Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Lokalne finansije i javna svojina

Uvidom u pojedinu konkursnu dokumentaciju za javnu nabavku usluge lični pratilac detata zapažene su odredbe u modelima ugovora tj. okvirnim sporazumima koje glase: “Zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite Naručilac zadržava pravo da produži rok za pružanje predmete usluge do zaključenja novog ugovora odnosno okvirnog sporazuma”. Da li je i pod kojim uslovima moguće predvideti ovakvu odredbu u ugovoru/okvirnom sporazumu za javnu nabavku usluge lični pratilac deteta?

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 156. stav 1, propisano je da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti, bez obzira na vrednost izmene, ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način, a koje mogu da uključe i odredbe o promeni cene ili opcija. 

Stavom 2. ovog člana je pripisano da se obim i priroda eventualnih izmena, kao i uslovi pod kojima mogu da se primene, navode u ugovoru o javnoj nabavci.

Iz navedenih odredaba Zakona proizilazi da naručioci mogu u ugovoru o javnoj nabavci (ili okvirnom sporazumu) predvideti odredbe koje se odnose na eventualne izmene ugovora, ali one moraju biti uređene na jasan, precizan i nedvosmislen način, te se mora urediti obim predviđenih izmena i uslovi kada će se izmene primeniti.

Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, mišljenja smo da odredba u ugovoru koja je navedena u pitanju ne ispunjava uslove propisane Zakonom, jer nije na jasan, precizan i nedvosmislen način uredila kada će se ugovor o javnoj nabavci produžiti (već je data uopštena formulacija „zbog kontinuiteta u pružanju socijalne zaštite“), te nije uredila obim izmene ugovora (rok za koji se ugovor može produžiti), kao ni uslove pod kojima će se izmena primeniti.

Dodatno ukazujemo da je prilikom ugovaranja mogućnosti produženja ugovora o javnoj nabavci potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu, koji u članu 54. stav 6. propisuje da izuzetno od stava 1. ovog člana (obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini), korisnici iz tog stava mogu preuzeti obaveze po ugovorima koji, zbog prirode rashoda, zahtevaju plaćanje u više godina, pod uslovom da pre pokretanja postupka javne nabavke imaju obezbeđen deo sredstava za obaveze koje dospevaju u toj budžetskoj godini, kao i da pribave pisanu saglasnost Ministarstva, lokalnog organa uprave nadležnog za finansije, odnosno upravnog odbora organizacije za obavezno socijalno osiguranje za obaveze koje će dospevati i biti uključene u finansijski plan za naredne dve godine.

Sistem lokalne samouprave

Članom 2 stav 1. Zakona o lokalnim izborima predviđeno je da se odbornici biraju na 4 godine, a članom 56. stavom 1. istog zakona da mandat odbornicima počinje da teče danom potvrđivanja mandata. U konkretnom slučaju to znači da mandat odbornicima Skupštine grada traje do 02. juna 2021. godine. Da li konstitutivna sednica skupštine, nakon održanih lokalnih izbora 28. marta 2021. godine, može biti održana i pre 02. juna 2021. godine?

Članom 56. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da „konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora“.

Druga okolnost od ključnog značaja za održavanje konstitutivne sednice novog saziva skupštine opštine/grada sadržana je u odredbi člana 87. stav 1. Zakona o lokalnoj samoupravi, kojom je propisano da

„ako se u jedinici lokalne samouprave ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiše skupština u skladu sa ovim zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora, Vlada imenuje privremeni organ iz člana 86. stav 4. ovog zakona koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupštine i izvršnih organa jedinice lokalne samouprave“.

Ovo su, dakle, ključni parametri u okviru kojih treba da se kreće predsednik uslovno rečeno „odlazeće“ lokalne skupštine, prilikom odlučivanja o sazivanju konstitutivne sednice novog skupštinskog saziva nakon predstojećih izbora 28. marta ove godine. Shodno citiranim zakonskim odredbama, datum konstituisanja aktuelnog saziva lokalne skupštine nije od uticaja na odluku o datumu održavanja konstitutivne sednice novog saziva.

Činjenica je da je nepisani javni praktično-politički interes da se lokalni izbori održe istoga dana u najvećem broju jedinica lokalne samouprave, gde god je to objektivno moguće, bez obzira na datume konstituisanja svakog pojedinačnog lokalnog parlamenta. Zato su i zakonske odredbe tako postavljene da ne vezuju striktno konstituisanje skupštine za istek mandata aktuelnog saziva, što u praksi dovodi do toga da se neki lokalni parlamenti konstituišu pre, a neki po isteku tog mandatnog perioda.

Bez obzira na to što nije u pitanju isti nivo vlasti, niti su isti propisi koji regulišu izbore za narodne poslanike Narodne skupštine, vredi ukazati na činjenicu da je Prva sednica Narodne skupštine nakon redovnih parlamentarnih izbora održanih 6. maja 2012. godine održana 31. maja iste godine, iako je prethodni saziv Narodne skupštine bio konstituisan 11. juna 2008. godine, što znači da je mandat odlazećeg saziva praktično bio „skraćen“ za 11 dana.

Dobro upravljanje

Podnet je zahtev za uvid u matičnu knjigu. Podnosilac je već vršio uvid u taj upis. Podnosi novi zahtev za isti upis. Pri prvom uvidu nije hteo da potpiše zapisnik. Saglasno Zakonu o matičnim knjigama i uputstvu o vođenju matičnih knjiga šta će biti pravni osnov za donošenje rešenja o odbijanju zahteva na osnovu ZUP-a?

Zakon o matičnim knjigama („Sl. glasnik RS“, br. 20/2009, 145/2014 i 47/2018) u članu 41. predviđa: „Uvid u  matične knjige, kao i spise na osnovu kojih je izvršen upis u matične knjige, dozvoliće se licu na koje se ti podaci odnose, supružniku, krvnom srodniku u pravoj liniji i licu koje je u drugom stepenu krvnog srodstva u pobočnoj liniji, usvojitelju ili staratelju“. Dalje, u istom članu navodi se da dete koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može izvršiti uvid u matičnu knjigu rođenih, kao i spise na osnovu kojih se vrši upis u matičnu knjigu rođenih, a koji se odnose na njegovo poreklo. Posle novog upisa činjenice rođenja usvojenika pravo uvida u matičnu knjigu rođenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta, na način utvrđen zakonom koji uređuje oblast porodičnopravne zaštite. Posle upisa podatka o promeni pola, pravo uvida u matičnu knjigu rođenih i spise za lice koje je promenilo pol, imaju samo lice koje je promenilo pol, dete i roditelji tog lica, kao i nadležni organi za vršenje poslova iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom.

U članu 42. navodi se da se rešenje o odbijanju zahteva za uvid u matične knjige, odnosno spise na osnovu kojih je izvršen upis donosi u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Zaključuje se, da ukoliko se radi o licu koje nije ovlašćeno da vrši uvid u matične knjige, odnosno da vrši uvid u spise na osnovu kojih je izvršen upis, nadležni organ će rešenjem odbiti ovakav zahtev.  Na postupak izdavanja i forme rešenja, eventualna redovna i vanredna pravna sredstava i sl. primeniće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku.

Lokalne finansije i javna svojina

Da li je potrebno da naslednici dostave uz zahtev za preknjižavanje i original uplatnice koje su išle na ime pokojnika? Naime, kada na kartici obveznika koji je preminuo postoji pretplata, da li se preknjižavanje vrši na naslednike srazmerno naslednom delu? Kako postupiti ako jedan od naslednika ima uplatnicu kao dokaz da je on izvršio tu uplatu?

Ukoliko je raspravljena zaostavština pokojnika, obaveza po osnovu godišnjeg poreza na imovinu fizičkih lica utvrđuje se naslednicima prema pravosnažnom aktu kojim su oglašeni kao naslednici zaostavštine.

Prilikom prenosa duga naslednicima nakon raspravljene zaostavštine vodi se računa o vrednosti nasleđene imovine svakog pojedinačnog naslednika, jer se dug preminulog lica prenosi na naslednika u vrednosti nasleđene imovine, kao i o tome da li je dug koji je evidentiran na JMBG preminulog lica zastario.

Preporuka je da se pre prenosa duga sa umrlog lica na naslednika, naslednik pozove u postupak, kako bi se usaglasilo stanje duga za koji se vrši prenos, jer se može desiti da postoje činjenice I dokazi s kojima LPA ne raspolaže.

Uzimajući u obzir da je postupanje u “dobroj veri” jedno od načela poreskog postupka, smatramo da treba pre svega proveriti do kada je izvršeno plaćanje obaveza na JMBG preminulog lica i sa tom godinom, eventualno, zatvoriti zaduženje na umrlo lice. Od sledeće godine se zadužuju naslednici. Ako nije bilo plaćanja i postoji dug, tada se zaduženje na umrlo lice zatvara danom smrti i zadužuju se naslednici.

Pretplata poreza koja je evidentirana na računu preminulog lica, ako nije bila predmet ostavinske rasprave, ne može se prenositi naslednicima. Ako je pretplata bila predmet ostavinske rasprave o njoj je odlučeno aktom kojim su oglašeni naslednici zaostavštine pa u tom smislu se i postupa.

U konkretnom slučaju, smatramo da naslednici treba da dostave uz zahtev i uplatnice kojima su  izvršene uplate poreza na imovinu na ime umrlog lica, u smislu utvrđivanja činjenica ko je od naslednika i u kom iznosu izvršio uplatu.

O pravu na povraćaj i preknjižavanje odlučuje se u svemu prema čl.10. i čl.114a. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Sistem lokalne samouprave

Zaposleni je radio 18 godina u javnom preduzeću čiji je osnivač opština. Nakon toga je ugovorom o preuzimanju prešao u gradsku upravu i tu radi poslednje tri godine. Priznat mu je minuli rad od 21 godine, a kada je podneo zahtev za jubilarnu nagradu, usmeno je odbijen da ne ispunjava uslov. Da li je zaposleni imao ili nije imao pravo na jubilarnu nagradu?

Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinici lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) detaljnije su regulisana prava i obaveze zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave. Pitanje dodatka za vreme provedeno u radnom odnosu je regulisano članom 36. i isti predviđa da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u: 

  • državnom organu,
  • organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.

Dalje je ugovoreno da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene.

Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.

Pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

Pravo zaposlenih u JLS na jubilarnu nagradu je regulisano članom 50. istog kolektivnog ugovora i podrazumeva da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,

2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,

3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,

4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,

5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Dalje je ugovoreno da zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom.

Prethodnim poslodavcem u smislu napred navedenog člana 50. stav 3 smatraju se poslodavci (nezavisno od organizacionog oblika) od kojih je organ autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave po osnovu zakona ili drugih opštih akata mogao da preuzme poslove i zaposlene, što je u svakom konkretnom slučaju dužan da ceni organ koji odlučuje o pravu na jubilarnu nagradu.

Ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi zaposlenom će se priznati pravo na minuli rad i jubilarnu nagradu za godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca. Dakle, ako je zaposlenom prethodno već priznato pravo na naknadu za vreme provedeno na radu (minuli rad) onda je logično da mu se prizna i pravo na jubilarnu nagradu, jer je isti osnov i nije moguće zamisliti da mu se jedno pravo prizna, a drugo da se uskrati.