Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePoštovani, molimo za tumačenje člana 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji, koji glasi: „Građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može se otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.“ Da li ovo konkretno znači da se parcela za koju ne mogu da se izdaju lokacijski uslovi, odnosno za koju ne bi mogla da se izda građevinska dozvola, ne može otuđiti iz javne svojine opštine? U pitanju je parcela koja ne izlazi na javnu površinu, a u javnoj je svojini opštine. Da li i na koji način ona može da se otuđi?
Članom 99. stav 7. Zakona o planiranju i izgradnji propisano je da se građevinsko zemljište u javnoj svojini ne može otuđiti ili dati u zakup, ako nije donet planski dokument na osnovu koga se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Saglasno pomenutom članu Zakona, građevinsko zemljište u javnoj svojini se ne može otuđiti iz javne svojine ukoliko nije donet planski dokument na osnovu kojeg se izdaju lokacijski uslovi, odnosno građevinska dozvola.
Samo postojanje planskog dokumenta na osnovu kojeg se mogu izdati lokacijski uslovi je dato kao uslov iz razloga jer samo takva vrsta plana (provedbenog) jasno definiše i razdvaja planirano javno od ostalog zemljišta što je pak dalje uslov da se neka parcela uopšte može otuđiti iz javne svojine.
Preporuka je da ukoliko nemate planski dokument, isti najpre usvojite, pa tek nakon izdavanja lokacijskih uslova opredelite neko zemljište za otuđenje iz javne svojine, poštujući i primenjujući ostale odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje ovakav vid otuđenja regulišu.
Da li se izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova na postavljanju video nadzora ili postavljanje instalacija kablovskog operatora u stambenim zgradama može smatrati radovima na investicionom održavanju u smislu odredbi čl. 2 Zakona o planiranju i izgradnji i da li bi za ove radove trebalo pribaviti rešenje kojim se odobrava izvođenje ovakvih radova. I da li je inspekcijski nadzor u nadležnosti građevinske inspekcije?
Zakonom o planiranju i izgradnji u članu 2. stav 1. tačka 31) navedeno je da je „investiciono održavanje izvođenje građevinsko-zanatskih, odnosno drugih radova zavisno od vrste objekta u cilju poboljšanja uslova korišćenja objekta u toku eksploatacije.“.
Pravilnik o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa, kao i vrsti objekata koji se grade, odnosno vrsti radova koji se izvode, na osnovu rešenja o odobrenju za izvođenje radova, kao i obimu, sadržaju i kontroli tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev i postupku koji nadležni organ sprovodi ("Sl. glasnik RS", br. 87/2023 i 16/24), propisuje da za posebne vrste objekata i posebne vrste radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa su i „sredstva elektronskih komunikacija koja se postavljaju ili instaliraju na kablovima i mrežama elektronskih komunikacija i kablovi elektronskih komunikacija koji se postavljaju ili instaliraju u postojeću linijsku infrastrukturu elektronskih komunikacija - kablovsku kanalizaciju, osim za objekte iz člana 133. stav 2. tačka 16) Zakona.“.
Šta su sredstva elektronskih komunikacija propisuje Zakon o elektronskim komunikacijama („Sl. glasnik RS“, br. 35/23) i to član 4. stav 1.
Iz svega navedenog, mišljenja smo da navedeni radovi nisu u nadležnosti nadzora građevinske inspekcije. U svakom slučaju, za potpuno tumačenje propisa možete se obratiti resornom ministarstvu.
Kao zaposlena na poslovima ozakonjenja u Gradskoj upravi, došla sam u situaciju razmimoilaženja u tumačenju Zakona o ozakonjenju i Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture. Naime, nailazimo na problem kada je u pitanju ozakonjenje promene namene objekta ili dela objekta koji su od ranije upisani u katastaru nepokretnosti (objekat preuzet iz zemljišne knjige ili objekat za koji je izdata upotrebna dozvola i upisan u katastar). Naše tumačenje člana 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju („Sl. glasnik RS“, broj 18/2016 i 95/2018 – autentično tumačenje i 2/2023 – odluka US), koji propisuje da se odredba stava 1. ovog člana odnosi i na objekte, odnosno izvedene radove u skladu sa članom 145. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – odluka US, 24/11, 121/12, 42/13 – odluka US, 50/13 – odluka US, 98/13 – odluka US, 132/14 i 145/14), jeste da, ukoliko, na primer, u katastaru nepokretnosti postoji porodična stambena zgrada – objekat preuzet iz zemljišne knjige, a da su, recimo, 2000. godine izvedeni nelegalni radovi (nije ishodovana ni građevinska dozvola) i objektu je promenjena namena u poslovni objekat, takav objekat, u skladu sa članom 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju, može biti predmet ozakonjenja. U tom slučaju dostavlja se Izveštaj o zatečenom stanju objekta, u kome je prikazana promena namene objekta iz stambenog u poslovni, kao i kopija plana sa upisanom visinom slemena, i ukoliko su ispunjeni ostali zakonski uslovi, takav objekat bi bio ozakonjen. Problem nastaje u tome što katastar nepokretnosti ovo ne tumači na isti način, već smatra da se promena namene objekta ili dela objekta (imali smo situacije pretvaranja tavanskog prostora u stambeni, pripajanje zajedničkih prostorija stanu u zgradi za kolektivno stanovanje i slično), koji je od ranije upisan u katastaru i smatra se legalnim, upisuje u skladu sa članom 5. Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i katastar infrastrukture („Službeni glasnik RS“, br. 41/2018, 95/2018, 31/2019, 15/2020 i 92/2023). Shodno tome, smatraju da ova vrsta nelegalno izvedenih radova ne može biti predmet ozakonjenja, ili eventualno zahtevaju da im dostavimo uverenje u skladu sa članom 5. stav 13. navedenog zakona, nakon čega naš Sekretarijat za urbanizam izdaje uverenje u kome navodi da se objekat ili deo objekta može ozakoniti u skladu sa članom 1. stav 3. Zakona o ozakonjenju, što potom prihvataju u katastaru. Potrebno nam je mišljenje u vezi sa ovim pitanjem, jer smatramo da pravilno tumačimo Zakon o ozakonjenju. Naime, ne možemo smatrati objekat upisan u katastaru nepokretnosti legalnim ukoliko njegova sadašnja namena ne odgovara upisanom stanju, a imajući u vidu da su svi radovi izvedeni bez bilo kakve dozvole, smatramo da je ispravno takav objekat tretirati kao objekat koji može biti predmet ozakonjenja. S obzirom na to da prilikom sprovođenja postupka ozakonjenja za ovu vrstu objekata nailazimo na otpor od strane katastra nepokretnosti, želeli bismo da konačno dobijemo informaciju kojom bismo potencijalno rešili ovo pitanje.
Kada se radi o promeni namene celog objekta (bez posebnih delova) – stambeni u poslovni i obrnuto, u redovnom postupku u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji investitor izrađuje Idejni projekata, pribavlja rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta a potom pribavlja i upotrebnu dozvola koju po pravnosnažnosti nadležni organ kroz sistem CEOP dostavlja RGZ na upis nove namene objekta, bez promene vlasništva na objektu.
Ako se radi o promeni namene objekta sa postojećim upisanim posebnim delovima kod RGZ, ukoliko se radi o promeni namene svih postojećih posebnih delova zgrade ili samo nekih upisanih posebnih delova (bez njihovog pripajanja ili podele), u redovnom postupku investitor izrađuje Idejni projekat, pribavlja rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI, plaća doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta a potom pribavlja i upotrebnu dozvola koju po pravnosnažnosti nadležni organ kroz sistem CEOP dostavlja RGZ na upis nove namene objekta, bez promene vlasništva na objektu.
Ukoliko se prenamena objekta/posebnih delova izvrši bez rešenja o odobrenju iz člana 145. ZPI i ukoliko su radovi na prenameni izvršeni pre 2015.god. tada taj objekat mora biti predmet ozakonjenja u smislu člana 1. Zakona o ozakonjenju objekata.
U postupku ozakonjenja zakonodavac je propisao određene takse za ozakonjenje koji su dužni svi investitori, koji za te radove nisu u redovnom postupku pribavili rešenje iz člana 145. ZPI i nisu platili naknadu (doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta), da plate i upravo tim taksama zakonodavac je uspostavio izvesnu ravnotežu između zakonitih i nezakonitih graditelja.
Dakle, utvrđivanje koji objekti odnosno koja vrsta radova izvedena bez građevinske dozvole/rešenja o odobrenju podleže postupku ozakonjenja u nadležnosti je isključivo organa uprave koji je u skladu sa Zakonom o ozakonjenju nadležan za ozakonjenje. Objekti odnosno radovi koji mogu odnosno ne mogu biti predmet ozakonjenja regulisani su članom 1, 4. i 5. Zakona o ozakonjenju objekata.
Svi radovi odnosno objekti izvedeni bez odgovarajućeg akta kojim se odobrava izgradnja/izvođenje radova pre 2015, za koje se inače po Zakonu o planiranju i izgradnji pribavlja rešenje o građevinskoj dozvoli ili rešenje o odobrenju za izvođenje radova u skladu sa članom 145. ZPI (što je ovde slučaj), moraju biti predmet ozakonjenja i RGZ je po prijemu pravnosnažnog rešenja o ozakonjenju u obavezi da sprovede upis promene na objektu koji je već evidentiran kod RGZ.
Ukazujemo da se ukoliko se radi o promeni namene veće upisanih posebnih delova kod RGZ, bez promene njihove strukture, površine ili položaja, u postupku ozakonjenja nije neophodno izraditi elaborat geodetskih radova.
Službenica prema podacima RF PIO ispunjava uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju 29. maja 2025. godine bez kaznenih poena. Šezdeset pet godina života navršava naredne, 2026. godine. S obzirom na navedeno, da li je poslodavac u obavezi da donese rešenje o prestanku radnog odnosa po sili zakona sa navedenim datumom ili službenica može nastaviti da radi do navršenja 65 godina života?
Članom 163. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave („Službeni glasnik RS, br. 21/16, 113/17, 113/17-dr. zakon, 95/18, 114/21 i 92/23) predviđeno je da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona: 1) danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja; 2) ako pravnosnažno bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom pravnosnažnosti presude; 3) ako je neraspoređen, a ne bude premešten na drugo radno mesto – narednog dana od proteka dva meseca, odnosno proteka roka iz člana 54. st. 2. i 3. ovog zakona za službenika na položaju, otkad je postao neraspoređen; 4) ako ne položi državni stručni ispit prema planu i programu za stepen stručne spreme koji je stekao dodatnim obrazovanjem; 5) ako mu na vanrednom ocenjivanju rešenjem bude određena ocena „ne zadovoljava”; 6) ako neopravdano izostane sa rada najmanje tri uzastopna dana – trećeg dana izostanka sa rada. Pored razloga iz stava 1. ovog člana službeniku radni odnos prestaje i iz drugih razloga predviđenih opštim propisima o radu kojima se uređuje prestanak radnog odnosa nezavisno od volje zaposlenog i volje poslodavca.
Dakle, u ovom konkretnom slučaju će službenici po sili zakona prestati radni odnos navršenjem 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja.
Nakon prestanka mandata odbornicima skupstine grada, prestaje mandat izvrsnih organa grada. Koji su to tekuci poslovi koje izvrsni organi grada mogu da obavljaju do iznora nobih izvrsnih organa? Konkretno da li gradsko vece moze da donosi preloge odluka koji ce se razmatrati u novom sazivu skupstine, a to u periodu kada je prestao mandat odbornicima skupstine. Molimo za sto hitniji odgovor.
Članom 51. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“, br. 129/07, 83/14 - dr. zakon, 101/16 - dr. zakon, 47/18 i 111/21 - dr. zakon) propisano je da „prestankom mandata skupštine prestaje mandat izvršnih organa opštine, s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća, odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine“.
Zakon, međutim, ne definiše pojam „tekućih poslova“, te se s pravom postavlja pitanje šta ovaj pojam obuhvata.
S obzirom na to da je, na osnovu člana 122. Ustava Republike Srbije, Vlada nosilac izvršne vlasti na nivou cele Republike Srbije, mišljenja smo da bi po Vašem pitanju trebalo da bude konsultovan Zakon o Vladi („Službeni glasnik RS“, br. 55/05, 71/05 - ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 - US, 72/12, 7/14 - US, 44/14 i 30/18 - dr. zakon), koji u članu 17. stav 1. propisuje da „Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo tekuće poslove i ne može predlagati Narodnoj skupštini zakone i druge opšte akte niti donositi propise, izuzev ako je njihovo donošenje vezano za zakonski rok ili to nalažu potrebe države, interesi odbrane ili prirodna, privredna ili tehnička nesreća“.
U skladu sa navedenim, mišljenja smo da se pod tekućim poslovima opštinskog odnosno gradskog veća nikako ne može smatrati vršenje ovlašćenja iz člana 46. stav 1. tačka 1) Zakona o lokalnoj samoupravi u pogledu donošenja predloga statuta, budžeta i drugih odluka i akata koje donosi skupština opštine odnosno grada.