Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Sistem lokalne samouprave

Da li načelniku uprave – službenik na položaju prestaje funkcija verifikacijom mandata za odbornika Skupštine opštine?

U skladu sa članom 56. Zakona o lokalnoj samoupravi načelnika opštinske uprave, odnosno uprave za pojedine oblasti postavlja opštinsko veće, na osnovu javnog oglasa, na pet godina. Načelnik opštinske uprave može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. Zamenik načelnika opštinske uprave se postavlja na isti način i pod istim uslovima kao načelnik. Rukovodioce organizacionih jedinica u upravi raspoređuje načelnik.

Članom 48. Zakona o zaposlenima u AP i JLS predviđeno je ,između ostalog, da je položaj radno mesto na kome službenik ima ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa rukovođenjem i usklađivanjem rada organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, opštinske uprave ili uprave gradske opštine. U jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini, položaji u smislu odredaba ovog zakona, su radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika (u daljem tekstu: načelnik uprave).

Dalje je u članu 51. istog zakona predviđeno da službeniku prestaje rad na položaju: 1) protekom vremena na koje je postavljen; 2) podnošenjem pismene ostavke; 3) stupanjem na funkciju u državnom organu, organu autonomne pokrajine ili organu jedinice lokalne samouprave; 4) ukidanjem jedinice lokalne samouprave, odnosno gradske opštine; 5) ukidanjem organa uprave, odnosno sekretarijata Gradske uprave grada Beograda; 6) ukidanjem pokrajinskog organa, službe ili organizacije; 7) danom navršenja 65. godine života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 8) ako mu radni odnos prestane njegovim pismenim otkazom; 9) razrešenjem; 10) ukidanjem položaja.

Dakle, načelniku opštinske uprave ne prestaje rad na položaju verifikacijom mandata odbornika novog saziva skupštine lokalne samouprave.

Sistem lokalne samouprave

Molimo za tumačenje stava 4. i 5. člana 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja odnosno da li ovlašćeno lice organa vlasti opštine može biti nagrađeni kao i da li se ovlašćenom licu može odrediti naknada za rad od strane organa vlasti opštine?

U članu 38. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja predviđeno je, između ostalog, da zaposleni u organu vlasti koji omogući pristup informaciji od javnog značaja za koju se ne može ograničiti pristup na osnovu čl. 9. i 14. ovog zakona, kao i informaciji za koju je organ vlasti već omogućio pristup na osnovu ovog zakona, ne može se zbog toga pozvati na odgovornost, niti trpeti štetne posledice, pod uslovom da informacija ukazuje na postojanje korupcije, prekoračenje ovlašćenja, neracionalno raspolaganje javnim sredstvima i nezakoniti akt ili postupanje organa vlasti. Pravo na zaštitu iz stava 4. ovog člana ima zaposleni pod uslovom da je imao razloga da veruje u tačnost informacije, da nije tražio niti primio neku korist u vezi sa omogućavanjem pristupa informaciji, kao i da je pre nego što je omogućio pristup informaciji, obavestio o nepravilnostima nadležno lice u organu vlasti, koje nije preduzelo mere za rešavanje nepravilnosti.

Zaposleni koji omogući pristup informaciji od javnog značaja u skladu sa navedenim odredbama, može biti nagrađen od strane organa vlasti u kojem je zaposlen.

Međutim, što se nagrađivanja zaposlenih tiče, članom 17. i 43. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu propisano je da se u budžetskoj 2020. godini, neće vršiti obračun i isplata poklona u novcu, božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa, kao i drugih primanja iz člana 120. stav 1. tačka 4) Zakona o radu, predviđeni posebnim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima, i drugim aktima za direktne i indirektne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije, lokalne vlasti i korisnike sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, osim jubilarnih nagrada za zaposlene i novčanih čestitki za decu zaposlenih.

Što se naknade za rad lica određenog za postupanje po zahtevima za pristup IJZ tiče napomenuli bismo i to da je Stalna konferencija gradova i opština u prethodnom periodu izradila modele pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave. U jednom od tih modela predviđeno je radno mesto Poslovi postupanja po zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, za koje je predloženo i razvrstavanje u određeno zvanje. U tom smislu, službeniku koji je raspoređen na tim poslovima utvrdili bi se koeficijenti za obračun i isplatu plate u skladu sa zvanjem za to radno mesto.

Sistem lokalne samouprave

JLS je donela Odluku o dodeli besplatnog sedišta za bebe roditeljima sa prebivalištem na teritoriji grada, za decu rođenu u 2020. godini. Po zahtevu roditelja nadležna služba donosi rešenje. Internom kontrolom donetih rešenja, utvrđeno je da je za isto dete roditelj podneo dva zahteva različitog datuma i po oba zhateva je doneto pozitivno rešenje. Rešenja još nisu izvršena. Kako pravilno postupiti u ovoj situaciji?

Prema odredbama Zakona o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik 18/16 i 95/18 – autentično tumačenje) organ po službenoj dužnosti ili na zahtev stranke može pokrenuti postupak po vanrednim pravnim lekovima, uključujući i ponavljanje postupka. 

Ponavljanje postupka definisano je odredbama iz članova 176-182. Zakona o opštem upravnom postupku.

U članu 176. navedeni su razlozi za ponavljanje postupka:

(1) Postupak koji je okončan rešenjem protiv kojeg ne može da se izjavi žalba (konačno rešenje) ponavlja se:

1) ako se sazna za nove činjenice ili stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drukčijeg rešenja;

2) ako se rešenje povoljno po stranku zasniva na neistinitim tvrdnjama stranke kojima je ovlašćeno službeno lice dovedeno u zabludu;

3) ako je rešenje donelo neovlašćeno lice, ili je postupak vodilo ili u njemu odlučivalo neovlašćeno lice ili lice koje je moralo biti izuzeto;

4) ako kolegijalni organ nije odlučivao u propisanom sastavu ili ako za rešenje nije glasala propisana većina članova kolegijalnog organa;

5) ako licu koje je moglo da ima svojstvo stranke nije pružena prilika da učestvuje u postupku;  

6) ako stranka nije bila zastupana saglasno zakonu;

7) ako stranci ili drugom učesniku u postupku nije omogućeno da prati tok postupka saglasno članu 55. ovog zakona;

8) ako je rešenje doneto na osnovu lažne isprave ili lažnog iskaza svedoka ili veštaka ili kao posledica drugog krivičnog dela;

9) ako se rešenje zasniva na presudi suda ili odluci drugog organa koja je kasnije pravnosnažno preinačena, ukinuta ili poništena;

10) ako je nadležni organ naknadno i u bitnim tačkama drukčije pravnosnažno odlučio o prethodnom pitanju na kome je rešenje zasnovano;

11) ako je Ustavni sud u istoj upravnoj stvari, u postupku po ustavnoj žalbi utvrdio povredu ili uskraćivanje ljudskog ili manjinskog prava i slobode zajemčene Ustavom, a istovremeno nije poništio osporeno rešenje;

12) ako je Evropski sud za ljudska prava u istoj upravnoj stvari naknadno utvrdio da su prava ili slobode podnosioca predstavke povređena ili uskraćena.

(2) Razlozi iz stava (1) tač. 1), 3), 5) i 7) ovog člana mogu biti razlog za ponavljanje postupka na zahtev stranke samo ako nije bez svoje krivice mogla da ih iznese u ranijem postupku.

(3) Razlozi iz stava (1) tač. 3)-7) ovog člana ne mogu biti razlozi za ponavljanje postupka ako ih je stranka bez uspeha iznela u ranijem postupku.

U odredbama iz člana 177. „Inicijativa za ponavljanje postupka“ predviđeno je da stranka i organ koji je doneo konačno rešenje mogu ponoviti postupak. Dakle, članom 177. je propisano da: 

"Ponavljanje postupka može da zahteva stranka.

Organ koji je doneo konačno rešenje može da ponovi postupak po službenoj dužnosti."

Kada su u pitanju rokovi, oni su predviđeni u članu 178. 

(1) Stranka može da zahteva ponavljanje postupka u roku od 90 dana od saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno u roku od šest meseci od objavljivanja odluke Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava u "Službenom glasniku Republike Srbije".

(2) Isti rokovi važe i ako se postupak ponavlja po službenoj dužnosti.

(3) Kada istekne pet godina od kada je stranka obaveštena o konačnom rešenju, više ne može da se zahteva ponavljanje postupka, niti organ može da ponovi postupak po službenoj dužnosti.

Imajući u vidu da, je stranka podnela dva zahteva za dodelu besplatnog sedišta za isto dete i da je o istom činjeničnom stanju pozitivno odlučeno u dva različita postupka, ukoliko su rešenja postala konačna, mišljenja smo da se organ može pozvati na član 176.  st. 1. tačka 1) u kojoj je saznao za nove činjenice ili se stekne mogućnost da se izvedu novi dokazi, koji su, sami ili u vezi sa ranije iznetim činjenicama ili izvedenim dokazima, mogli da dovedu do drugačijeg rešenja.

U ovoj konkretnoj situaciji, organ može pokrenuti po službenoj dužnosti postupak i poništiti jedno od dva rešenja, pod pretpostavkom da nije istekao subjektivni rok od 90 dana od dana saznanja za razlog za ponavljanje, odnosno objektivni rok od 5 godina od dana konačnosti rešenja.

Sistem lokalne samouprave

Da li zaposleni pored zahteva/molbe, izvoda iz matične knjige umrlih (za određeno lice) treba da priloži još nešto od dokumentacije na osnovu čega bi se odredilo koji iznos do dve prosečne mesečne zarade treba isplatiti zaposlenom kako bi ostvario pravo na solidarnu pomoći za slučaj smrti člana uže porodice?

Članom 51. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na solidarnu pomoć za slučaj:

1) duže ili teže bolesti zaposlenog ili člana njegove uže porodice ili teže povrede zaposlenog,

2) nabavke ortopedskih pomagala i aparata za rehabilitaciju zaposlenog ili člana njegove uže porodice,

3) zdravstvene rehabilitacije zaposlenog,

4) nastanka teže invalidnosti zaposlenog,

5) nabavke lekova za zaposlenog ili člana uže porodice,

6) pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, 

7) mesečnu stipendiju tokom redovnog školovanja za decu zaposlenog čija je smrt nastupila kao posledica povrede na radu ili profesionalnog oboljenja - do visine mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a ukoliko deca borave u predškolskoj ustanovi poslodavac je dužan da nadoknadi troškove boravka u predškolskoj ustanovi.

8) pomoć zbog uništenja ili oštećenja imovine, elementarnih i drugih vanrednih događaja - do visine neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana,

9) rođenja deteta zaposlenog - u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike,

10) pomoć zaposlenoj za vantelesnu oplodnju - najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, a na osnovu uredne dokumentacije,

11) drugu solidarnu pomoć za poboljšanje materijalnog i socijalnog položaja zaposlenog u skladu sa merilima propisanim opštim aktom poslodavca i raspoloživim finansijskim sredstvima.

Članovima uže porodice u smislu ovog člana, smatraju se bračni ili vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj zaposlenog. 

U slučaju da je više članova uže porodice zaposleno kod poslodavca, pravo na solidarnu pomoć za člana uže porodice iz stava 1. tač. 1), 2), 5), 8) i 9) ostvaruje jedan zaposleni.

Duža ili teža bolest odnosno teža povreda u smislu stava 1. tačka 1) ovog člana postoji ako je zaposleni odsutan sa rada najmanje 30 dana neprekidno zbog sprečenosti za rad usled bolesti, odnosno povrede.

Pravo iz stava 1. ovog člana zaposleni ne ostvaruje za članove uže porodice koji ostvaruju primanja iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada u trenutku podnošenja zahteva, odnosno koji primaju novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć ili primaju penziju koja je veća od najnižeg iznosa penzije. 

Solidarna pomoć u toku godine, u slučajevima utvrđenim u stavu 1. tač. 1)-5) ovog člana priznaje se na osnovu uredne dokumentacije, u skladu sa sredstvima obezbeđenim u budžetu organa jedinice lokalne samouprave, a najviše do visine tri prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike.

Solidarna pomoć u slučaju utvrđenom u stavu 1. tačka 6) ovog člana priznaje se porodici i ostvaruje se, po zahtevu člana porodice koji se podnosi u roku od 90 dana od dana kada je nastupio osnov za isplatu solidarne pomoći, najviše do visine dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike. 

Porodicu u smislu stava 7. ovog člana čine bračni i vanbračni partner, deca, roditelji, usvojilac, usvojenik i staratelj.

Zaposleni može da ostvari pravo na solidarnu pomoć, ukoliko pravo na ortopedska pomagala, aparate za rehabilitaciju, lekove i dr. nije ostvareno u skladu sa drugim propisima iz oblasti obaveznog socijalnog osiguranja, boračko-invalidske zaštite i drugim propisima.

Pravo na solidarnu pomoć u skladu sa ovim članom ostvaruju svi zaposleni kod kojih osnov za isplatu solidarne pomoći nastupi počev od 22. marta 2019. godine“.

S obzirom na navedene odredbe, a da bi se ostvarilo pravo na pomoć porodici za slučaj smrti zaposlenog i zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice, u konkretnom slučaju roditelja, iz člana 51. stav 1. tačka 6. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS, pored zahteva i izvoda iz matične knjige umrlih, potrebno je pribaviti uverenje Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje u pogledu ostvarivanja prava na penziju, njenu visinu odnosno primanja novčane naknade za tuđu negu i pomoć.

U pogledu visine iznosa nadležni organ JLS može da propiše i bliže uredi pitanja davanja solidarne pomoći, u skladu sa odredbama zakona i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u JLS.

Sistem lokalne samouprave

Da li je poslodavac dužan da na zahtev i priložen poziv državnog organa donese Rešenje o odsustvu sa rada radi odazivanja na poziv državnog organa i to naravno plati zaposlenom kao jednu vrstu plaćenog odsustva koja je predviđena Zakonom, a ne Posebnim kolektivnim ugovorom za JLS ili može odgovarati obaveštenjima ili uopšte ne odgovarati zaposlenom?

Članom 114. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno“.

Shodno navedenim odredbama, zaposleni ostvaruje naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada, između ostalog, i zbog odazivanja na poziv državnog organa. Pored navedenog, poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade a u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada. Pored citiranih odredbi, ukazujemo na dva mišljenja Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-730/2006-02 od 25.8.2006. godine glasi:

„U članu 114. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon) propisano je da zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade za prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, između ostalih slučajeva i za vreme odsustvovanja sa rada zbog odazivanja na poziv organa, na čiji se poziv zaposleni odazvao. U članu 114. stavu 2. Zakona utvrđeno je pravo poslodavca na refundiranje isplaćene naknade zarade zaposlenom od organa na čiji poziv se zaposleni odazvao, ako zakonom nije drugačije određeno.“

Relevantno je i mišljenje Ministarstva rada i socijalne politike, br. 011-00-00421/2008-02 od 4.5.2008. godine koje glasi:

„Prema tome, u osnov za utvrđivanje visine naknade zarade u slučajevima navedenim u članu 114. Zakona o radu, uzimaju se sva primanja koja čine zaradu, u skladu sa članom 105. stav 3. Zakona, a koja su u prethodna tri meseca, pre meseca u kome je zaposleni započeo da koristi odsustvo sa rada, isplaćena zaposlenom.

Imajući u vidu navedeno zaposleni koji nije radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo samo na naknadu zarade, a ne i na zaradu.

U slučaju da je zaposleni radio na dan državnog praznika koji je neradni dan ima pravo na uvećanu zaradu u skladu sa članom 108. stav 1. tačka 1) Zakona, bez obzira na ugovorenu fiksnu mesečnu zaradu."

U konkretnom slučaju, zaposleni koji smatra da su mu povređena prava može da izjavi žalbu žalbenoj komisiji, a čija nadležnost je utvrđena članom 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon i 95/2018 - dr. zakon). Žalbena komisija je dužna, shodno članu 175. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, da odluči o žalbi u roku od 30 dana od dana njenog prijema.