Članom 84. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 92/2023, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon, 123/2021 - dr. zakon i 92/2023) predviđeno je da na internom konkursu mogu da učestvuju službenici zaposleni na neodređeno vreme u svim organima, službama i organizacijama iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona kod poslodavca koji oglašava interni konkurs. Pravo učešća na internom konkursu imaju službenici u istom zvanju ili službenici koji ispunjavaju uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.

Dalje je članom 133đ istog zakona predviđeno da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice. Takođe, za napredovanje su relevantne i odredbe člana 133e istog zakona koje govore o uslovu u pogledu ocena, pa se kaže da može napredovati službenik kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena „ističe se”, ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno , službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena „ističe se” može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena „ističe se”. Rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena „dobar”. Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje.

Dakle, u ovom konkretnom slučaju navedeno lice može da učestvuje u internom konkursu zato što ispunjava uslove za napredovanje u zvanje u koje je razvrstano radno mesto koje se popunjava.

Članom 211. Stav 1 Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) predviđeno je da se kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavniku sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije, srazmerno broju članova sindikata.

Članom 70. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da je poslodavac dužan da ovlašćenom predstavniku reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno najmanje 50% zaposlenih kod poslodavca, za obavljanje njegove funkcije, obezbedi najmanje 40 plaćenih časova mesečno u skladu sa zakonom. Ovlašćeni predstavnici reprezentativnog sindikata u koji je učlanjeno manje od 50% zaposlenih kod poslodavca imaju pravo na srazmerno manje plaćenih časova mesečno.

Članom 170. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021 i 92/2023) predviđeno je da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Dakle, iz svega navedenog zaključujemo da će o plaćenim časovima ovlašćenog predstavnika reprezentativnog sindikata odlučivati poslodavac rešenjem svakog meseca.

godine, na osnovu sprovedenog javnog konkursa i da može biti imenovano lice koje ispunjava i uslov da ima najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.

Takođe je nesporno, da su odredbe člana 59 Statuta grada usklađene sa članom 46. Zakona o lokalnoj samoupravi preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) kojim je propisana nadležnost opštinskog/gradskog veća.

Član Gradskog veća može ispuniti uslov ako poseduje najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima koji su povezani sa poslovima javnog preduzeća.

Međutim, samo članstvo u Gradskom veću nije automatski dokaz da je to iskustvo povezano sa poslovima javnog preduzeća. Potrebno je da se dokaže da je obavljao poslove koji su po prirodi povezani sa delatnošću javnog preduzeća (npr. upravljanje komunalnim sistemima, nadzor nad realizacijom programa poslovanja JP, donošenje odluka koje se direktno odnose na rad JP).

Dakle, član Gradskog veća može konkurisati za direktora JKP ali je potrebno da dokaže da je kroz funkciju obavljao poslove povezane sa poslovima JP (nadzor, koordinacija, donošenje odluka u vezi sa JP). Samo formalno članstvo nije dovoljno, potrebni su dokazi (opis funkcije, odluke, izveštaji).

Dakle, pomenute nadležnosti mogu se smatrati povezanim poslovima, ali konačnu ocenu daje Komisija za izbor direktora na osnovu dokumentacije i dokaza o obavljanju tih poslova.

U cilju pravilnog sprovođenja javnog konkursa za imenovanje direktora javnog preduzeća predlažemo Vam da se obratite Ministarstvu privrede za davanje mišljenja o primeni člana 25. stav 1. tačka 4. Zakona o javnim preduzećima, koje je i obrađivač ovog zakona.

Član 12. ZPPPA propisuje da je poreski dužnik fizičko ili pravno lice, kao i fond koje duguje određenu radnju iz poreskopravnog odnosa iz člana 10. ovog zakona. Poreski obveznik je poreski dužnik koji je obavezan da plati porez, odnosno sporedno poresko davanje.

Član 18. ZPPPA propisuje da obaveza plaćanja poreza iz člana 10. stav 1. tačka 1) ovog zakona (u daljem tekstu: poreska obaveza) predstavlja dužnost poreskog obveznika da plati utvrđeni porez, pod uslovima propisanim ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom. Poreski obveznik odgovara za ispunjenje poreske obaveze od momenta kada su nastale činjenice za koje je poreskim zakonom propisano da stvaraju poresku obavezu. Odredbe o poreskoj obavezi primenjuju se i na obavezu plaćanja sporednih poreskih davanja, osim ako je ovim zakonom drukčije propisano. Iznos utvrđenog poreza smatra se dugovanim porezom.

Članom 19. ZPPPA propisano je da se ispunjenje poreske obaveze sastoji se u plaćanju, o dospelosti, dugovanog iznosa poreza i da poresku obavezu:

1) ispunjava poreski obveznik neposredno;

2) ispunjava drugo lice, kada je ovim zakonom ili drugim poreskim zakonom propisano da je odgovorno za ispunjenje poreske obaveze poreskog obveznika.

Članom 22. ZPPPA propisano je da poresku obavezu preminulog lica ispunjavaju naslednici, u okviru vrednosti nasleđene imovine i u srazmeri sa udelom pojedinog naslednika, u momentu prihvatanja nasledstva.

Članom 75. ZPPPA propisano je da na iznos manje ili više plaćenog poreza i sporednih poreskih davanja, osim kamate, obračunava se i plaća kamata po stopi jednakoj godišnjoj referentnoj stopi Narodne banke Srbije, uvećanoj za deset procentnih poena, primenom prostog interesnog računa od sto. Na dugovani porez i sporedna poreska davanja, osim kamate, kamata se obračunava počev od narednog dana od dana dospelosti.

Imajući u vidu da je preminulom licu obaveza utvrđena do dana smrti, shodno odredbama ZPPPA na isti se obračunava kamata od dana dospelosti.

Rešenjem o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika ne vrši se utvrđivanje obaveze nasledniku, već se samo prenosi obaveza plaćanja poreza koji je utvrđen preminulom licu i nije plaćen, pri čemu se na tu obavezu kamata obračunava u skladu sa ZPPPA, jer je to obaveza koja je utvrđena, koja nije prestala danom smrti poreskog obveznika već se prenosi na drugo lice i nijednim propisom nije regulisano da se ne vrši obračun kamate na te obaveze u periodu od dana smrti poreskog obveznika do dana oglašavanja naslednika. Naslednik od momenta prihvatanja nasledstva postaje poreski dužnik i ima obavezu da izmiri poresku obavezu preminulog lica sa pripadajućom kamatom koja mu je obračunata u skladu sa ZPPPA (pre tog momenta obaveza i kamata su postojali ali nisu mogli biti preneti na njega).

Znači, u konkretnom slučaju na glavni dug nastao do dana smrti poreskog obveznika, lica koje je preminulo 2016. godine, kamata se obračunava do dana prenosa duga sa preminulog lica na naslednika, pri čemu će u slučaju neplaćanja kamata biti obračunata i dalje, do dana uplate, s tim što se dalje kamata obračunava na ime naslednika.

U rešenju o prenosu duga se nasledniku ostavlja rok da plati dugovanu obavezu sa pripadajućom kamatom, nakon kog roka će nadležna LPA imati pravo da preduzme mere redovne i prinudne naplate.

U nastavku je forma teksta dispozitiva rešenja o prenosu duga sa preminulog lica na naslednika:

Р Е Ш Е Њ Е

I ПРЕНОСИ  СЕ доспела а неплаћена обавеза по основу изворних јавних прихода на дан  ___________. године  са преминулог пореског обвезника  ______________________, ЈМБГ: _____________  на  пореског обвезника - наследника ____________________ ,  ЈМБГ:______________ и то:

II НАЛАЖЕ СЕ пореском обвезнику - наследнику да пренете доспеле а неплаћене обавезе по основу изворних јавних прихода уплати у року од 15 дана од дана пријема овог решења на наведене рачуне јавних прихода са  позивом  на број _______________ и обрачунатом каматом од дана ____________ . године  до дана уплате.

На износ утврђене обавезе који није плаћен у прописаном року обрачунава се и плаћа камата по стопи једнакој годишњој референтној стопи Народне банке Србије, увећаној за 10 процентних поена, применом простог интересног рачуна од сто.

Ако порески обвезник доспеле обавезе не плати у прописаном року извршиће се принудна наплата пореза, камате и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

              III Жалба против овог решења не одлаже његово извршење.

 Nije u skladu sa zakonskim propisima da građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na način što će sredstva direktno uplaćivati izvođačima radova. Građani svojim sredstvima, potpuno ili u saradnji sa jedinicom lokalne samouprave, mogu da finansiraju asfaltiranje ulica i seoskih puteva koji su imovina jedinice lokalnih samouprava na sledeće načine:

- kroz mesni kroz samodoprinos, koji se uplaćuje u budžet opštine, kroz evidencioni podračun i predstavlja izvorni prihod opštine;

- putem uplate dobrovoljnih transfera od fizičkih i pravnih lica, uz regulisanje međusobnih prava i obaveza zaključivanjem pojedinačnih tipskih ugovora, sve sa ciljem obezbeđivanja normativno-pravne pozadine ove transakcije i namenskog utroška predmetnih uplata u konkretne svrhe. Na ovu temu raspoloživi su još neki odgovori na ranije postavljena pitanja kroz bazu SKGO, tako da upućujemo da iste pogledate pod linkom: https://www.skgo.org/pitanja-i-odgovori?search=samodoprinos&thematic=&publication=&page=1