Питања и одговори

Што се тиче поуке о правном леку у актима којима се одлучује о правима и обавезама функционера, примењују се општи прописи о раду. Чланом 195. Закона о раду је прописано да против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом. Рок за покретање спора јесте 60 дана од дана достављања решења, односно сазнања за повреду права.

Дакле, поука о правном леку треба да гласи да лице има право да у року од 60 дана од дана достављања решења покрене радни спор пред надлежним судом.

Пошто се ради о пословној згради са посебним деловима у својини више лица, у том случају су, у складу са чланом 15. став 1. тачка 4) Закона о становању и одржавању зграда (у даљем текту: Закон), за управљање заједничким деловима зграде надлежни сви власници посебних делова. У циљу остваривања надлежности управљања, што пре свега обухвата одлучивање о одржавању зграде, у складу са истим чланом став 2, власници посебних делова оснивају удружење на које се одредбе Закона о надлежностима, правима и обавезама скупштине и управника стамбене заједнице сходно примењују на надлежности скупштине и заступника тог удружења.

Проблем представља чињеница да је чланство у удружењу необавезујуће, па можда неки од власника посебних делова неће хтети да буде члан удружења. Без обзира на то, на сваког власника посебног дела се односе обавезе прописане чланом 14. став 1. тачка 4) Закона, што значи да је дужан да ''учествује у трошковима одржавања и употребе заједничких делова зграде и катастарске парцеле на којој се налази зграда, у мери и на начин одређен овим законом''. То значи да у случају да неко не жели да се удружи он сам себе лишава својих права у одлучивању, али не и обавеза, које су његова законска обавеза. На то би требало указати свим власницима који не желе да приступе удружењу.

Помоћ у прибављању информација власницима посебних делова је примена Закона о централној евиденцији стварних власника, на основу којег се у Агенцији за привредне води регистар власника ствари као правних лица, са њиховим идентификационим подацима, као и подацима заступника тих правних лица.

С друге стране, када се ради о јавним ентитетима (РС, АПВ, ЈЛС) који су власници посебних делова, они не могу бити чланови удружења. У том случају,мишљења смо да се тај проблем може превазиђи закључивањем уговора о закупу између корисника посебног дела и власника, којим би се дало овлашћења закупцу да учествује на седницама удружења и утврђује његова права и обавезе у вези са управљањем и одржавањем зграде.

Правилник о организацији и остваривању наставе у природи и екскурзије у основној школи и Правилник о организацији и остваривању наставе у природи и екскурзије у средњој школи („Службени гласник РС“, број 30/2019) прописују да се избор агенције за реализацију наставе у природи и екскурзије спроводи се у складу са законом који уређује јавне набавке. Наставу у природи, односно екскурзију, може да реализује искључиво агенција која поседује законом прописану лиценцу за организовање туристичког путовања.

Јединствена туристичка услуга подразумева ону услугу коју пружа туристичка агенција а која у себи садржи неколико претходних туристичких услуга (као што су  услуге превоза, смештаја, исхране, организовања излета, ангажовање туристичког водича и сл.).

У случају када туристичка организација пружа јединствену туристичку услугу, ПДВ се не може обрачунавати по уобичајеном стандардном поступку, већ се обрачунава по посебном поступку из чл. 35. Закона о ПДВ-у. Уколико туристичка агенција нема претходне туристичке услуге (ако пружа услугу искључиво из својих средстава, а то значи да има сопствени превоз, сопствени смештај, сопствена исхрана и др.), онда се опорезивање не врши по посебном поступку, него на уобичајени начин који важи за све остале делатности.

Опште правило је да се на ђачке екскурзије и обрачунавање ПДВ-а туристичких агенција примењује одредба члана 35. Закона о ПДВ-у.

У том смислу, било би потребно упутити свим понуђачима захтев за додатним појашњењем понуде у смислу члана 142. ЗЈН и тражити појашњење и уређење исказаног ПДВ-а, све ради упоредивости понуда и адекватне реализације уговора и правила плаћања, а имајући у виду специфичност услуга, као и чињеницу да се понуде упоређују према вредношћу без ПДВ-а.

Закон о раду у члану 79. каже да запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено, ако одсуствује са рада због:

• одласка на одслужење, односно дослужење војног рока;
• упућивања на рад у иностранство од стране послодавца или у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва;
• привременог упућивања на рад код другог послодавца у смислу члана 174. овог закона;
• избора, односно именовања на функцију у државном органу, синдикату, политичкој организацији или другу јавну функцију чије вршење захтева да привремено престане да ради код послодавца;
• издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци.

Запослени коме мирују права и обавезе из става 1. овог члана има право да се у року од 15 дана од дана одслужења, односно дослужења војног рока, престанка рада у иностранству, односно код другог послодавца, престанка функције, повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере - врати на рад код послодавца. Права из ст. 1. и 2. овог члана има и брачни друг запосленог који је упућен на рад у иностранство у оквиру међународно-техничке или просветно-културне сарадње, у дипломатска, конзуларна и друга представништва.

Чланом 61. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе, предвиђено је да се у звању обављају сложени стручни послови који захтевају посебно специјалистичко знање и искуство, аналитичке способности, самосталан рад без надзора непосредног руководиоца и доношење одука у сложеним случајевима само уз општа усмерења и упутства непосредног руководиоца. За рад на пословима у звању самосталног саветника, службеник мора да има стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету и најмање пет година радног искуства у струци.

Чланом 68а истог закона предвиђено је да се под радним искуством у струци у смислу одредаба овог закона подразумева радно искуство на пословима у оквиру захтеване врсте и степена стручне спреме, односно образовања које се захтева за радно место чије послове службеник обавља.

Што се тиче радног искуства на функцији помоћника председника општине/градоначелника, то радно искуство се може рачунати као радно искуство у струци уколико се за обављање послова тог радног места захтева стечено високо образовање на основним академским студијама у обиму од најмање 240 ЕСПБ бодова, мастер академским студијама, мастер струковним студијама, специјалистичким академским студијама, специјалистичким струковним студијама, односно на основним студијама у трајању од најмање четири године или специјалистичким студијама на факултету. Уколико правилником о систематизацији радних места нису утврђени услови за рад на функцији помоћника председника општине/градоначелника, процењиваће се послови које је лице обављало на том радном месту у смислу да ли су то послови за које се захтева високо образовање.

Правилник о педагошком асистенту и андрагошком асистенту („Сл. гласник РС“, бр. 87/2019), чланом 3. дефинише институт педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом чија је улога да пружа помоћ и додатну подршку групи деце и ученика у установи, у складу са њиховим развојним, образовним и социјалним потребама и помоћ наставницима, васпитачима и стручним сарадницима у наставним и vannastavnim активностима у циљу унапређивања њиховог рада са децом и ученицима којима је потребна додатна образовна подршка и сарађује са родитељима.

Одредбе које се односе на педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом почеће да се примењују након измене Уредбе о Каталогу радних места у јавним службама и другим организацијама у јавном сектору и Уредбе о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама. Ови акти се тренутно налазе у процедури усвајања. По њиховом усвајању створиће се услови за ангажовањем педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Ангажовање педагошких асистената није у надлежности ИРК. Као чланови интерресорне комисије, приликом давања мишљења, могу се користити препоруке из треће групе мера – остале мере додатне подршке из система образовања, здравствене и социјалне заштите о којима Комисија информише родитеља, односно другог законског заступника и одраслог и упућује их на надлежне институције.

У овом конкретном случају може се информисати предшколска установа о процедури која је у току и која се односи на усвајање аката Владе којима се уређују каталог радних места и коефицијенти за обрачун и исплату плата за педагошког асистента.

Такође, потребно је да се установа информише да педагошки асистент није персонализована подршка, већ се додељује образовно-васпитној установи за групу деце, што значи да ће установа моћи да поднесе захтев за ангажовањем педагошког асистента за децу и ученике са сметњама у развоју и инвалидитетом у случају да је у установи већи број деце којима је потребна ова врста подршке.

Члан 46. Закона о инспекцијском надзору („Сл. гласник РС”, бр. 36/2015, 44/2018 - др. закон и 95/2018) предвиђа да послове инспекцијског надзора надлежна инспекција врши преко инспектора. Инспекцијски надзор може обављати лице које има стечено прописано образовање, радно искуство у струци, положен државни стручни испит и испит за инспектора и које испуњава друге услове прописане за рад у органима државне управе:

• у звању вишег саветника, самосталног саветника или саветника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка и изрицање управних мера у инспекцијском надзору;
• у звању млађег саветника, сарадника или млађег сарадника или одговарајућем звању инспектора утврђеном посебним прописом - за вођење поступка или предузимање радњи у инспекцијском надзору.

Инспектор је дужан да у свом раду користи функционални јединствени информациони систем.

Даље се у члану 47. истог закона каже да Испит за инспектора спроводи комисија, коју образује министар надлежан за послове државне управе. Програм и начин полагања испита за инспектора, састав и начин рада комисије за спровођење испита за инспектора "накнаде за рад чланова комисије,". Изглед и садржину обрасца уверења о положеном испиту за инспектора, начин издавања уверења о положеном испиту за инспектора и облик, начин уписа и вођења евиденције о положеном испиту за инспектора ближе уређује министар надлежан за послове државне управе. Лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, полаже испит за инспектора у року од шест месеци од дана заснивања радног односа. Лице које је први пут засновало радни однос у струци и оспособљава се за самосталан рад на пословима радног места инспектора полаже испит за инспектора до окончања приправничког стажа. Ако лице из ст. 3. и 4. овог члана не положи испит за инспектора у утврђеним роковима, престаје му радни однос, односно не може бити распоређено на радно место инспектора. Изузетно, испит за инспектора није дужан да полаже инспектор који је на дан ступања на снагу овог закона имао најмање седам година радног искуства на пословима инспекцијског надзора и испуњава услове за обављање послова инспекцијског надзора. Испит за инспектора могу полагати и друга лица која су се оспособила за самосталан рад у струци, односно самостално обављање послова и имају стечено радно искуство у струци у трајању које је услов за обављање послова инспектора, а заинтересована су за рад на пословима инспектора. Орган у коме је кандидат запослен, односно подносилац захтева, дужан је да уплати трошкове полагања испита за инспектора пре полагања испита. Трошкови полагања испита за инспектора утврђују се посебним законом којим се уређују републичке административне таксе. Министарство надлежно за систем државне управе води евиденцију о положеном испиту за инспектора, у коју се уписује: име и презиме кандидата; јединствени матични број грађана; назив високошколске установе, ниво и врста стеченог образовања и стручни назив, односно назив завршене средње школе и образовни профил; назив државног органа, имаоца јавних овлашћења, односно другог послодавца код кога је кандидат запослен; број и датум решења којим је одобрено полагање испита за инспектора; датум полагања испита; подаци о општем успеху на испиту и број и датум издатог уверења о положеном испиту за инспектора.

Такође, и Правилник о испиту за инспекторе („Сл. гласник РС“, бр. 15/20) уређује ко полаже испит за инспекторе и у члану 2. каже да испит за инспектора полаже лице на пробном раду које је радни однос засновало на радном месту инспектора на неодређено време и лице које је засновало радни однос на радном месту инспектора на неодређено време, а нема положен испит за инспектора, у року од шест месеци од дана заснивања радног односа.

Дакле, лицу које је распоређено на радно место за које је у условима предвиђено да га могу обављати лица са положеним испитом за инспектора, ће се обавеза полагања испита утврдити на основу наведених чланова Закона о инспекцијском надзору и Правилника о испиту за инспекторе.

Законом о јавним набавкама, у члану 15, прописано је да се одредбе овог закона примењују на набавку:

• радова које више од 50% субвенционише или суфинансира један или више јавних наручилаца, у случају када уговор укључује радове из Прилога 1. овог закона или радове на изградњи болница, објеката намењених за спорт, рекреацију и одмор, школских и универзитетских зграда и зграда које се користе у административне сврхе;
• услуга које више од 50% субвенционише или суфинансира један или више јавних наручилаца и које су повезане са уговором о радовима из тачке 1) овог става.

Јавни наручилац који субвенционише или суфинансира уговоре из става 1. овог члана дужан је да обезбеди примену овог закона, ако он сам не додељује такав уговор или ако уговор додељује у име и за рачун другог субјекта.

Предметним одредбама се утврђује обавеза спровођења поступка јавне набавке у ситуацији када је наручилац посла лице које није наручилац (нити јавни нити секторски) у смислу одредаба закона. То су тзв. субвенционисане односно суфинансиране набавке од стране јавног наручиоца и то у износу који је претежни (преко 50% вредности посла). Износ од преко 50% је укупан износ субвенција. То значи да ће се, уколико се радови (и повезане услуге) финансирају од стране више наручилаца (нпр. Министарство и локална самоуправа финансирају изградњу стадиона локалног фудбалског клуба који нема статус наручиоца), при чему оба наручиоца учествују са мање од 50%, али је укупно њихово учешће веће од 50% (рецимо 66%), за избор извођача тих радова спровести поступак јавне набавке.

Међутим, ова одредба се не односи на добра, већ само на радове и услуге, што значи да начин поступања у оваквој ситуацији не зависи од процента суфинансирања, али то свакако рестриктивно тумачећи, подразумева спровођење поступка јавне набавке, поготово ако је само део средстава ваш, а део обезбеђује други наручилац-збрајају се проценти.

Свакако да донација јесте могућа, као и финансирање са ваше стране, али за детаљнији одговор потребне су информације о начину финансирања, односно извору средстава, проценту, ко би био други наручилац који суфинансира и сл.

Закључком владе 05 број 131-2240/2022 препоручено је послодавцима на територији Републике Србије да запосленима који, због природе посла у ванредним околностима услед епидемије заразне болести КОВИД-19 или због привремене спречености за рад услед обољења од заразне болести КОВИД-19 или због одређивања изолације/кућне изолације у складу са законом, нису искористили припадајући годишњи одмор за 2021. годину омогуће да тај одмор започну и искористе у 2022. години или да први део, у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, искористе закључно са 31. децембром 2022. године, а преостали део закључно са 30. јуном 2023. године.

Из наведеног Закључка произилази да су послодавци требали појединачно да одреде који су то запослени или групе запослених којима ће се омогућити да годишњи одмор из 2021. године започну и искористе у 2022. години или да први део, у трајању од најмање две радне недеље непрекидно, искористе закључно са 31. децембром 2022. године, а преостали део закључно са 30. јуном 2023. године. У сваком случају овакво коришћење годишњег одмора условљено је ванредним околностима услед епидемије заразне болести КОВИД-19, природом посла запослених, односно спречености за рад услед обољења од заразне болести или одређивањем изолације.

Како до данашњег дана Влада Републике Србије није изашла са новим препорукама у погледу коришћења годишњег одмора у околностима услед заразне болести КОВИД-19, сматрамо да преостали одмор из 2022. године, као и преостали одмор из 2021. године за запослене којима је омогућено коришћење до краја јуна 2023. године, запослени могу да искористе до 30. јуна 2023. године.

Подсећамо да, у складу са чланом 75. став 1. Закона о раду, у зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.

Став Стручне службе СКГО по овом питању је да запослени не треба да примају наканде за рад у комисијама чији су послови или задаци у вези са пословима које обавља тај запослени у органима, службама или организацијама ЈЛС, док је оправдано и могуће предвидети накнаду за рад службеника у радном телу у случају када рад није обухваћен описом посла његовог радног места, те његова знања и експертиза невезано за послове радног места, представља разлог за именовање за члана радне групе. Као што је наведено, потребно је навести разлоге за оснивање и конкретне послове/задатке (мерљиве) које треба да испуни радно тело. Када је даље реч о ангажовању службеника у радним телима, можемо констатовати да је то донекле регулисано чланом 52. Законо о локалној самоуправи („Сл. гласник РС“, бр. 129/2007, 83/2014 – др. закон, 101/2016 – др. закон, 47/2018 и 111/2021 – др. закон) којим је посао управе да „обавља стручне и административно-техничке послове за потребе рада скупштине општине, председника општине и општинског већа“, те да су службеници, у складу са својим описом посла дефинисаним правилником о систематизацији задужени за рад тих тела и у обавези да им пруже подршку у оквиру свог редовног посла. 

Наведен став проистиче и из ставова Министарства финансија и Државне ревизорске институције које иде у правцу смањења броја радних тела, као и накнада за њихов рад, а које можемо наћи у члану 18. Закона о буџету Републике Србије за 2023. годину, који каже да се накнаде за рад председника и чланова комисија у других сталних и привремених радних тела у јавном сектору не могу повећати и у 2023. години и да се задужују надлежни органи и корисници јавних средстава да преиспитају потребу постојања и висину накнада из става 1. овог члана, ради смањења издатака по овом основу и у том циљу иницирају измене закона, других прописа, општих и других аката којима је уређено плаћање ових накнада.

Међутим, потребно је разликовати поједина радна тела чије је оснивање предвиђено законом, и у том случају је неспорно да чланови тела примају за свој рад одређену накнаду (или је самим законом дефинисана накнада члановима тих тела, нпр. управо Комисија за планове). У овом конкретном случају, Правилником о начину и поступку избора чланова комисије за стручну контролу планских докумената, комисије за контролу усклађености планских докумената, комисије за планове јединице локалне самоуправе и комисије за стручну контролу урбанистичког пројекта („Сл. гласник РС“, бр. 32/19) предвиђа у члану 4. да предсатвнику и члановима комисија из члана 1. овог правилника за рад у комисији припада право на накнаду. Висина накнаде председнику и члановима комисије из члана 1. овог правилника утврђује се актом о образовању комисије из члана 1. овог правилника. Дакле, с обзиром на то да, посебан пропис предвиђа накнаду председнику и члановима комисије, овде је оправдано утврдити право на накнаду председнику Комисије за планове. С обзиром на то, да као главни урбаниста то лице већ прима плату за посао који ради на том радном месту, препорука је да се као накнада за седнице Комисије за планове утврди накнада по одржаној седници, што је и пракса у одређеном броју одлука у ЈЛС.

По пријему захтева за повраћај или прекњижавање више или погрешно уплаћених средстава са рачуна јавних прихода за које локална пореска администрација води евиденцију у пореском рачуноводству, проверавају се сви наводи и чињенице наведене у захтеву као и веродостојност доказа поднетих уз захтев.

Након провере основаности захтева за прекњижавање, у пореском рачуноводству, проверава се исправност стања на рачунима јавних прихода, односно проверава се да ли је преплата јавног прихода постоји, да ли су извршена сва потребна књижења и да ли постоји потреба за додатним проверавам у поступку пореске контроле.

У поступку обраде захтева неопходно је водити рачуна о застарелости права на повраћај или прекњижавање. Застарелост почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај или прекњижење, што значи да је потребно посматратити датум када је настала преплата, а не када је извршена уплата. Уколико се утврди да је наступила застарелост права на повраћај или прекњижење, врши се пренос преплате за коју коју је наступила застарелост у ванбилансну евиденцију.

Уколико се утврди да преплата постоји, да није наступила застарелост права на повраћај или прекњижавање и да је захтев основан, доноси се решење о повраћају или прекњижавању без одлагања, а најкасније у року од 15 дана од дана пријема захтева.  

Сходно наведеном, најпре је потребно утврдити да ли има застарелости, а затим донети решење којим се одобрава прекњижавање незастареле преплате.

Сматрамо да је у конкретном случају потребно донети два решења, и то: једно решење којим се утврђује застарелост и врши пренос у ванбилансну евиденцију и друго решење којим се одобрава преплата.

Застарелост права на повраћај и прекњижавање пореза прописана је одредбама члана 114а. Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим је прописано да право пореског обвезника на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања, застарева за пет година од дана када је застарелост почела да тече. Застарелост почиње да тече од првог дана наредне године од године у којој је порески обвезник стекао право на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза и повраћај споредних пореских давања. Локална пореска администрација код поступања по захтеву за повраћај или прекњижавање, обавезно мора да води рачуна о застарелости, при чему је важно имати у виду да се застарелост не посматра безусловно у односу на годину када је извршена уплата по основу које се тражи повраћај или прекњижавање, већ у односу на годину када је обвезник стекао право на повраћај или прекњижавање, што значи у односу  на годину када је настала преплата.

Чланом 114д. Закона о пореском поступку и пореској администрацији којим је уређен прекид рока  застарелости, прописано је да се застарелост прекида сваком радњом пореског обвезника предузетом у циљу остваривања права на повраћај, порески кредит, рефакцију или рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања и повраћај споредних пореских давања.

После прекида застарелост почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у рок за застарелост. Апсолутна застарелост уређена је одредбама члана 114ж Закона о пореском поступку и пореској администрацији, којим је прописано да право на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза, увек застарева у року од десет година од истека године у којој је извршена преплата,осим ако законом није друкчије прописано.

Пореска управа, по истеку неведеног рока управа, по службеној дужности доноси решење о престанку права на повраћај, порески кредит, рефакцију, рефундацију, као и намирење доспелих обавеза по другом основу путем прекњижавања пореза, због застарелости.

Напомињемо да се одредбе о застоју застарелости односе само на утврђивање и наплату пореза и споредних давања, а не и на повраћај, порески кредит, рефакцију и рефундацију, као и намирење доспелих обавеза путем прекњижавања пореза и повраћаја споредних пореских давања. Чланом 163а Закона о пореском поступку и пореској администрацији  прописано је да се у ванбилансном пореском рачуноводству воде преплате пореских обвезника за које је наступила застарелост у складу са овим законом.

Пренос застарелих преплата у ванбилансну евиденцију се врши са даном наступања застарелости, а ако је застарелост наступила у претходним годинама, пренос у ванбилансну евиденцију се врши под 01.01. текуће године.

Члан 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину, који се примењује од 1.1.2021. године, прописује пореско ослобођење за објекте обвезника који не води пословне књиге, односно обвезника који води пословне књиге коме је пољопривреда претежна регистрована делатност, који су намењени и користе се искључиво за примарну пољопривредну производњу. Према овој одредби кумулативни услови који морају бити испуњени за пореско ослобођење за обвезника који не води пословне књиге су следећи:

• да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу
• да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње у складу са чланом 12. став 4. и став 5. Закона о порезима на имовину.

Чланом 12б Закона о порезима на имовину прописано је да су објекти намењени за примарну пољопривредну производњу, у складу са чланом 12. став 1. тачка 10) овог закона, објекти за смештај механизације за пољопривреду, репроматеријала, смештај и чување готових пољопривредних производа, стаје за гајење стоке, објекти за потребе гајења и приказивање старих аутохтоних сорти биљних култура и раса домаћих животиња и објекти за гајење печурки, пужева и риба. Испуњеност услова за остваривање права на пореско ослобођење утврђује се на основу доказа. Према члану 6б став 8. Закона о порезима на имовину "помоћним објектима” сматрају се и економски објекти, у складу са законом којим се уређује планирање и изградња.

Према Закону о планирању и изградњи, чланом 2. став 1. тачка 24а прописано је да се под економским објектима подразумевају  објекти за гајење животиња (стаје за гајење коња, штале за гајење говеда, објекти за гајење живине, коза, оваца и свиња, као и објекти за гајење голубова, кунића, украсне живине и птица); пратећи објекти за гајење домаћих животиња (испусти за стоку, бетонске писте за одлагање чврстог стајњака, објекти за складиштење стоке); објекти за складиштење сточне хране (сеници, магацини за складиштење концентроване сточне хране, бетониране сило јаме и сило тренчеви), објекти за складиштење пољопривредних производа (амбари, кошеви), рибњаци, кречане, ћумуране и други слични објекти на пољопривредном газдинству (објекти за машине и возила, пушнице, сушионице и сл.). Обавеза по основу пореза на имовину настаје најраније од следећих дана:

• даном стицања права на које се порез на имовину плаћа у складу са чланом 2. став 1. и чланом 2а овог закона,
• даном успостављања државине кад се порез плаћа на државину, даном почетка коришчења,
• даном оспособљавања, даном издавања употребне дозволе, односно даном омогућавања коришћења имовине на други начин у складу са чланом 10. став 1. Закона о порезима на имовину.

Одредбом члана 10а, обавеза по основу пореза на имовину престаје најранијим од следећих дана:

1. даном којим пореском обвезнику престаје право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на непокретности, на које се порез на имовину плаћа у складу са чл. 2. и 2а овог закона;
2. даном престанка постојања непокретности;
3. даном почетка примене закона у складу са којим је право, државина или коришћење из члана 2. став 1. овог закона на које се порез на имовину плаћао престало бити предмет опорезивања;
4. даном којим на непокретности на коју се порез плаћа на право својине друго лице стекне право, државину или коришћење из члана 2. став 1. тач. 2)-8) овог закона на које се порез плаћа у складу са чланом 2а и чланом 10. став 7. овог закона.

Сходно наведеном, могућност коришћења пореског ослобођења по члану 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину за обвезника који не води пословне књиге, се може користити само под условом који су напред наведени, дакле да је објекат намењен и да се користи за примарну пољопривредну производњу и да објекат није уступљен другом лицу уз накнаду дуже од 183 дана годишње (члан12. став 4. и став 5. Закона). Имајући у виду да, се објекти не користе (осим силоса) мишљења смо да се у конкретном случају нису стекли услови за пореско ослобођење по члану 12. став 1. тачка 10 Закона о порезима на имовину и да је пореска обавеза настала сагласно члану 10. Закона о порезима на имовину. У случају силоса, с обзиром да се у објекту складишти жито (смештај и чување готових пољопривредних производа чл.12б Закона о порезима на имовину), услов за пореско ослобођење је да се складиште сопствени производа (жито), односно да се силос не уступа другом лицу за складиштење, које у току 12 месеци, непрекидно или са прекидима, траје дуже од 183 дана.

Члан 146. Закона о запосленима у аутономним покрајанима и јединицама локалне самоуправе („Сл. гласник РС“, бр. 21/16, 113/17 – др. закон, 95/18 и 114/21) изричито наводи да службенику коме је изречена дисциплинска казна престанка радног односа престаје радни однос даном коначности решења којим је дисциплинска казна изречена. Чланом 25. истог закона предвиђено је да службеник има право жалбе на решење којим се одлучује о његовим правима и дужностима, ако жалба овим законом није изричито искључена. Достављање решења службенику врши се у просторијама органа, а ако је службеник одсутан с рада, достављање се врши поштом на адресу коју је службеник пријавио и која се налази у кадровској евиденцији. Уколико овакво достављање није успело, службено лице саставља писмену белешку. У том случају решење се објављује на огласној табли органа и по истеку осам дана од дана објављивања сматра се достављеним. У складу са чланом 171. Истог закона прописано је да се жалба на решење изјављује у року од 8 дана од дана достављања решења. 

Што се тиче ситуације у којој се запослени неоправдано не појављује на послу, указујемо да је чланом 163. став 1. тачка 6) Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе предвиђено да службенику престаје радни однос по сили закона трећег дана изостанка са рада ако неоправдано изостане са рада најмање три узастопна дана. Код примене члана 163. Закона о запосленима у аутономним покрајинама и јединицама локалне самоуправе треба имати у виду члан 103. Закона о раду ("Сл. гласник РС", бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - одлука УС, 113/2017 и 95/2018 - аутентично тумачење) који каже да је запослени дужан да, најкасније у року од три дана од дана наступања привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању, о томе достави послодавцу потврду лекара која садржи и време очекиване спречености за рад. У случају теже болести, уместо запосленог, потврду послодавцу достављају чланови уже породице или друга лица са којима живи у породичном домаћинству. Ако запослени живи сам, потврду је дужан да достави у року од три дана од дана престанка разлога због којих није могао да достави потврду. Лекар је дужан да изда потврду из става 1. овог члана. Ако послодавац посумња у оправданост разлога за одсуствовање са рада у смислу става 1. овог члана, може да поднесе захтев надлежном здравственом органу ради утврђивања здравствене способности запосленог, у складу са законом. Начин издавања и садржај потврде о наступању привремене спречености за рад у смислу прописа о здравственом осигурању споразумно прописују министар и министар надлежан за здравље.

Дакле, у конкретној ситуацији лицу ће престати радни однос даном коначности решења о изрицању дисциплинске мере престанак радног односа, али уколико се пре коначности тог решења стекну услови за престанак радног односа по сили закона услед неоправданог изостанка са рада најмање три узастопна дана, радни однос том лицу престаће трећег дана изостанка са рада.