Pitanja i odgovori

Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.

Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.

Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.

Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org

Postavite pitanje

Baza pitanja i odgovora

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li je za praćenje realizacije potrebno doneti rešenje kojim se utvrđuje koja lica konkretno su zadužena za praćenje po određenom javnom konkursu?

Praćenje realizacije projekta najčešće je posao koji obavlja zaposleni u lokalnoj  samoupravi, po pravilu lice koje je učestvovalo u radu komisije za izbor projekata. 

Smatramo da nije neophodno doneti posebno rešenje za praćenje primene. Posao koji se odnosi na praćenje realizacije projekta mogao biti obuhvaćen opisom radnih mesta ili rešenjem koje se odnosi na sve poslove saradnje i komunikacije sa organizacijama civilnog društva. 

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Da li može iz Odluke da se izostavi deo da se konkurs objavljuje u dnevnim novinama, ako na teritoriji opštine ne postoje novine koje se distribuiraju na lokalu, a objavljivanje u novinama koje se distribuiraju na teritoriji cele države zahteva značajna finansijska sredstva?

SKGO je, na osnovu Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja  realizuju udruženja, u partnerstvu sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim društvom izradio Model odluke o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koje  realizuju udruženja. Modelom se preporučuju standardi postupanja i uslovi pod kojima se realizuje konkurs i prati sprovođenje projekata (su)finansiranih iz budžeta LS. Time, objavljivanje konkursa u dnevnim novinama nije obaveza, već mogućnost koja stoji na raspolaganju svakoj lokalnoj samoupravi. 

Napominjemo da je Uredba obavezala sve korisnike da konkurs oglašava na zvaničnoj internet stranici i portalu e Uprava (čl. 6), kao i oglasnoj tabli JLS ( čl. 22 Uredbe).   

Obrazovanje, kultura, omladina i sport

Kod finansiranja projekata proizvodnje medijskih sadržaja, s obzirom da se na finansiranje u ovoj oblasti primenjuje poseban Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, da li se ovaj konkurs unosi u Godišnji plan javnih konkursa, tj. da li se u jednoj oblasti, jedan isti konkurs tokom godine može raspisivati više puta, npr. po kvartalima?

Iako se primenjuju drugačiji pravni osnovi u postupku finansiranja medijskih sadržaja, prema sugestiji Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom, trebalo bi uneti i ovu vrstu konkursa u Godišnji plan javnih konkursa. Cilj je ostvariti što veću transparentnost u radu JLS i organizacija civilnog društva koji se, između ostalog postiže i unošenjem svih konkursa koji se odnose na organizacije civilnog društva, uključujući i medije, u Godišnji kalendar javnih konkursa. 

S druge strane, nije moguće raspisati jedan isti  konkurs, jer jednom raspisan konkurs ne može više puta da se objavljuje/raspisuje.  

Smatramo da praksa treba da omogući transparentan proces izbora kao i  jednostavno i lako praćenje utrošenih sredstava i ostvarenih ciljeva. U  konsultacijama sa Kancelarijom za saradnju sa civilnim sektorom, skrenuta nam  
je pažnja da je nemoguće uneti u Godišnji  kalendar jedan konkurs sa više vremenskih intervala. 

Takođe, ostaje pitanje formiranja komisije za ocenu pristiglih predloga, odnosno sprovođenje ovog konkursa.  Imajući u vidu da se radi o jednom konkursu, trebalo bi formirati i komisiju koja će ceniti predloge u sva tri, odnosno četiri ciklusa. Ukoliko se prihvati model odluke, kao i preporuka iz Uredbe, te se i predstavnici organizacija civilnog društva pozivaju da učestvuju u radu komisije objavljivanjem jedinstvenog javnog konkursa, moguće je da bi ovakav način predstavljao problem za one organizacije koje bi imale interes da učestvuju na bar jednom od ovih konkursa, uz istovremeno mogućnost i želju da učestvuju i u radu konkursne komisije. 

Sistem lokalne samouprave

U slučaju kada opština nema Javnog beležnika, koji organi mogu da vrše overu potpisa podrške izbornim listama na parlamentarnim, a koji na lokalnim izborima?

1) Po pitanju overe izjava birača koji podržavaju izbornu listu kandidata za narodne poslanike Narodne skupštine, članom 43. stav 3. Zakona o izboru narodnih poslanika propisano je da te izjave moraju da budu overene u nadležnom sudu. 

Imajući navedeno u vidu, u gradovima i opštinama u kojima još uvek nisu imenovani javni beležnici, overu ovih izjava i dalje obavljaju osnovni sudovi, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova. 

2) Što se tiče lokalnih izbora, članom 23. stav 3. Zakona o lokalnim izborima propisano je da potpis kojim birač podržava izbornu listu kandidata za odbornike skupštine jedinice lokalne samouprave mora biti overen u skladu sa zakonom kojim se uređuje overa potpisa, što znači da tamo gde nema javnih beležnika, te izjave, uz osnovne sudove, sudske jedinice i prijemne kancelarije osnovnih sudova, mogu da overavaju i opštinske uprave.

Sistem lokalne samouprave

Članom 14. stav 1. Zakona o lokalnim izborima propisano je da “izbornu komisiju u stalnom sastavu čine predsednik i najmanje šest članova koje imenuje skupština JLS, na predlog odborničkih grupa u skupštini JLS, srazmerno broju odbornika, a u proširenom sastavu – i po jedan opunomoćeni predstavnik podnosilaca izborne liste koju je predložilo najmanje 2/3 kandidata od ukupnog broja odbornika koji se bira”. Na osnovu citirane odredbe Zakona, kako postupiti u situaciji kada odbornička grupa ne želi ili neće da predloži člana u stalnom sastavu Izborne komisije? Da li to mesto u Rešenju o obrazovanju Izborne komisije ostaje upražnjeno ili druga odbornička grupa stiče pravo za popunu upražnjenog mesta?

Načelno govoreći, u slučaju da neka odbornička grupa ne (želi da) predloži lica u izbornu komisiju, pred Skupštinom opštine su dva izbora:  

  1. da izbornu komisiju obrazuje u krnjem sastavu, na osnovu predloga koje je dobila, sa mogućnošću naknadne popune, i  

  1. da ta nepotpuna mesta raspodeli drugim odborničkim grupama, vodeći računa o zabrani natpolovične većine bilo koje odborničke grupe. 

Obrazovanje izborne komisije u "krnjem" sastavu svakako nije najpoželjnija opcija, ali je realno moguća, pod uslovom da se imenuje više od polovine sastava izborne komisije, kako bi se obezbedilo da izborna komisija može da punovažno odlučuje i u nepotpunom sastavu. 

Imenovanje nepotpune izborne komisije se desio u praksi, u slučaju RIK-a, koja je 2012. godine obrazovana sa jednim članom i zamenikom manje od zakonskog broja, jer jedna poslanička grupa nije dostavila svoj predlog. Sastav je bio popunjen nešto manje od godinu dana kasnije, po dobijanju predloga te poslaničke grupe.  

Ilustracije radi, u prilogu su dve odluke Narodne skupštine iz 2012. i 2013. godine.   

Odluka o imenovanju RIKa 2012.pdf

Odluka o dopuni imenovanja RIKa iz 2013.pdf

Druga opcija je, takođe, izvodljiva, ali ostaje rizik da se protiv takve odluke skupštine JLS podnese žalba Upravnom sudu, gde bi mogao da bude problem dokazati da neka odbornička grupa nije htela da učestvuje u formiranju izborne komisije, te je pitanje kakva bi bila odluka Upravnog suda.  

Ako bi se prihvatila prva opcija, sa "krnjom" izbornom komisijom, takva odluka bi, ostala pred sudom, ali bi se, svakako, onda postavilo pitanje koje su opcije za kasniju popunu tih upražnjenih mesta. Svakako, jedna opcija jeste da se odbornička grupa predomisli i naknadno dostavi svoj predlog. Ako se to, ipak, ne desi, druga opcija bi bila da se onda preostalim odborničkim mestima predloži da daju svoje predloge za ta "prazna" mesta, a moglo bi se, razmisliti i da predsednik opštine, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 44. tačka 2) Zakona o lokalnoj samoupravi (predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština) predloži lica u izbornu komisiju s tim da predloži lica koja nisu ni u jednoj političkoj stranci. 

Čak iako bi sud oborio odluku o kasnijoj popuni "krnjeg" sastava izborne komisije, to ne bi suštinski omelo rad izborne komisije, jer bi ona i dalje mogla da punovažno radi u tom nepotpunom sastavu.