Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li za Plan kvaliteta vazduha treba donositi stratešku procenu?
Zakonom o zaštiti životne sredine (čl. 35) i Zakonom o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu (čl. 5.), propisano je za koje strategije, planove, programe i osnove se vrši strateška procena uticaja na životnu sredinu, pri čemu nisu navedeni dokumenti kojima se utvrđuju ciljevi i mere za zaštitu i poboljšanje kvaliteta vazduha. Dodatno, propisano je da JLS određuju vrste planova i programa za koje se izrađuje strateška procena uticaja. U skladu s tim, može se zaključiti da za Plan kvaliteta vazduha ne treba sprovoditi postupak strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Da li po Zakonu o upravljanju otpadom treba da se donese Lokalni plan upravljanja otpadom ili treba da se uskladi sa Zakonom o planskom sistemu?
U skladu sa članom 54. Zakona o planskom sistemu, ukoliko je odredbom posebnog zakona propisano donošenje nekog planskog dokumenta, onda se primenjuje taj posebni zakon dok se ne usaglasi sa Zakonom o planskom sistemu. S obzirom da odredbe Zakona o upravljanju otpadom, kojima su utvrđene obaveze za donošenje različtih dokumenata, još uvek nisu usaglašane sa Zakonom o planskom sistemu, JLS i dalje ima obavezu da izrađuje Plan upravljanja otpadom.
Koji je najprikladniji odgovor ministrastvu jedne nerazvijene opstine u oblasti kratkoročnog akcionog plana zaštite vazduha, koja na svojoj teritoriji nema toplanu i druge izvore zagađivanja osim individualnih ložista i ispuštanje gasova iz motornih vozila? Opština nema dovoljno finansijskih sredstava da izvrši monitoring i dobije podatke da li spada u treću kategoriju vazduha za zonu i aglomeraciju.
Obavezu izrade kratkoričnog akcionog plana imaju JLS kada postoji opasnost da nivoi zagađujućih materija u vazduhu prekorače jednu ili više koncentracija opasnih po zdravlje ljudi utvrđenih aktom Ministarstva zaštite životne sredine kojim se propisuju zahtevi kvaliteta vazduha. Kada nema monitoringa (merenja), onda se ne može utvrditi da li je bilo ili ne takvog prekoračenja. Kategorije vazduha u zonama i aglomeracijama se utvrđuju na osnovu monitoringa, i proglašavaju se Uredbom o utvrđivanju Liste kategorija kvaliteta vazduha po zonama i aglomeracijama na teritoriji Republike Srbije za svaku godinu posebno.
Da li voditelji slučaja na javnim ovlašćenjima treba da obrađuju zahteve korisnika za obezbeđivanje usluga koja se finansiraju iz budžeta jedinice lokalne samouprave u pogledu prijema zahteva i pružanja usluge procene i planiranja?
Pravilnikom o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad je definisano da je voditelj slučaja stručnjak zadužen za konkretan slučaj koji procenjuje i koordinira postupkom procene potreba konkretnog korisnika, preduzima mere i koordinira preduzimanje mera u zaštiti i podršci korisniku, koristeći potencijale centra i drugih službi i resursa u lokalnoj zajednici. Dakle, ne postoji nedoumica da je voditelj slučaja u Centru za socijalni radtaj koji obavlja poslove procene i planiranja za korisnika, bez obzira iz kojih sredstava će biti plaćen. U prilog tome govori i član 68. stav 2. Zakona o socijalnoj zaštiti koji definiše da voditelj slučaja procenjuje da da li korisnik ima potrebu za uslugom koju obezbeđuje RS, AP odnosno JLS i u skladu sa tim izdaje korisniku uput za korišćenje navedene usluge. Imajući u vidu da je procena i planiranje izvorni posao u nadležnosti Republike koji je poveren Centru za socijalni rad, voditelj slučaja koji radi na javnim ovlašćenjima je jedini koji procenjuje potrebe korisnika a iz koje može da proizađe upravni akt ili izvršni dokument.
Da li organ JLS ili pružalac usluge mogu da donose odluke o uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite koje su u nadležnosti JLS ili to mora da radi CSR.
Postupak za korišćenje usluge socijalne zaštite, koju obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave sprovodi isključivo Centar za socijalni rad. U Centru za socijalni rad se takođe vodi postupak za ostvarivanje i isplatu jednokratne novčane pomoći dok postupak za ostvarivanje prava na pomoć u naturi sprovodi organ, organizacija ili služba određena aktom jedinice lokalne samouprave. Sva ostala prava koja obezbeđuje JLS se ostvaruju na način i pod uslovima koje propiše JLS odgovarajućim aktima.