуци утврђена као најопремљенија зона и примењују се за потребе утврђивања основице пореза на имовину обвезницима који воде пословне књиге.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Потребно је мишљење око пореског ослобођења по члану 12. став 1. тачка 10) Закона о порезима на имовину. Наиме, примећено је да обвезници са села у околини општине којима је у поступку легализације неопходно да поднесу нове пореске пријаве, због економских објеката великих површина региструју пољопривредно газдинство како би за исте имали пореско ослобођење. Зна се да од документације треба да приложе потврду о регистрацији и могу да изваде уверење о катастарском приходу из катастра непокретности. С обзиром на то, да се често ради о више објеката са преко 200 квадрата, да ли постоји још нешто што би могло да се захтева као доказ за остваривање права на ово пореско ослобођење. У питању су домаћинства чији се чланови налазе на привременом раду у иностранству, или су већ инострани пензионери, па су објекти из тих разлога прављени у већем броју и са већим површинама.
Према одредби члана 12. став 1. тачка 10) порез на имовину се не плаћа на непокретности обвезника пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, односно обвезника коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште.
Према одредби члана 12. став 3. Закона, одредбе става 1. тачка 2)-11) и става 2. тог члана не примењују се на напокретности које се трајно дају другим лицима ради остваривања прихода. Трајним давањем другим лицима, у смислу члана 12. став 3. Закона, сматра се свако уступање непокретности другом лицу уз накнаду, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана (члан 12. став 4. Закона).
Према одредби члана 26. став 2. Закона о пољопривредном земљишту објекти који се користе за примарну пољопривредну производњу, односно који су у функцији примарне пољопривредне производње су објекти за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивања старих аутухтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња, објекти за гајење пречурки, пужева и риба.
Поред наведеног одлучне чињенице су и разврставање делатности којом се обвезник бави према Уредби о класификацији делатности.
Према наведеном, право на ослобођење од пореза на имовину применом члана 12. став 1. тачка 10) закона, може се остварити само када су испуњени сви следећи услови:
- да је обвезник пореза на имовину уједно и обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства или лице коме је пољопривреда претежна делатност;
- да је предмет опорезивања порезом на имовину објекат намењен за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да је објекат намењен и фактички се искључиво користи за примарну пољопривредну производњу, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште;
- да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду, које уступање у току дванаест месеци ( непрекидно или са прекидима) траје дуже од 183 дана.
У вези опорезивања објеката у власништву физичких лица која су носиоци пољопривредног газдинства и појаве да им је то начин да избегну плаћање порезна за објекте велике површине истичемо следеће:
Физичко лице које остварује проходе од пољопривреде и шумарства, односно приходе од продаје пољопривредних и шумарских производа, које је нослиац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар, које се определило да има својство предузетника па води пословне књиге - за непокретности које су евидентиране у његовим пословним књигама.
С друге стране, физичко лице које остварује приход од пољопривреде, а нема статус предузетника, нема ни обавезу да води пословне књиге, па стога нема ни обавезу самоопорезивања за непокретности за које је обвезник пореза на имовину.
Да би физичко лице могло да оствари право на пореско ослобођење, поред услова да се ради о објекту који је искључиво намењен за примарну пољопривредну производњу који се не даје у закуп, законом је прописан и услов да је то лице обвезник пореза на доходак од пољопривреде.
Обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства је физичко лице које по том основу оствари приход, независно од тога да ли је извршило регистрацију пољопривредног газдинства, да ли је обвезник пореза на додату вредност, да ли има пореску обавезу или порез на доходак грађана, према одредби члана 1. став 1. и члана 2. став 1. Закона о порезу на доходак грађана, плаћају физичка лица која остварују доходак, на приходе из свих извора, осим оних који су посебно изузети Законом о порезу на доходак грађана.
Одредбом члана 32. став 1. овог закона прописано је да је обвезник пореза на приходе од самосталне делатности физичко лице које остварује приходе обављањем делатности из члана 31. тог закона и свако друго физичко лице које је обвезник пореза на додату вредност у складу са законом којим се уређује порез на додату вредност (у даљем тексту: предузетник).
Обвезник пореза по основу прихода од пољопривреде и шумарства - предузетник физичко је лице - носилац породичног пољопривредног газдинства уписаног у регистар пољопривредних газдинстава у складу са прописима који уређују ту област и које води пословне књиге у скалду са чланом 43. став 2. Закона о порезу на доходак грађана (члан 32. став 2. Закона).
Одредбом члана 85. став 1. тачка 16) Закона о порезу на доходак грађана прописано је да се осталим приходима у смислу тог закона сматрају и сви други приходи који нису опорезовани по другом основу или нису изузети од опорезивања или ослобођени плаћања пореза по том закону, осим прихода од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља које остваре физичка лица:
- носиоци пољопривредног газдинства;
- која доприносе за обавезно социјално осигурање плаћају по решењу у складу са законом којим се уређују доприноси за обавезно социјално осигурање;
- корисници пољопривредне пензије.
Према одредби члана 85. став 2. Закона, обвезник пореза на друге приходе је физичко лице које оствари приходе из става 1. овог члана.
Сагласно са ставом 5. тог члана, опорезиви приход из става 1. тачка 16) тог члана, који физичко лице оствари од продаје пољопривредних и шумских производа, односно плодова и лековитог биља, чини бруто приход умањен за нормиране трошкове у висини од 90%.
Значи, свако физичко лице које је обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, применом члана 12. став 1. тачка 10) и ст. 3. и 4. Закона, не плаћа порез на имовину на објекте који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште (на објекте за смештај механизације, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке), под условом да ти објекти нису уступљени другом лицу уз накнаду, на период који у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.
Доказ да је лице обвезник пореза на доходак грађана на приходе од пољопривреде и шумарства, може бити уверење из Пореске управе које треба да достави порески обвезник, или се тај податак може прибавити и службеним путем (мада је по члану 51. ZPPPA обавеза обвезника да достави доказе за пореска ослобођења и умањења).
Дефиниција шта је то пољопривредно газдинство, дата је у члану 2. Закона о пољопривреди и руралном развоју, којим је прописано да пољопривредно газдинство јесте производна јединица на којој привредно друштво, земљорадничка задруга, установа или друго правно лице, предузетник или пољопривредник обавља пољопривредну производњу. Овим законом уређена је и регистрација и пословање пољопривредних газдинстава.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Испоруком из Института Михајло Пупин бр. 300 од 28.02. "одговорно лице'" на решењима за јавне приходе промењено је у "овлашћено лице"? Шта је разлог томе и који је законски основ?
Чланом 39. ЗУП уређено је овлашћење службеног лица и делегација овлашћења. Ставом 1. овог члана прописано је да орган поступа у управној ствари преко овлашћеног службеног лица. У складу са наведеним, као и по примедбама Државне ревизорске институције у појединим локалним самоуправама, извршена је измена у апликацији Института Михајло Пупин.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Правно лице треба да ради промену намене земљишта и порески орган треба да достави висину пореске основице за 2018 годину. То лице је имало утврђену основицу за дату парцелу по цени грађевинског земљишта, а сада хоће да поднесе измењену пореску пријаву за 2018 годину по цени грађевинског у пољопривредне сврхе где би имао да плати десетостуко нижи износ. Да ли треба да да нова основица (која је десетостуку нижа) или се може по првобитној пријави дати податак о основици?
Чланом 44. Закона о накнадама за коришћење јавних добара прописано је да је "основица за промену намене пољопривредног земљишта једнака основици за порез на имовину тог земљишта у години која претходи години у којој је поднет захтев за промену намене земљишта. Основица за промену намене пољопривредног земљишта за које није утврђен порез на имовину у години која претходи години у којој се мења намена, односно основица за пољопривредно земљиште које је ослобођено плаћања пореза на имовину утврђује се на основу просечне цене квадратног метра пољопривредног земљишта у одговарајућој, односно граничној зони, одређене актом јединице локалне самоуправе за потребе утврђивања пореза на имовину. Уколико је утврђена просечна цена квадратног метра пољопривредног земљишта у више граничних зона примениће се цена квадратног метра која је најповољнија за обвезника. Уколико није утврђена просечна цена у зони нити граничним зонама, вредност земљишта утврђује овлашћени судски вештак за послове пољопривреде, у складу са прописом којим се уређује поступак експропријације.“
Чланом 43. истог закона прописано је да захтев за промену намене пољопривредног земљишта може поднети власник, односно корисник пољопривредног земљишта којем је посебним актом јединице локалне самоуправе планирана друга намена, а које се до привођења планираној намени користи за пољопривредну производњу.
У овом случају потребно је прво да се утврди да ли је предметно земљиште са становишта Закона о порезима на имовину пољопривредно или грађевинско. Ако се утврди да је грађевинско, онда нема основа да се због плаћања накнаде мења основица пореза на имовину, јер се опорезивање имовине мора извршити у складу са одредбама Закона о порезима на имовину.
С обзиром на то, да Закон о накнадама за коришћење јавних добара очигледно није узео у обзир ситуације да се земљиште које мења намену из пољопривредног у грађевинско већ опорезује као грађевинско, ЛПА су дошле у ситуацију да не знају који податак да доставе у сврху утврђивања накнаде за промену намене пољопривредног земљишта.
Из цитираних одредби члана 44. произилази да за земљиште које се опорезује може бити дата основица по цени за грађевинско земљиште или по цени за пољопривредно земљиште (став 1. каже пореска основица тог земљишта), док се за земљиште које се не опорезује узима цена за пољопривредно земљиште у тој или граничној зони (став 2. каже само пољопривредно земљиште).
Да би се превазишао овај проблем, док Министарство финансија не објави званично мишљење по овом питању, предлог је да се надлежној служби доставе оба податка, односно и пореска основица и податак колико би износила пореска основица да се предметно земљиште опорезује као пољорпивредно.
У сваком случају, нема основа да се мења порескоа основица (која је утврђена у складу са Законом о порезима на имовину), само због висине накнаде.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Шта се уноси као врста непокретности на позицији Б? Како унети просечну цену, обзиром да је различита цена пољопривредног и шумског земљишта? Ако се не унесе просечна цена пореска пријава, да ли то значи да неће проћи валидацију?
Електронски пријем пореске пријаве не омогућава унос две или више врста непокретности у део Б, а вероватно ни две или више зона. Не знамо да ли се унос пријаве може извршити без попуњеног дела Б и без попуњене зоне, при чему би се подаци о врсти и зони унели само у део К, као и корисна површина сваког дела непокретности. Укупна површина целе непокретности може се унети у део Ђ. Просечне цене се у том случају нигде не би уносиле, већ би се у део И, у поље И2. и И9. унела само укупна вредност свих делова те непокретности које су различита зона или припадају различитој врсти, која би се претходно „ручно“ израчунала.
Због оваквог електронског уноса, није нека битна грешка ако обвезник не попуни део К, већ као посебне подприлоге унесе посебне делове непокретности који су различита врста или зона. Битно је да је пореска пријава суштински исправна и порез тачно утврђен.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Уколико није утврђена цена другог земљишта у некој зони, а ни цена пољопривредног земљишта у тој истој зони, да ли се цена другог земљишта рачуна тако што се цена пољопривредног земљишта из претходне године умањена за 40% множи са одгворарајућим коефицијентом и да ли се онда то исказује на позицији И.3.?
Чланом 6. став 8. Закона о порезима на имовину прописано је да ако није утврђена просечна цена другог земљишта (из члана 6а. став 7. овог закона) у зони, зато што у зони и граничним зонама није било најмање три промета уз накнаду другог земљишта, а утврђена је просечна цена пољопривредног земљишта у тој зони, вредност другог земљишта (осим експлоатационих поља) која чини основицу пореза на имовину за пореску годину утврђује се применом просечне цене пољопривредног земљишта у тој зони умањене за 40%.
У случају из става 8. овог члана сматра се да је утврђивањем просечне цене пољопривредног земљишта у зони утврђена просечна цена другог земљишта (став 9.)
Ако ни у граничним зонама из става 7. овог члана није било промета одговарајућих непокретности у периоду из става 5. овог члана, односно ако се вредност другог земљишта не може утврдити у складу са ставом 8. овог члана, основица пореза на имовину за те непокретности у зони у којој није било промета једнака је основици пореза на имовину те, односно одговарајуће непокретности у тој зони обвезника који не води пословне књиге за текућу годину.
Пошто за текућу (у овом случају 2018.) годину није било пореске основице за друго земљиште, код физичких лица се порез на имовину за 2019. годину утврђује према прошлогодишњој основици тог или сличног земљишта. Ако је за 2018. годину то земљиште опорезовано као нека друга врста, онда се користи та пореска основица, а ако није, онда се узима вредност сличног, односно одговарајућег земљишта.
За правна лица, да би се утврдила пореска основица за друго земљиште, требало је да буде објављена просечна цена другог земљишта у најопремљенијој зони да би се применили коефицијенти. Ако то није учињено, примењује се књиговодствена вредност сходно члану 7а. став 6. Закона о порезима на имовину.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Приликом преноса PPI-1 појављују се следеће поруке: PPI-1- Е-пореске пријаве имовине правних лица; грешка при упису PPI1 у базу: ОРА-01400: cannot инсерт NULL инто ("LOKSAM"."PPI1"."ID_NASELJA_SED"). Шта то значи и шта треба радити?
Ово се углавном дешава код обвезника чије седиште није на вашој општини и за које у евиденцији обвезника није унето поље “насеље”. У овим случајевима треба у ПИБ регистру проверити адресу обвезника и насеље, а затим ући у евиденцију обвезника и унети то поље “насеље” и запамтити тај унос. Након тога се пријава може пренети у базу.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.
Приликом преноса PPI-1 појављују се следеће поруке: PPI-1- Е-пореске пријаве имовине правних лица; грешка при упису PPI-1 у базу: ОРА-01400: cannot инсерт NULL инто ("LOKSAM"."PPI1"."PIB"). Порески обвезник је грешком унео ЈМБГ уместо ПИБ. Шта то значи и шта треба радити?
Дешава се да лица која немају овлашћење по ПЕП обрасцу за неко правно лице поднесу PPI-1 на своје име. Тада у базу пореских обвезника треба унети то физичко лице и након сачуваног уноса у напомену унети да је лице евидентирано због погрешне пореске пријаве PPI-1.
Пореску пријаву треба пребацити у статус непотпуна и послати обавештење обвезнику (правном лицу) да поднесе нову пријаву на свој ПИБ.
Након пријема нове пријаве, стара се пребацује у статус “одбијена” и у напомену може се унети да је грешком поднета на ЈМБГ.
Страница са питањима и одговорима из области рада локалне пореске администрације организује се кроз сарадњу пројекта „Институционална подршка СКГО-трећа фаза“ који спроводи СКГО и програма „Реформа пореза на имовину“ који спроводи ХЕЛВЕТАС, а које подржава Швајцарска Влада.