Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Opština namerava da ustanovi pravo službenosti na jednoj parceli građevinskog zemljišta u javnoj svojini Opštine, kao poslužnom dobru u korist povlasnog dobra u privatnoj svojini. Da li je potrebno da opština pribavlja potvrdu Agencije za restituciju da u odnosu na poslužnu nekretninu nije podnet zahtev za vraćanje oduzete imovine odnosno obeštećenje imajući u vidu član 21. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju? Naime, postojeća poslužna parcela je nastala preparcelacijom 3 parcele. Za jednu od 3 navedene parcele opština je pribavila pre preparcelacije potvrdu Agencije za restituciju. Službenost će biti ustanovljena samo na delu postojeće parcele koji je ranije pripadao parceli za koju je pribavljena potvrda Agencije za restituciju.

U članu 21. stav 3. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stoji da postojeće stvarne službenosti konstituisane u korist ili na teret nepokretnosti ne prestaju. Tumačenjem ove odredbe dolazimo do zaključka da konstituisano pravo službenosti u korist nekoga ostaje, odnosno traje čak i ako neka nepokretnost u postupku restitucije bude vraćena naslednicima bivšeg vlasnika.

Odredbom člana 62. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju propisano je da: „Od stupanja na snagu ovog zakona imovina koja je oduzeta bivšim vlasnicima, a za koju je podneta prijava u skladu sa Zakonom o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), a po odredbama ovog zakona može biti vraćena, ne može biti predmet otuđenja, hipoteke ili zaloge, do pravnosnažnog okončanja postupka po zahtevu za vraćanje.“

U stavu 2. istog člana Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju stoji da: „Zabrana otuđenja i opterećenja imovine iz stava 1. ovog člana u pogledu imovine za koju nisu podneti zahtevi za vraćanje prestaje po isteku roka za podnošenje zahteva.“

U pogledu mogućnosti opterećenja parcela pravom službenosti, odnosno teretom poslužnog dobra ukoliko je predmet zahteva za vraćanje, relevantan je član 62. Zakona koji reguliše zabranu otuđenja i opterećenja podržavljene imovine. Zakonodavac je u prvom stavu pomenutog člana jasno pobrojao pravne institute otuđenja i opterećenja imovine („ne može biti predmet otuđivanja, hipoteke ili zaloge“).

Dakle u navedenom slučaju, kako je zakonodavac opredelio slučajeve koji potpadaju pod zabranu iz navedenog člana, među kojima nije jasno naveden stvarno pravni institut prava službenosti, to smo stava da se na teret (ili korist) nepokretnosti koja je predmet restitucije može zasnovati pravo službenosti, odnosno ukoliko bi se ustanovilo navedeno pravo službenosti isti akt ne bi bio ništav u smislu člana 62. stav 4. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju.

Činjenica da je pomenuta parcela nastala preparcelacijom i da se službenost traži upravo na delu sada jedinstvene parcele za koji deo je ranije dobijeno obaveštenje od strane Agencije za restituciju da ista nije predmet vraćanja je svakako olakšavajuća okolnost za donošenje odluke nadležnog organa u korist lica-podnosioca zahteva za utvrđivanje prava službenosti prolaza.

Sistem lokalne samouprave

Da li određeno lice može biti član biračkog odbora ako je u krvnom srodstvu sa kandidatom za odbornike?

Srodstvo sa kandidatom za odbornika nije prepreka za članstvo u organima za sprovođenje izbora.

Naime, članom 30. stav 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se na osnovu člana 58. Zakona o lokalnim izborima shodno primenjuje i na izbor odbornika, propisano je da članovi i zamenici članova organa za sprovođenje izbora ne mogu biti lica koja su međusobno srodnici po pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva, u pobočnoj zaključno sa trećim stepenom srodstva, a u tazbinskom srodstvu zaključno sa drugim stepenom srodstva, kao ni bračni drugovi i lica koja su u međusobnom odnosu usvojioca i usvojenika, odnosno staraoca i štićenika.

Članom 3. stav 4. Uputstva za sprovođenje izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, raspisanih za 21. jun 2020. godine („Službeni glasnik RS“, broj 70/20), koje, na osnovu člana 15. stav 2. Zakona o lokalnim izborima, shodno primenjuju i lokalne izborne komisije, propisano je da za člana organa i radnih tela za sprovođenje izbora može da bude predloženo lice koje ima izborno pravo, a nije kandidat za narodnog poslanika, zastupnik podnosioca izborne liste kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine ili ovlašćeno lice za podnošenje izborne liste. Stavom 5. istog člana propisano je da, ako se istovremeno sa izborima za narodne poslanike Narodne skupštine sprovode i izbori za odbornike skupština opština/gradova i gradskih opština, odnosno izbori za poslanike skupštine autonomne pokrajine, ograničenje iz stava 4. ovog člana odnosi se i na učesnike navedenih izbora.

Iz svega navedenog proističe konstatacija sa početka ovog odgovora, da srodstvo sa kandidatom za odbornika, bilo krvno, bilo tazbinsko, nije prepreka za članstvo u biračkom odboru.

Ekonomski razvoj

Da li hoteli u okviru svoje pretežne delatnosti - hotelski smeštaj, mogu da se bave i poslovima komisione prodaje tradicionalnih rukotvorina ili moraju da imaju registrovanu još neku šifru delatnosti?

Zakon o ugostiteljstvu („Sl. glasnik RS“ broj 17/19) je kao lex specialis propisao obaveza ugostitelja da u mestu poslovanja registruje obavljanje ugostiteljske delatnosti. 

Naime, ukoliko privredno društvo obavlja ugostiteljsku delatnost u sedištu, ali ne kao pretežnu delatnost, dužno je da za tu delatnost registruje ogranak na istoj adresi. Takođe, ukoliko privredno društvo obavlja ugostiteljsku delatnost van sedišta, dužno je da za tu delatnost u svakom prostoru, odnosno mestu poslovanja registruje ogranak.

Obaveza registrovanja ogranka za obavljanje trgovinske delatnosti ne postoji po Zakonu o trgovini, te prema tome nije potrebno registrovati ogranak za komisionu prodaju tradicionalnih rukotvorina u hotelu.

Sistem lokalne samouprave

Odredbama člana 70. stav 1. tačka 1) Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka. Kada se radi o zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na određeno vreme do povratka privremeno odsutno zaposlene (zbog korišćenja porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta, a nakon toga korišćenja godišnjeg odmora i bolovanja), da li zaposleni ima pravo da nastavi da radi sve do povratka zaposlene sa godišnjeg odmora ili odsustvovanja sa rada po drugom osnovu?

Članom 70. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS predvidjeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka.

S obzirom da nije precizirano, mišljenja smo da radni odnos radi zamene odsutnog zaposlenog može trajati do završetka poslednjeg uvrdjenog i odobrenog odsustva tog zaposlenog.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li postoji mogućnost davanja u zakup prostorija osnovne škole? Imovina je državna, korisnik Ministarstvo prosvete, odnosno osnovna škola, ali su prostorije u seoskom naselju gde nema učenika. Ako dođe do eventualnog ugvora sa zainteresovanim zakupcem, da li se može ugovoriti eventualno održavanje objekta i njegova sanacija, a bez za određeni period i bez uplate finansijskih sredstava?

Prema članu 20. stav 3. Zakona o javnoj svojini Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave mogu neposredno, preko nadležnog organa, davati u zakup, odnosno na korišćenje nepokretnosti iz stava 2. ovog člana (tzv. komercijalne nepokretnosti - poslovni prostor, stanovi, garaže, garažna mesta i dr.) ili za ove namene osnovati javno preduzeće ili društvo kapitala.

Pitanje prava korišćenja nepokretnosti u javnoj svojini regulisano je članom 22. Zakona o javnoj svojini.

Naime, stavom 1. pomenutog člana Zakona propisano je da: "Nosioci prava korišćenja iz člana 18. ovog zakona (izmedju ostalih misli se i na ustanove: škole) imaju pravo da stvar drže i da je koriste u skladu sa prirodom i namenom tih stvari, da je daju na korišćenje drugom nosiocu prava korišćenja ili u zakup i da njome upravljaju u skladu sa ovim i drugim zakonom.

Stavom 2. istog člana Zakona propisano je da se davanje na korišćenje ili u zakup stvari u svojini Republike Srbije iz stava 1. ovog člana, osim stvari koje koristi Narodna banka Srbije, vrši po prethodno pribavljenoj saglasnosti Direkcije.

S tim u vezi, obzirom da je predmetna nepokretnost u javnoj svojini RS, a da škola ima pravo korišćenja, za davanje u zakup te nepokretnosti potrebno je obratiti se Republičkoj direkciji za imovinu RS, odnosno da od Direkcije zatražiti saglasnost da se objekat izda u zakup. Za promenu namene objekta takođe je neophodna saglasnost Direkcije.

S tim u vezi, ostaje mogućnost da se na Skupština opštine donese Odluka da se školski objekat pribavi u svojinu opštine, i da se nakon toga pred Direkcijom za imovinu započne postupak prenosa prema članu 26. stav 1. tačka 3. Zakona o javnoj svojini (prenos sa jednog na drugog imaoca prava javne svojine, bez naknade).

Nakon prenosa u svojinu opštine dobija se mogućnost da opština samostalno odlučuje o davanju na korišćenje/u zakup predmetnog objekta.