Kao odgovor na ovo pitanje navodimo mišljenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave br. 011-00-00371/2017-20 od 25.11.2016. godine, koje kaže:

"Članom 70. stav. 1. tačka 1) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016 - dalje: Zakon) propisano je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.

Članom 79. stav 1. tačka 4) Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca.

Takođe, ukazujemo da je članom 12. Zakona, propisano da danom izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, funkcioneru miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada kod poslodavca kod koga je bio u radnom odnosu do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Funkcioner kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, vrati na rad kod poslodavca. Stavom 3. istog člana, propisano je da ukoliko je funkcioneru pre izbora, imenovanja, odnosno postavljenja, poslodavac bila autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, prava i obaveze iz stava 1. ovog člana, miruju u organu, službi ili organizaciji u kojoj je bio raspoređen na izvršilačkom radnom mestu, do izbora, imenovanja, odnosno postavljenja na funkciju. Stavom 4. utvrđeno je da ukoliko funkcioner nije u mogućnosti da se vrati na rad kod poslodavca zbog ukidanja organa, službe ili organizacije, funkcioner iz stava 3. ovog člana, ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca u organ, službu, odnosno organizaciju koja je preuzela poslove ukinutog organa, službe, odnosno organizacije.

Napominjemo da je članom 48. Zakona, propisano da je položaj radno mesto na kome službenik ima ovlašćenja i odgovornosti u vezi sa rukovođenjem i usklađivanjem rada organa, službe ili organizacije autonomne pokrajine, odnosno gradske, opštinske uprave ili uprave gradske opštine. Prema stavu 3. ovog člana utvrđeno je da su položaji u jedinici lokalne samouprave i gradskoj opštini radna mesta načelnika gradske, opštinske, odnosno uprave gradske opštine i njihovih zamenika.

Članom 54. Zakona je propisano da službenik kome je prestao rad na položaju iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1), 2) i 10) ovog zakona ima pravo da kod poslodavca bude raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove. Ukoliko ne postoji radno mesto na koje može biti raspoređen, službenik ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca u visini koju je imao u vreme prestanka rada na položaju, iz razloga utvrđenih članom 51. tač. 1) i 10) ovog zakona. Prema tome, službeniku na položaju ne miruje radni odnos koji je imao pre postavljenja na položaj, već u skladu sa članom 54. Zakona ima pravo da u slučaju prestanka rada na položaju iz razloga utvrđenih Zakonom, nastavi radni odnos u istom organu tako što će biti raspoređen na drugo radno mesto za koje ispunjava uslove.

Zaposlenom kome miruje radni odnos u skladu sa zakonom, znači da mu miruju prava i obaveze na radu i po osnovu rada kod poslodavca, čime se obezbeđuje da po prestanku razloga za mirovanje može da se vrati kod poslodavca, kako bi nastavio radni odnos na odgovarajućem radnom mestu. Prema tome, mirovanje radnog odnosa ne vezuje se za određeno radno mesto na kome je zaposleni radio do odlaska na funkciju, već se odnosi na radni odnos kod poslodavca, s toga po povratku na rad kod poslodavca može biti raspoređen na bilo koje radno mesto za koje ispunjava uslove rada. Radno mesto zaposlenog kome je odobreno mirovanje radnog odnosa smatra se upražnjenim radnim mestom i može se popuniti na način utvrđen Zakonom.

Imajući u vidu navedeno, mišljenja smo da zaposleni koji je imenovan ili izabran na funkciju nije odsutni zaposleni na određenom radnom mestu, pa se ni to radno mesto ne može popuniti zasnivanjem radnog odnosa na određeno vreme sa drugim licem zbog zamene odsutnog zaposlenog. Takođe ukazujemo da na radnom mestu na kome je radio zaposleni kome miruje radni odnos zbog odlaska na funkciju, može da se sa drugim licem zasnuje radni odnos na određeno vreme do 6 meseci zbog povećanog obima posla, ako je odlaskom tog zaposlenog na funkciju, došlo do povećanja obima posla na radnom mestu, po zaposlenom, koji te poslove obavljaju."

Nov Zakon o lokalnim izborima („Službeni glasnik RS“, broj 14/22), za razliku od prethodnog zakona, više ne zahteva da se u postupku popune upražnjenog odborničkog mandata od kandidata kojem treba da se dodeli taj mandat pribavi saglasnost da mu se mandat dodeli.

Sada je članom 72. stav 1. novog Zakona o lokalnim izborima propisano samo da „mandat koji prestane odborniku pre nego što istekne vreme na koje je izabran izborna komisija rešenjem dodeljuje prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste kojem nije bio dodeljen mandat odbornika u roku od dva dana od dana kada je konstatovano da je prestao mandat.“.

Zakon, dakle, ne poznaje ni institut saglasnosti kandidata, niti institut odricanja kandidata od mandata, odnosno neprihvatanje mandata, tako da prihvatanje ovakvih izjava ne bi bilo u skladu sa zakonom.

Činjenica je da su u praksi Republičke izborne komisije u primeni prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika po pitanju popune upražnjenog poslaničkog mesta prihvatane overene izjave kandidata o neprihvatanju mandata narodnog poslanika, ali je takva praksa, iako zakonom neregulisana, praktično bila posledica toga što je prema ranijem zakonu postojala obaveza da se od kandidata pribavi saglasnost da mu se dodeli upražnjeni mandat, pa se u praksi postavilo pitanje kako postupiti ako taj kandidat ne da saglasnost. Sada je takvo pitanje postalo bespredmetno.

U skladu sa navedenim, iznosimo mišljenje da je izborna komisija dužna da, u skladu sa članom 72, odnosno članom 73. u slučaju koalicione izborne liste, dodeli mandat prvom narednom kandidatu sa iste izborne liste, bez obzira na to da li taj kandidat želi ili ne želi da mu se mandat dodeli.

Članom 30. Zakona o javnim preduzećima ("Sl. glasnik RS", br. 15/2016 i 88/2019) predviđeno je da se direktor javnog preduzeća imenuje nakon sprovedenog javnog konkursa. Član 31. istog Zakona predvideo je da javni konkurs sprovodi Komisija za sprovođenje konkursa za izbor direktora, koja može biti: 1) Komisija Vlade, 2) Komisija autonomne pokrajine ili 3) Komisija jedinice lokalne samouprave. Komisija jedinice lokalne samouprave ima pet članova, od kojih je jedan predsednik i obrazuje je organ koji je statutom jedinice lokalne samouprave određen kao nadležan za imenovanje direktora (član 34. Zakona). Predsednik i članovi komisije ne mogu biti narodni poslanici, poslanici u skupštini autonomne pokrajine, odbornici u skupštinama jedinica lokalne samouprave, kao ni postavljena lica u organima državne uprave, organima autonomne pokrajine ili organima jedinica lokalne samouprave (član 35. Zakona).

Imajući navedene odredbe u vidu, a naročito uzimajući u obzir navedena ograničenja za imenovanja u komisiju za izbor direktora javnog preduzeća predviđena članom 35. Zakona, mišljenje Stručne službe SKGO je da predsednik Nadzornog odbora tog javnog preduzeća može biti član komisije.

U skladu sa Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada i Pravilnikom o sadržini registra i dokumentaciji potrebnoj za registraciju i evidenciju podataka o stambenim zajednicama, kao i načinu podnošenja podataka i dokumenata ("Sl. glasnik RS", br. 49/2017), Registar stambenih zajednica sadrži podatke koji se registruju i podatke koji se evidentiraju. Podaci o upravniku su podaci koji se registruju.

U Registar se vrši upis, promena i brisanje podataka i dokumenata o stambenim zajednicama koji su predmet registracije i evidencije u skladu sa Zakonom i pravilnikom. Promena u registru koja se tiče reizbora upravnika za naredni period vrši se u skladu sa članom 9. Pravilnika o sadržini registra… uz prilaganje zapisnika sa Sednice skupštine SZ o izboru upravnika, i dokaz o uplati administrativne takse, uz donošenje rešenja o promeni.

Dakle, potrebno je podneti zahtev za promenu u Registru, uz podnošenje priloga – zapisnika sa sednice skupštine SZ i dokazom o uplati takse. Nadležni registrator doneće odgovarajuće rešenje i uneti promenu u Registar stambenih zajednica.

Članom 31. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika ("Sl. glasnik RS", br. 21/2015, 92/2020 i 123/2022) propisano je sledeće:

“Poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu. Jubilarna nagrada isplaćuje se zaposlenom u godini kada navrši 10, 20, 30, 35 ili 40 godina rada ostvarenog u radnom odnosu.

Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO (npr. rođenje trećeg deteta, sportski staž, vreme za koje je osiguranik samostalno uplaćivao doprinose i sl.), kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu.

Visina jubilarne nagrade iznosi:

1) pola prosečne plate - za 10 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

2) jednu prosečnu platu - za 20 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

3) jednu i po prosečnu platu - za 30 godina rada ostvarenog u radnom odnosu,

4) dve prosečne plate - za 35 godina rada provedenih u radnom odnosu,

5) dve i po prosečne plate - za 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.

Prosečna plata iz stava 4. ovog člana jeste plata iz člana 29. stav 3. ovog ugovora.”

Iz navedenih odredbi sledi da zaposleni u osnovnim školama, srednjim školama i domovima učenika ostvaruju pravo na jubilarnu nagradu kada navrše 10, 20, 30 ili 35 godina rada ostvarenog u radnom odnosu, pri čemu se za obračun ne uzimaju samo godine rada ostvarene kod poslodavca koji isplaćuje jubilarnu nagradu nego i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugog poslodavca. 

Dakle, zaposlenom će se priznati i vreme provedeno u radnom odnosu u mesari.