Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKakva je procedura oko prijema u radni odnos lica koje je na porodiljskom bolovanju i postoji li mogućnost da se porodiljsko bolovanje nastavi?
Član 94. Zakona o zaposlenima u AP i JLS ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) kaže da se javni konkurs sprovodi radi popunjavanja radnih mesta službenika i nameštenika, kao i za prijem pripravnika. Nakon sprovedenog izbornog postupka, izabrani kandidat je dužan da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok (član 107. istog zakona).
Ukoliko se u ovom konkretnom slučaju radi o učesniku javnog konkursa i ukoliko to lice prođe sve faze izbornog postupka i bude kandidat koji je sa najboljim rezultatima ispunio merila propisana za izbor, biće primljen u radni odnos, a može stupiti na rad po okončanju porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, ukoliko poslodavac proceni da je to opravdani razlog za produžetak roka za stupanje na rad.
Pod kojim uslovima se određeno lice može primiti u radnio dnos u organe JLS i da li je opšta zdravstvena sposobnost jedan od tih uslova?
Članom 80. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018, 114/2021, 92/2023) propisano je da se u radni odnos u organe jedinice lokalne samouprave može primiti lice pod sledećim uslovima:
Opšta zdravstvena sposobnost nije postavljena kao uslov za zasnivanje radnog odnosa u organima jedinica lokalne samouprave pomenutim zakonom, kao ni drugim propisima, tako da lica koja zasnivaju radni odnos u organima JLS ne treba da dostavljaju uverenja u tom smislu.
Izuzetak od navedenog pravila je u slučaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom gde će se zahtevati u konkursnom postupku da kandidat dostavi akt kojim mu je utvrđen status osobe sa invaliditetom.
Planiran je javni konkurs za popunjavanje radnog mesta rukovodioca Odeljenja za društvene delatnost. Ko bi bio član komisije koji je nadređen rukovodiocu Odeljenja za društvene delatnosti?
Članom 20. Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 107/2023) predviđeno je da ako se popunjava izvršilačko radno mesto ili prima pripravnik, predsednika i ostale članove komisije imenuje rešenjem rukovodilac organa, službe ili organizacije, vodeći računa da jedan član komisije bude službenik koji je pretpostavljen službeniku na radnom mestu koje se popunjava, a da jedan član bude službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Član komisije može da bude službenik, državni službenik ili drugo lice koje poseduje stručna znanja u oblasti u kojoj se obavljaju poslovi radnog mesta koje se popunjava. Ako komisija samostalno vrši proveru ponašajnih kompetencija, najmanje jedan član komisije mora da bude lice koje je pohađalo program obuke za sprovođenje intervjua baziranog na kompetencijama ili da se profesionalno bavi procenom ponašajnih kompetencija. Na zahtev rukovodioca organa, službe ili organizacije, rukovodilac službe Vlade za upravljanje kadrovima može odrediti kao člana komisije zaposlenog koji u okviru poslova radnog mesta obavlja proveru ponašajnih kompetencija. Smatra se da je član komisije određen u skladu sa stavom 3. ovog člana, ako je za člana komisije određen zaposleni iz stava 4. ovog člana.
U slučaju popunjavanja izvršilačkog rukovodećeg radnog mesta neposredno pretpostavljeni tom radnom mestu je načelnik uprave, te u tom smislu član komisije u skladu sa čl. 20 stav 1. uredbe može biti načelnik ili zamenik načelnika uprave.
Da li se kod utvrđivanja prava na godišnji odmor zaposlenih u jedinicama lokalne samouprave uzimaju u obzir sve godine rada provedene u radnom odnosu ili samo godine rada provedene u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave?
Uzimajući u obzir odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (“Službeni glasnik RS” br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023), kriterijum za utvrđivanje godišnjeg odmora spram radnog iskustva u obzir uzima sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira da li ih je zaposleni ostvario u organu jedinice lokalne samouprave, državne uprave ili slično.
Kada je u Lokacijskim uslovima navedeno da vlasnik nije obavezan da plati promenu namene poljoprivrednog u građevinsko zemljište, da li ima osnova i potrebe izdati rešenje o oslobađanju nakande za promenu namene poljoprivrednog zemljišta?
Član 47. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara propisano je da se naknada za promenu namene poljoprivrednog zemljišta ne plaća u slučaju gradnje ili rekonstrukcije porodične stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva u cilju poboljšanja uslova stanovanja članova domaćinstva ili u slučaju prirodnog razdvajanja poljoprivrednog domaćinstva najviše do 200 m2 stambenog prostora. Takođe, istim članom Zakona je propisano da se naknada ne plaća u slučaju izgradnje ekonomskih objekata koji se koriste za primarnu poljoprivrednu proizvodnju, odnosno koji su u funkciji primarne poljoprivredne proizvodnje, a vlasniku je poljoprivreda osnovna delatnost.
Oslobađanje od plaćanja naknade predviđeno je za stambene zgrade poljoprivrednog domaćinstva do 200 m2 stambenog prostora i za ekonomske objekte u funkciji primarne poljopivredne proizvodnje uz uslov da je vlasniku poljoprivreda osnovna delatnost.
Nadležni organ za poslove poljoprivrede je u obavezi da vodi postupak, i da na osnovu priložene dokumentacije utvrdi da li postoje mogućnosti za oslobađanje od plaćanja naknade za promenu namene.
Takođe, Zakonom o poljoprivrednom zemljištu zabranjeno korišćenje poljoprivrednog zemljišta u nepoljoprivredne svrhe (član 22. Zakona) a članom 83. stav 1. tačka 8) dato je ovlašćenje poljoprivrednoj inspekciji da vrši kontrolu da li se poljoprivredno zemljište prve, druge, treće, četvrte i pete katastarske klase koristi u nepoljoprivredne svrhe.