Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeInteresuje me da li je u sukobu interesa u isto vrme biti poslanik u Narodnoj skupštini RS u načelnik Upravng okruga čija je organizacija državne uprave u Srbiji, stvorena radi dekoncentracije državne uprave, a ne administrativne podele zemlje? Okruzi nemaju nadležnosti lokalne samouprave, već vrše poslove državne uprave na određenoj teritoriji izvan sedišta organa državne uprave, a na osnovu Uredbe o upravnim okruzima Vlade Srbije i kao takav organ služe za vršenje poslova državne uprave na određenoj teritoriji, izvan sedišta organa.
Članom 102. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da narodni poslanik ne može biti poslanik u skupštini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa, niti može obavljati druge funkcije, poslove i dužnosti za koje je zakonom utvrđeno da predstavljaju sukob interesa. Ovo znači da poslanik ne može biti u izvršnoj vlasti (Vlada, ministarstva, državna uprava, upravni okruzi).
Članom 38. stav 1. Zakona o državnoj upravi propisano je da se upravni okrug obrazuje radi vršenja poslova državne uprave izvan sedišta organa državne uprave, dok je članom 40. stav 3. propisano da je načelnik upravnog okruga funkcioner koga na četiri godine postavlja i razrešava Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove uprave. S obzirom da ga imenuje Vlada i da vrši poslove državne uprave, načelnik upravnog okruga je predstavnik izvršne vlasti u upravnom okrugu i to ga čini javnim funkcionerom izvršne vlasti.
Ćlanom 39. Zakona o Narodnoj skupštini propisano je da narodni poslanik ne može istovremeno da obavlja drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost nespojivu sa poslaničkom funkcijom, u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i da narodnom poslaniku prestaje funkcija koja je nespojiva sa poslaničkom funkcijom na dan potvrđivanja poslaničkog mandata.
Dakle, imajući u vidu odredbe Ustava Republike Srbije, Zakona o državnoj upravi i Zakona o Narodnoj skupštini, mišljenje Stručne službe SKGO je da poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije ne može u isto vreme da bude načelnik upravnog okruga, jer funkcije koje pripadaju različitim granama vlasti: zakonodavna (Narodna skupština) i izvršna (Vlada + uprava) ne mogu biti spojene. Načelnik upravnog okruga je deo izvršne strukture, dakle nije izuzetak. To znači da bi istovremeno obavljanje ove dve funkcije bilo protivno načelu podele vlasti i automatski je sukob interesa
Da li se za zaposlenog u jedinici lokalne samouprave u jubilarne godine rada računaju godine rada provedene u radnom odnosu u Domu omladine čiji je osnivač 100% Grad odnosno jedinica lokalne samouprave u kojoj je zaposleni sada u radnom odnosu?
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) je propisano:
“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:
1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade,
2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.
Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.
Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.“
S obzirom da ustanova kulture nije organ jedinice lokalne samouprave, zaposleni neće ostvariti pravo na jubilarnu nagradu za godine rada provedene u toj ustanovi.
Zaposlena sam za stalno u jedinici lokalne samouprave, trenutno na porodiljskom odsustvu. Da li imam pravo na neplaćeno odsustvo po okončanju porodiljskog odsustva na osnovu člana 100. Zakona o radu do navršenja treće godine života deteta?
Članom 100. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da jedan od roditelja, usvojilac, hranitelj, odnosno staratelj ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života. Za vreme odsustvovanja sa rada iz stava 1. ovog člana prava i obaveze po osnovu rada miruju, ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.
U skladu sa članom 11. stav 1 tačka 8 Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023) osiguranici su između ostalih zaposleni roditelj, usvojitelj, hranitelj, odnosno staratelj koji odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života, dok mu miruju prava i obaveze po osnovu rada, u skladu sa propisima kojima se uređuje rad.
Članom 6. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se na prava i dužnosti funkcionera i službenika koji nisu uređeni ovim ili posebnim zakonom ili drugim propisom, primenjuju opšti propisi o radu i poseban kolektivni ugovor za jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: poseban kolektivni ugovor), kao i kolektivni ugovor kod poslodavca.
Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da službenik u organima jedinica lokalne samouprave ima pravo da odsustvuje sa rada dok dete ne navrši tri godine života u skladu sa Zakonom o radu.
Članom 189. stav 1. tačka 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisano je da se u budžetu jedinice lokalne samouprave, između ostalog, obezbeđuju sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole. Da li se navedena odbredba odnosi i na učenike srednjih škola, odnosno, da li je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedu sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu dece i učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole, i za učenike srednjih škola?
U Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja termin „deca“ se odnosi na decu različitog uzrasta koja su uključena u predškolsko obrazovanje i vaspitanje, dok se termin „učenik/učenici“ odnosi na učenike koji pohađaju osnovno obrazovanje i vaspitanje i na učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje.
Iz ovoga proizilazi da se navedena odredba odnosi i na redovne učenike srednjih škola, odnosno da je jedinica lokalne samouprave dužna da obezbedi sredstva za prevoz, smeštaj i ishranu učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i njihovih pratilaca, bez obzira na udaljenost mesta stanovanja od škole i za učenike koji pohađaju srednje obrazovanje i vaspitanje
Da li na internom konkursu za popunjavanje radnog mesta koje je razvrstano u zvanje savetnik, može da ucestvuje zaposleni koji je rasporedjen u zvanje mladji savetnik, ima dve ocene "ističe se", i ima 3 godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom kod sadašnjeg poslodavca i kod drugog poslodavca (2 godine kod sadasnjeg poslodavca i godinu dana kod drugog poslodavca).
Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.
Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, za napredovanje su relevantne i odredbe člana 133e istog zakona koje govore o uslovu u pogledu ocena, pa se kaže da može napredovati službenik kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno , službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice može da učestvuje u internom konkursu zato što ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.