Питања и одговори

Чланом 56. став 2. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 и 92/2023) предвиђено је да уколико није постављен начелник управе, као ни његов заменик, до постављења начелника управе, Веће може поставити вршиоца дужности – службеника у радном односу на неодређено време који испуњава утврђене услове за радно место службеника на положају, који ће обављати послове начелника управе, најдуже на три месеца, без спровођења јавног конкурса.

Дакле, вршилац дужности се може поставити искључиво када нису постављени ни начелник управе ни заменик начелника управе и то до постављена начелника управе. У случају да је постављен начелник управе, а заменик начелника управе поднесе оставку не може се поставити вршилац дужности, него се може покренути поступак попуњавања тог радног места у складу са законом.

Председник савеза не може да буде члан управе, председник или заступник друге организације у области спорта са исте територије, због сукоба интереса, а што би требало да је детаљније регулисано Статутом територијалног спортског савеза.

Тачно је да је даном ступања на снагу Закона о изменама и допунама Закона о јавној својини престала да важи Уредба о евиденцији непокретности у јавној својини. Према овој Уредби, ЈЛС су имале обавезу да достављају годишњи извештај Републичкој дирекцији за имовину, преко веб апликације. Од ступања на снагу измена и допуна Закона о јавној својини таква обавеза више не постоји.

Посебно напомињемо да је увек постојала обавеза вођења посебних евиденција имовине од стране ЈЛС и корисника. Форма у којој се то чини није нужно прописана Законом тако да је и сада као и раније остављена слобода носиоцима јавне својине и корисницима непокретности у јавној својини на који начин ће да воде ту посебну евиденцију непокретности (Excel, у папирном облику или на неки трећи начин). Битно је да та посебна евиденција садржи све податке из члана 64ђ. став 3. и 64б. Закона.

Дакле, оно што се од вас очекује јесте да редовно водите своје посебне евиденције и да редовно укњижите сваку промену имовине у катастру.

Републичка дирекција за имовину има приступ подацима катастра и када ЈЛС изврши упис неке промене у евиденцији катастра сматра се да је тај податак достављен Републичкој дирекцији за имовину.

То је и прописано у члану 64ђ. став 6. Закона о јавној својини да Републичка дирекција за имовину има приступ подацима катастра.

Члан 38. Посебног колективног уговора за полицијске службенике („Сл. гласник РС“, бр. 62/2019, 62/2020 - Анекс И и 81/2021 - Анекс ИИ) каже да полицијски службеник има право на јубиларну награду за укупни рад у Министарству и другим државним органима.

Што се тиче Секретаријата за народну одбрану они су по раније важећим прописима били систематизовани у органима јединице локалне самоуправе, тако да се тај стаж не може рачунати у стаж за остваривање права на јубиларну награду полицијског службеника, јер у складу са цитираном одредбом рачунају се само године у Министарству унутрашњих послова и другим државним органима, не и у органима ЈЛС.

Уредба о оцењивању службеника („Сл. гласник РС“, бр. 2/2019) у члану 5. каже да службеник који подлеже оцењивању може поднети захтев да буде оцењен пре истека периода за оцењивање ако му престаје радни однос или ако ће дуже време бити одсутан, а мора бити оцењен у року од 30 дана од дана када је поднео захтев.

С обзиром да се оцењивање пре истека периода за оцењивање ради на захтев службеника коме престаје радни однос, и да тај захтев није поднет, сматрамо да орган ЈЛС није у обавези да оконча поступак оцењивања за тог запосленог.

Поред opšth принципа, права и слобода која проглашава Устав, ову тематику третирају и посебни закони, пре свега Породични закон, али и Закон о матичним књигама, као и Закон о општем управном поступку. Породични закон прокламује ово право у члану 13, те утврђује да свако има право на лично име, које се стиче рођењем, и које се може променити под условима које сам Породични закон прописује. Породични закон, даље у посебним одредбама дефинише појам личног имена, питања одређивања и промене личног имена, али и право на заштиту личног имена. Према члану 342. Породичног закона, лично име састоји се од имена и презимена и уписује се у матичну књигу рођених. Такође, свако је дужан да се служи својим личним именом.

Промена личног имена

Породични закон третира у посебним члановима питање промене личног имена на тај начин што пре свега дефинише ко и када то може учинити. Наиме, свако лице које је навршило 15. годину живота и које је способно за расуђивање има право да промени своје лично име (члан 346.). Ипак, постоје специфичне ситуације у којима Породични закон ограничава ово дефинисано право. Дакле, право на промену личног имена не може се остварити уколико је у питању лице против којег је у току кривични поступак за које се гони по службеној дужности, лице које је осуђено за кривично дело за које се гони по службеној дужности док казна није извршена, односно док трају правне последице осуде, лице које променом личног имена намерава да избегне неку своју обавезу, или лице које намерава да промени име у погрдно име, име којим се вређа морал или име које је у супротности са обичајима и схватањима средине (члан 347.).

Поступак промене

Што се тиче саме процедуре, надлежна је општинска управа на чијој територији подносилац захтева за промену личног имена има пребивалиште, односно боравиште. Општинска управа која прихвати захтев за промену личног имена дужна је да о томе обавести надлежног матичара ради уписа промене личног имена у оквиру одговарајуће матичне књиге – матичне књиге рођених и/или венчаних. Такође се обавештава и орган који води евиденцију о пребивалишту грађана. У случају да дође до одбијања поднетог захтева за промену личног имена, доноси се Решење о одбијању, а подносилац има право на подношење жалбе министарству надлежном за породичну заштиту. Рок за подношење жалбе је 15 дана од дана пријема спорног решења (члан 350.)

Будући да се ради о управном поступку, увек је важно имати у виду опште принципе. Наиме, у складу са начелом делотворности и економичности поступка, орган који поступа је дужан да странкама

омогући да успешно и целовито остваре и заштите права и правне интересе у поступку који се води без одуговлачења и уз што мање трошкова по странку и другог учесника у поступку, али тако да се изведу сви докази потребни за правилно и потпуно утврђивање чињеничног стања. У вези са наведеним, треба напоменути да је орган дужан да по службеној дужности, у складу са законом, врши увид у податке о чињеницама неопходним за одлучивање о којима се води службена евиденција, да их прибавља и обрађује, те да од странке може да захтева само оне податке који су неопходни за њену идентификацију и документе који потврђују чињенице о којима се не води службена евиденција. Додатно, треба имати на уму и то да у поступку који се покреће по захтеву странке, орган може да врши увид, прибавља и обрађује личне податке о чињеницама о којима се води службена евиденција када је то неопходно за одлучивање, осим ако странка изричито изјави да ће те податке прибавити сама. Ако странка у року не поднесе личне податке неопходне за одлучивање органа, захтев за покретање поступка ће се сматрати неуредним (члан 103. став 3. Закона о општем управном поступку.

Имајући у виду да је реч о податку који се уписује у матичне књиге, важно је знати да се према Закону о матичним књигама лично име детета, родитеља, супружника и умрлог уписује на српском језику, ћириличким писмом, а припадници националне мањине имају право на упис личног имена према језику и правопису припадника националне мањине, што не искључује паралелан упис личног имена и на српском језику, ћириличким писмом. Зависно од тога о којој се матичној књизи ради, предметни закон таксативно наводи врсту података која се у њу уписује.

Породични закон, као ни Закон о оптем управном поступку не наводе експлицитно у својим одредбама шта је све потребно поднети од документаије за покретање поступка промене личног имена на захтев странке. Пракса великог броја јединица локалне смоуправе, је да странка која жели да покрене поступак промене личног имена подноси захтев и истовремено потписује изјаву о сагласности за прибављање података уколко жели да надлећни орган прибави личне податке по службеној дужности. Уз захтев се на увид подноси фотокопија или очитан примерак важеће лине карте, као и доказ о уплаћеној републичкој административној такси.

Према Закону о личној карти, лична карта ја јавна исправа којом грађано доказују свој идентитет, а служи и као доказ о другим чињеницама које су њој садржане.

Према Закону о пуитним исправама, путна исправа је јавна исправа која држављанину Републике Србије служи за прелазак државне границе, ради путовања и боравка у иностранству и за повратак у земљу. Такође, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Републике Србије.

Сходно свему горе наведеном, мишљење Стручне службе СКГО је да странка може покренути поступак промене личног имена и уз важећи пасош, јер је и он јавна исправа којом се доказује идентитет.

Чланом 114. Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописано је да право Пореске управе на утврђивање и наплату пореза и споредних пореских давања застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече.

Застарелост права на утврђивање пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је требало утврдити порез, односно споредно пореско давање. Застарелост права на наплату пореза и споредних пореских давања почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање. Сходно наведеним одредбама, право пореског органа за утврђивање пореза застарева за пет година од првог дана наредне године у којој је требало утврдити порез. Порез за 2014. годину требало је утврдити у 2014. години, рок застарелости права на утврђивање пореза почиње да тече од 1. јануара 2015. године и траје пет година (2015-2019), што значи да се обавеза за 2014.годину може утврдити до краја 2019. године. Даље, пореска обавеза за 2013. годину се могла утврдити до краја 2018. године, тако да је 1.1.2019. године наступила застарелост права на утврђивање обавезе за 2013. годину, под условом да није било прекида и застоја застарелости у смислу Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Право пореског органа за наплату пореза је пет година од првог дана наредне године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање. Наведено значи да за све обавезе које су доспеле за плаћање у периоду од 1.1. до 31.12.2019 године, застарелост права на наплату почиње да тече од 1. јануара 2020 године и траје 5 година. Ако нема прекида и застоја застарелости у смислу Закона о пореском поступку и пореској администрацији, као и ако нису обезбеђене залогом или хипотеком, ове обавезе застаревају 1. јануара 2025. године.

 У конкретној ситуацији, за обавезе за 2014. годину које су, у складу са прописаним роком застарелости права на утврђивање, утврђене у 2019. години и доспеле за плаћање до 31.12.2019. године, рок за застарелост се рачуна од 1. јануара 2020. године, јер застарелост права на наплату почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је обавеза пореског дужника доспела за плаћање (а не од године у којој је требало утврдити порез).

Сходно члану 31. Закона о јавним предузећима ("Сл. гласник РС", бр. 15/2016 и 88/2019), јавни конкурс за избор директора јавног предузећа чији је оснивач јединица локалне самоуправе спроводи Комисија за спровођење конкурса за избор директора те јединице локалне самоуправе.

Даље је чланом 41. истог закона предвиђено да Комисија саставља ранг листу са највише три кандидата која су са најбољим резултатом испунила мерила за избор директора јавног предузећа. Ранг листу из става 1. овог члана и записник о спроведеном изборном поступку Комисија доставља надлежном органу јединице локалне самоуправе. Тај орган јединице локалне самоуправе припрема предлог акта о именовању првог кандидата са ранг листе и доставља га, ради усвајања органу јединице локалне самоуправе надлежном за именовање директора јавног предузећа.

У јединици локалне самоуправе је скупштина надлежна за именовање директора јавног предузећа.

Дакле, Комисија је надлежна за спровођење конкурсног поступка, а скупштина за именовање директора јавног предузећа.

Међутим, с обзиром да општинска управа обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине, сматрамо да би општинска управа уз документацију коју подноси скупштини у вези са именовањем директора могла да да и своју стручну оцену спроведеног конкурсног поступка и да укаже на евентуалне пропусте, али сматрамо и да општинска управа не може да одбије да сачини акт о именовању.

Промена намене објекта представља радове, за чије извођење, у редовном поступку, орган надлежан за издавање грађевинске дозволе издаје решење о одобрењу за извођење радова, на основу члана 145. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023).

Уколико су ови радови изведени без издатог одобрења за изградњу, они могу бити предмет озакоњења, у складу и на начин прописан одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Сл. гласник РС", бр. 96/2015, 83/2018, 81/2020 - одлука УС, 1/2023 - одлука УС и 62/2023).

Поступак озакоњења, према одредбама члана 12. Закона о озакоњењу објеката, надлежан је да спроведе онај орган који је према закону којим се уређује изградња објеката овлашћен да издаје грађевинску дозволу у редовном поступку, а то је министарство надлежно за послове грађевинарства, односно надлежни орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, по спроведеном поступку, када утврди да незаконито изграђени објекат испуњава прописане услове за коришћење и друге услове прописане овим законом.

Надлежни орган, најпре, утврђује испуњеност претходних услова, а то су степен изграђености (члан 3.), који објекту не могу бити предмет озакоњења (члан 5.), које је време изградње објеката (члан 6.) и усклађеност са важећим планским документом (члан 8).

Чланом 6. Закона о озакоњењу објеката је прописано да предмет озакоњења објекта може бити објекат који је изграђен пре 27. новембра 2015. године.

У складу са тим, поступак озакоњења за ове објекте може бити инициран на више начина, па тако предмет озакоњења могу бити објекти за које је поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, до 29. јануара 2014. године и који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, објекти за које није поднет захтев за легализацију у складу са раније важећим законом којим је била уређена легализација објеката, а који је видљив на сателитском снимку територије Републике Србије из 2015. године, за који је надлежни грађевински инспектор донео решење о рушењу, у складу са одредбама Закона о озакоњењу објеката ("Службени гласник РС", број 96/15), објекти за које грађевински инспектор није донео решење о рушењу из става 3. овог члана, а видљиви су на сателитском снимку из 2015. године, као и објекти за које је поднет захтев у складу са Законом о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе ("Службени гласник РС", бр. 25/13, 145/14 и 96/15), за које поступак није правноснажно окончан.

Време куповине парцеле није од утицаја на покретање поступка озакоњења, јер су предмет озакоњења бесправно изведени грађевински радови, у односу на које се оцењује испуњеност услова за спровођење поступка озакоњења.

Када утврди испуњеност претходних услова, орган надлежан за сповођење поступка озакоњења, утврђује постојање одговарајућег права из члана 10. овог закона, а потом, уколико су сви ови услови испуњени, наставља поступак озакоњења прибављањем документације из члана 11. овог закона.

У складу са одредбама Закона о становању и одржавању зграда (члан 16.), стамбена заједница има статус правног лица. Самим тим, у правном промету, стамбена заједница може се појавити и као инвеститор. Надзиђивање стамбене зграде у смислу Закона о становању и одржавању згарда (члан 9.) је један вид располагања заједничким деловима зграде. О располагању заједничким деловима зграде власници посебних делова одлучују у складу са одредбама овог закона које се односе на рад и одлучивање стамбене заједнице. Потребна већина гласова за доношење одлуке о располагању прописана је чланом 44. став 2. Закона о становању и одржавању зграда. У Одлуци скупштине стамбене заједнице о располагању (надзиђивању) треба да буде наведено и које лице је задужено за подношење захтева за одобрење за изградњу, и за потписивање уговора о извођењу радова са извођачем и слично, с тим што у овом конкретном случају, не постоји уговор о преносу права својине између скупштине стамбене заједнице и инвеститора (члан 9. став 3.) јер је стамбена заједница донела одлуку да буде инвеститор.

Чланом 27к Закона о буџетском систему предвиђено је да је у периоду од 1. јануара 2021. године до 31. децембра 2026. године корисницима јавних средстава дозвољено да без посебних дозвола и сагласности у текућој календарској години приме у радни однос на неодређено време и радни однос на одређено време у својству приправника до 70% укупног броја лица којима је престао радни однос на неодређено време по било ком основу у претходној календарској години (умањен за број новозапослених на неодређено време и одређено време у својству приправника у тој календарској години).

Правилно рачунање је ОДЛИВ x 0,7 – ПРИЛИВ.

Члан 2а Закона о пореском поступку и пореској администрацији прописује да се овај закон примењује и на изворне јавне приходе јединица локалне самоуправе које те јединице утврђују, наплаћују и контролишу у јавноправном односу, као и на споредна пореска давања по тим основама, укључујући и изворне јавне приходе које јединице локалне самоуправе утврђују, наплаћују и контролишу у поступцима у којима доносе пореске акте, пореске управне акте, као и друге акте у управном поступку.

Члан 10. истог закона прописује да порескоправни однос је однос јавног права који обухвата права и обавезе у пореском поступку пореског органа с једне и физичког, односно правног лица, као и отвореног инвестиционог фонда, односно алтернативног инвестиционог фонда који нема својство правног лица, а који је уписан у одговарајући регистар у складу са законом (у даљем тексту: фонд), с друге стране, којим се уређује:

• обавеза плаћања пореза, обавеза обезбеђења пореске обавезе и обавеза плаћања споредних пореских давања од стране физичког, односно правног лица, као и фонда и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза;
• обавеза физичког, односно правног лица, као и фонда да, у складу са законом, утврди порез, односно, по одбитку, наплати порез у име пореског обвезника, води прописано рачуноводство, подноси пореске пријаве, доставља Пореској управи тражену документацију и податке, не обавља плаћања на начин друкчији од прописаног, дозволи преглед свог пословања службеном лицу Пореске управе и друге законом утврђене обавезе чињења, нечињења или трпљења, у циљу благовременог и правилног плаћања пореза, као и право Пореске управе да захтева испуњење ових обавеза.

У складу са наведеним, Закон о пореском поступку и пореској администрацији не примењује се на уговоре закључене између странака, а који се односе на закуп пословног простора, с обзиром да уговорени однос није јавноправни већ облигациони однос.

У том смислу се применом овог закона не може одобрити репрограм нити вршити принудна наплата, што значи да локална пореска администрација није надлежна за принудну наплату ових обавеза. Такође, питање постојања законског основа за одобравање репрограма у вези са уговореним обавезама на основу закупа није у надлежности локалне пореске администрације, с обзиром на то да се репрограм не може одобрити у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, те да локална пореска администрација није надлежна за управљање овим јавним приходима.“

Достављамо у прилогу одговора и Мишљење Министарства финансија број 011-00651/2016-04 од 07.02.2017. године (Мишљење број 1) у коме је дато објашњење по овом питању.