Питања и одговори

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано: 

“Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса,
• За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа.

У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права.

Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.“

С обзиром да је Министарство унутрашњих послова државни орган, године рада код овог послодавца рачунаће се за јубиларну награду.

Обавезе се преузимају у складу са одобреним апропријацијама у Одлуци и датим сагласностима у складу са Уредбом о критеријумима за утврђивање природе расхода и условима и начину прибављања сагласности за закључивање одрешених уговора који, због природе расхода, захтевају плаћање у више година.

Уколико су субвенције неопходне за функционисање ЈЛС у периоду привременог финансирања, могу се планирати у Одлуци.

Привремени орган може усвајати програме распореда и коришћења субвенција, у складу са средствима обезбеђеним у одлуци о привременом финансирању.

Планирају се расходи који су неопходни за функционисање органа у периоду привременог финансирања: законске обавезе, преузете обавезе које доспевају на плаћање у периоду привременог финансирања и расходи неопходни за функционисање органа (расходи за запослене, уговори о делу, стални трошкови и слично).

Привремени орган има чланове, а чланови имају право на накнаду за свој рад. Препорука је да се накнаде за рад привременог органа исплаћују са раздела Већа.

Уколико нема довољно средстава на апропријацији, може се донети решење о промени апропријације или решење о коришћењу средстава текуће буџетске резерве. Наведена решења доноси Привремени орган.

Чланом 140. Закона о планирању и изградњи ("Сл. гласник РС", бр. 72/2009, 81/2009 - испр., 64/2010 - одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - одлука УС, 50/2013 - одлука УС, 98/2013 - одлука УС, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - др. закон, 9/2020, 52/2021 и 62/2023) прописана су два начина на који грађевинска дозвола престаје по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење којим се утврђује престанак важења грађевинске дозволе, као решења која су декларативног, а не конституитивног карактера.

Чланом 140. став 1. Закона о планирању и изградњи прописано је да грађевинска дозвола престаје да важи ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи.

Једини изузетак од ове императивне норме прописан је чланом 140. став 2. да изузетно од става 1. овог члана, када је пријава радова извршена на основу члана 148. став 5. овог закона, грађевинска дозвола важи до пријаве радова свих делова објекта.

Даље, чланом 140. став 4. је прописано, како сте то и сами навели, да грађевинска дозвола престаје да важи ако се у року од пет година од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи, не изда употребна дозвола, осим за објекте из члана 133. овог закона, објекте комуналне инфраструктуре који се изводе фазно, објекте јавне намене у јавној својини и породичне стамбене зграде које инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, а у ком року је инвеститор дужан да прибави употребну дозволу.

Мишљења смо да, обзиром да се ради о имеративним нормама којима је утврђен тренутак када грађевинска дозвола престаје да важи по сили закона, са обавезом органа надлежног за издавање грађевинске дозволе да донесе решење декларативног карактера, којим само констатује престанак важења грађевинске дозволе и да ови објекти нису обухваћени чланом 140. став 2. као изузетак, грађевинске дозволе издате за изградњу породичне стамбене зграде коју инвеститор гради ради решавања својих стамбених потреба, по сили закона, престају да важе ако се не изврши пријава радова у року од три године од дана правноснажности решења којим је издата грађевинска дозвола, односно у року од три године од дана правноснажности решења о измени решења о грађевинској дозволи.

Чланом 13. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Службени гласник РС", бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) предвиђено је да функционеру аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе функција престаје у случају: 1. истека времена на које је изабран, именован или постављен; 2. подношења оставке; 3. разрешења, као и у другим случајевима утврђеним законом и другим прописима којима се уређује престанак функције, односно радног односа.

Чланом 14. истог закона предвиђено је да функционер по престанку функције има право на накнаду плате у трајању од три месеца, у висини плате коју је имао у време престанка функције. Ово право може се изузетно продужити до три месеца уколико у том времену функционер стиче право на пензију. Такође, то право престаје пре истека рока од три месеца, заснивањем радног односа или стицањем права на пензију према прописима о пензијском и инвалидском осигурању. Функционер ово право остварује код послодавца код кога је остваривао права по основу радног односа у тренутку престанка функције. Право, по поднетом захтеву функционера, утврђује надлежни орган, односно радно тело скупштине које је утврђено статутом или актом скупштине којим се уређује надлежност, састав и организација радних тела скупштине. Захтев функционер може упутити најкасније у року од 15 дана од дана престанка функције. Функционеру престаје радни однос престанком функције, односно даном престанка обавезе вршења дужности, односно након протека рокова у којима функционер остварује право на накнаду плате по престанку функције.

Дакле, по правилу, функционеру са престанком функције престаје и радни однос. Међутим, уколико користи право на накнаду плате у трајању од три месеца, радни однос ће му престати истеком рока од три месеца, када ће се извршити и одјава са обавезног здравственог осигурања. Сматрамо такође да приликом престанка нема потребе посебно одјављивати па пријављивати то лице на обавезно социјално осигурање, већ само извршити одјаву када истекне право на накнаду плате.

Сагласно члану 32. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/2016, 113/2017, 113/2017 – др. закон, 95/2018, 114/2021, 92/2023) службеник је дужан да прихвати одговарајуће радно место на које је према одредбама овог закона трајно или привремено премештен. У члану 112. истог закона се, између осталог, каже да службеник у јединици локалне самоуправе може, због потребе рада, бити трајно или привремено премештен на друго одговарајуће радно место у други орган, службу или организацију код истог послодавца и да за премештај службеника због потребе рада није потребна сугласност службеника. Одговарајуће радно место јесте оно радно место чији се послови раде у истом звању као послови радног места са кога се службеник премешта и за које службеник испуњава све услове (члан 113. закона). 

Дакле, без његове сагласности службеник може бити премештен искључиво на одговарајуће радно место, тј. на радно место у истом звању за које службеник испуњава све услове. Службеник може, у складу са потребама и организацијом рада органа, на свој захтев да буде трајно премештен на радно место чији се послови раде у нижем звању од послова радног места са којег се службеник премешта, ако испуњава услове за рад на том радном месту и поседује потребне компетенције (члан 114а закона).

Чак и у случају доношења новог или промене Правилника о организацији и систематизацији радних места, ако не постоји одговарајуће радни место на које прекобројни службеник може бити распоређен, он може, уз своју сугласност, бити распоређен, односно премештен на ниже радно место које одговара његовој врсти и нивоу образовања и за које испуњава остале услове за рад, односно поседује компетенције, а ако ни такво радно место не постоји, постаје нераспоређен (члан 168. закона). Ако се не сагласи са оваквим распоређивањем престаје му радни однос.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то:

• За 10 година рада у радном односу – у висини месечне просечне зараде,
• За 20 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%,
• За 30 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%,
• За 35 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%,
• За 40 година рада у радном односу – у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%.

Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца. Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

С тим у вези, у године рада које су потребне да би се остварила ова права (право на обрачун и исплату увећане плате за време проведено у радном односу (минули рад) и права на јубиларну награду) улазе и године рада код другог послодавца само у случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца који је престао да постоји. Претходним послодавцем у смислу одредби ПКУ сматрају се послодавци (независно од организационог облика) од којих је орган аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе по основу закона или других општих аката могао да преузме послове и запослене, што је у сваком конкретном случају дужан да цени орган који одлучује о овим правима. У случају СИЗ за запошљавање промену послодавца требало би решавати имајући у виду који орган, организација, јавна служба је преузела послове и запослене након статусне промене и на тај начин утврдити право запосленог на минули рад. Стога, само уколико је државни орган, орган аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе преузео послове и запослене ове самоуправне интересне заједнице, може се сматрати да постоји континуитет, односно да запослени остварује ова права.

Захтев по члану 145. Закона о планирању и изградњи у овом случају може да се односи само на цео објекат, и уколико је то случај, те уколико је комшија дао писмену изјаву да није сагласан са постављањем теромизолације у наведеној ширини на зиду окренутом ка заједничкој међи, потребно је поучити странку да прво поднесе захтев да јој се призна својство странке у том поступку као заинтересована странка а потом потребно је да надлежни орган закључком призна својство странке трећем заинтересованом лицу јер је неспоран његов правни интерес за то.

Постављањем планиране термоизолацијом у ширини која је наведена у питању, може доћи до поремећаја постојеће међе, тако да сусед има права да се томе противи. Уколико треће лице након признавања својства странке у овом поступку достави писмену изјаву о свом противљењу, у том случају надлежни орган треба да одбије захтев за издавање решења на основу члана 145. Закона.

Оправданост постављања термоизолације у ширини од 6-8 цм унутар кат. парцеле суседа и оправданост његовог противљења може да цени само суд у парничном псотупку јер се ради о својиснским правима суседа.

У складу са чланом 44. Посебног колективног уговора за запослене у установама предшколског васпитања и образовања чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе ("Службени гласник РС", бр. 43/2017 и 97/2020) послодавац је дужан да запосленом исплати јубиларну награду и то: 1) за 10 година рада у радном односу - 50% просечне плате; 2) за 20 година рада у радном односу - једна просечна плата; 3) за 30 година рада у радном односу - једна и по просечна плата; 4) за 35 година рада у радном односу - две просечне плате; 5) за 40 година у радном односу - две и по просечне плате. Под просечном платом из става 1. овог члана подразумева се просечна плата запосленог, са припадајућим порезима и доприносима које падају на терет запосленог, остварена у претходна три месеца који претходе месецу стицања права на јубиларну награду, односно просечна зарада у Републици Србији, са припадајућим порезима и доприносима које падају на терет запосленог, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, ако је то повољније по запосленог. Време проведено на раду по основу уговора о привременим и повременим пословима, о делу, о стручном оспособљавању и усавршавању, о допунском раду, као и посебан стаж осигурања у складу са прописима ПИО, као и време обављања самосталне делатности се не сматра радом у радном односу. Јубиларна награда исплаћује се у року од 30 дана од дана стицања права.

Дакле, из наведених одредби колективног уговора проистиче да запослени у предшколској установи остварује право на јубиларну награду за све године проведене у радном односу код било ког послодавца. Тако да у овом конкретном случају није од значаја што оснивач претходног послодавца – предшколске установе - није исти као оснивач предшколске устванове у којој остварује право на јубиларну награду.

Чланом 36. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе ("Сл. гласник РС", бр. 38/2019, 55/2020, 51/2022 и 44/2023) предвиђено је да запослени има право на додатак на основну плату у висини од 0,4% основне плате за сваку навршену годину рада у радном односу (минули рад) у државном органу, органу аутономне покрајине, односно органу локалне самоуправе, независно од тога у ком органу је радио и да ли је орган у коме је запослени радио у међувремену променио назив, облик организовања или је престао да постоји. Право на минули рад остварује се и за године рада код послодавца од кога је орган, односно послодавац преузео надлежности, послове и запослене. Запослени остварује право на минули рад и за године рада проведене у органима ранијих савезних држава чији је правни следбеник Република Србија, а који су услед промене државног уређења престали да постоје.

Чланом 50. Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе је прописано је да запослени има право на јубиларну новчану награду у висини просечне месечне зараде без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према објављеном податку органа надлежног за послове статистике, за последњи месец у претходној календарској години у односу на календарску годину у којој се јубиларна награда остварује, с тим што се висина новчане награде увећава за 30% и то: 1) За 10 година рада у радном односу - у висини месечне просечне зараде без пореза и доприноса, 2) За 20 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 1) овог става увећане за 30%, 3) За 30 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 2) овог става увећане за 30%, 4) За 35 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 3) овог става увећане за 30%, 5) За 40 година рада у радном односу - у висини новчане награде из тачке 4) овог става увећане за 30%. Запослени остварује право на јубиларну награду за навршених 10, 20, 30, 35 и 40 година рада проведених у радном односу у државном органу, органу аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе, без обзира на то у ком органу је запослени остваривао права из радног односа. У случају да је послодавац преузео послове и запослене од другог послодавца као услов за остваривање права на јубиларну награду рачунају се и године рада у радном односу код претходног послодавца.

Јубиларна награда се исплаћује у року од 30 дана од дана остваривања овог права. Запослени има право на јубиларну награду код послодавца, ако то право у календарској години није остварио у другом државном органу, органу аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе у којем је радио пре рада код последњег послодавца.

Имајући у виду да Национална служба за запошљавање нема статус државних органа, органа аутономне покрајине, односно органа локалне самоуправе већ има статус организације за обавезно социјално осигурање, године проведене у радном односу код овог послодавца се не узимају у обзир приликом утврђивања права на минули, као ни приликом утврђивања права на јубиларну награду, у складу са одредбама Посебног колективног уговора за запослене у јединицама локалне самоуправе.