Pitanja i odgovori
Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Ko je nadležan za nekategorisane puteve, ako ne inspektor za puteve? Kojim članom je to propisano?
Inspekcijski nadzor nad održavanjem i zaštitom nekategorisanih puteva vrši ovlašćeni lokalni inspektor. Zakon o putevima u članu 108. propisuje ovlašćenje nadležnog inspektora JLS u vršenju inspekcijskog nadzora nad zaštitom ulica i puteva. U istoj odredbi se ne navode nekategorisani putevi iz razloga što je članom 7. istog zakona propisano da JLS uređuje (što znači da donosi propis – odluku) kojom uređuje sva pitanja vezana za nekategorisane puteve, pa i inspekcijski nadzor.
Dakle, nije reč o tome da lokalni inspektor za puteve nije nadležan da vrši nadzor nad nekategorisanim putevima, već da je Zakon ovlastio JLS da to pitanje uredi svojom odlukom, na osnovu koje lokalni inspektor, kao jedino nadležan, vrši inspekcijski nadzor.
Ako put nije ucrtan u katastru, nije javni put, znači li to da inspektor nema nadležnost?
Prema članu 7. Zakona o putevima („Sl. glasnik RS“, 41/18 i 95/18-dr. zakon) nadležni organ JLS dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva. Nadležni organ JLS može odlukom uvrstiti nekategorisani put u javni put u slučaju da su ispunjeni kriterijumi za kategorizaciju javnih puteva.
Činjenica da neki put nije upisan u katastru kao javni put, nekategorisani i sl i da se isti ne nalazi u svojini JLS nije od presudnog uticaja za postupanja nadležnog inspektora u konkretnoj situaciji ukoliko se na parceli koja je privatno vlasništvo de facto nalazi put.
Zakonom o putevima, članom 119. propisano je da: javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu ovog zakona, upisaće se u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave. Dakle, prema Zakonu o putevima upis se sprovodi po službenoj dužnosti od strane katastra, dok raniji vlasnik ima mogućnost da potražuje odgovarajuću naknadu u postupku prema zakonu kojim je regulisana eksproprijacija.
Kako inspektor da utvrdi prekomernu upotrebu puta bez brojanja saobraćaja?
Prekomerna upotreba puta kao jedna od mera za zaštitu puta, propisana je članom 61. Zakona o putevima. Osim definicije te mere, stavom 4. navedenog člana propisano je ovlašćenje ministra nadležnog za poslove saobraćaja da propiše metodologiju za utvrđivanje prekomerne upotrebe javnog puta, njegovog dela ili putnog objekta. Međutim, prema našim saznanjima taj akt nije donet, te svako brojanje učešća teških teretnih vozila na javnom putu od strane inspektora, moglo bi se dovesti u pitanje.
Mišljenja smo da bi u utvđivanje prekomerne upotrebe puta, i s tim u vezi, utvrđivanje obaveze u vidu naknade ili dr. obaveze lica koje izvodi radove na izgradnji ili rekonstrukciji ili obavlja privrednu delatnost čija priroda zahteva tako izvršene prevoze bila u nadležnosti upravljača ili opštinskog organa za saobraćaj, što ne isključuje ovlašćenje inspekcije da preduzme mere u cilju dovođenja puta u ispravno stanje, kada sa sigurnošću utvrdi uzročno posledičnu vezu između oštećenja puta i učešća teških teretnih vozila.
Na državnom putu koji se prolazi kroz naselje odnosno poklapa se sa ulicom, ko održava kanal? Nije za potrebe naselje, već za potrebe puta, i ko vrši nadzor, opštinski ili republički inspektor?
Prema našem mišljenju, u datom slučaju održavanje kanala je u nadležnosti upravljača državnog puta, odnosno u nadležnosti republičkog inspektora, kada je reč o inspekcijskom nadzoru. Članom 72. stav 2. ZoP propisano je da dodatne elemente objekte i opremu državnog puta kroz naselje, izgrađene za potrebe naselja održava JLS.
Koliko možemo vremenski da zadržimo vozilo u kontroli? Da li postoji ograničenje?
Prema članu 21. stav 5. ZoIN, inspektor se stara o tome da vršenjem svojih ovlašćenja ne ometa redovan proces rada, odnosno obavljanja delatnosti i vršenja aktivnosti nadziranog subjekta.
Načelo delotvornosti i ekonomičnosti postupka, propisano članom 9. ZUP-a, između ostalog propisuje da se postupak vodi bez odugovlačenja i uz što manje troškova po stranku i drugog učesnika u postupku, ali tako da se izvedu svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Saglasno navedenim odredbama, inspektor je u vršenju inspekcijskog nadzora zadržava vozilo u kontroli onoliko koliko je nužno za potpuno i pravilno utvrđivanje činjeničnog stanja.
Pitanjem se korektno ukazuje na objektivne teškoće u vršenju inspekcijskog nadzora nad prevozom, i, s tim u vezi, na otežano nalaženje mere između zahteva da se nadzirani subjekt ne remeti u procesu rada, s jedne strane, i zahteva postupka da se izvedu svi dokazi potrebni za utvrđivanje činjenica, s druge strane.
U slučaju da je nadzirani subjekat ima registrovnu pretežnu delatnost 4941 - drumski prevoz tereta, u trenutku nadzora obavlja prevoz tereta za sopstvene potrebe, da li mora imati u vozilu izvod licence za obavljanje javnog prevoza? Sta je potrebno ako je bez tereta, a izjavljuje da u tom trenutku obavlja prevoz za sopstvene potrebe?
Ako imamo u vidu član 37. Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju kojim je propisano da pri obavljanju javnog prevoza tereta u teretnom vozilu domaćeg prevoznika mora da se nalazi original izvoda licence za prevoz, ako je to predviđeno ovim zakonom...., proizilazi da za prevoz za sopstvene potrebe u vozilu ne mora da ima izvod licence, ako ispunjava uslove iz člana 3. stav 1. tačka 2)-6)
Ako je bez tereta, nije dovoljno izjava da obavlja prevoz za sopstvene potrebe, već to mora dokazati, u suprotnom, smatramo da treba da poseduje izvod licence za obavljanje javnog prevoza tereta, za koji je i registrovan.
U slučaju da lokalna samouprava ne donese program kojim se ograničava broj taksi vozila, broj vozila se utvrđuje prema formuli navedenoj u zakonu. Da li je obaveza lokalne samouprave da donese akt kojim se potvrđuje broj vozila dobijen formulom npr. broj stanovnika/600, ili inspektor može usvojiti taj broj kao ograničavajući broj vozila, samo na osnovu Zakona?
Članom 94. Zakona o prevozu putnika, propisan je način na koji jedinica lokalne samouprave utvrđuje dozvoljeni broj vozila za obavljanje taksi prevoza, u slučaju kada ne donese program, propisan istim članom. Zakonom nije izričito predviđeno donošenje posebnog akta, ali mišljenja smo da bi na osnovu uslova i merila propisanih zakonom, taj broj trebalo odrediti aktom nadležnog organa.
Kada se najranije može polagati ispit za inspektora (da li mora proći neki vremenski period od 6 meseci ili postoji mogućnost i ranije)?
Prema članu 47. ZoIN, lice na probnom radu koje je radni odnos zasnovalo na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme i lice koje je zasnovalo radni odnos na radnom mestu inspektora na neodređeno vreme, a nema položen ispit za inspektora, polaže ispit za inspektora u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa. Ako ne položi ispit za inspektora u utvrđenom roku, prestaje mu radni odnos.
Saglasno navedenim odredbama, dužni ste ispit za inspektora položiti u roku od šest meseci od dana zasnivanja radnog odnosa, pa samim tim, ispit ste dužni prijaviti pre isteka roka od šest meseci. Za bliže informacije o terminima za polaganje ispita može se pogeldati zavanična internet stranica MDULS.
Na osnovu kog člana i Zakona je preduzetnik (taksi prevoznik) u obavezi da promenu prijavi nadležnom opštinskom organu?
Članom 88. stav 11. ZOPP, propisano je da je taksi prevoznik dužan da opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, odnosno upravi nadležnoj za poslove saobraćaja, prijavi prekid obavljanja delatnosti u roku od dva dana od dana prijave u registru privrednih subjekata. Postupanje suprotno ovoj odredbi predviđeno je kao prekršaj članom 169. stav 1. tačka 26. i st. 2. i 3. navedenog Zakona.
Na koji način se tretiraju privremeno odjavljeni taksi preduzetnici, koji nastavljaju da obavljaju delatnost, za vreme privremene odjave? Da li se tretiraju kao neregistrovani subjekti, a ako ne, na koji način ih inspektor može sankcionisati?
Preduzetnik koji je u registru prijavio privremeni prekid obavljanja delatnosti, bio je u obavezi da tu promenu prijavi nadležnom opštinskom organu i za vreme privremenog prekida ne može obavljati delatnost.
On se prema našem mišljenju izjednačava sa neregistrovanim subjektom iz člana 33. stav 2. ZoIN-a i inspektor može prema njemu da vodi postupak i izrekne propisane mere i to npr. da mu naloži da prijavi ponovno otpočinjanje obavljanja delatnosti, da mu zabrani rad dok to ne učini i da u skladu sa ZoIN-om podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Da li odobrenja za obavljanje taksi prevoza na teritoriji JLS koja su izdata pre 15 odnosno 20 godina, kada je važio drugi zakon i opštinska odluka, važe i danas ili se moraju izdati odobrenja u skladu sa novim zakonom?
Upućujemo na prelazne i završne odredbe Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 68/15), posebno odredbe člana 177, kojim je uređeno važenje uverenja, dozvole, rešenja i potvrde izdatih do dana početka primene ovog Zakona. Propisano je da navedena akta važe do isteka roka na koji su izdata (osim redova vožnje u međumesnom prevozu i rešenja o utvrđivanju ispunjenosti uslova za otpočinjanje i obavljanje linijskog prevoza putnika u domaćem prevozu), dok uverenja, dozvole, rešenja, potvrde koje su izdate bez roka važenja, prestaju da važe istekom roka od godinu dana od dana početka primene ovog Zakona.
Takođe, samostalnim članovima Zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju („Službeni glasnik RS“, broj 83/18), - čl. 35-38, propisan je i prelazni režim i za taksi prevoz, iz čega se nesumnjivo zaključuje da su se privredni subjekti koji obavljaju taksi prevoz, u propisanim rokovima, bili dužni uskladiti sa novim propisom.
Osim toga, članom 94. st. 9. i 10. Zakona, propisana je obaveza opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležne za poslove saobraćaja da vodi registar taksi prevoznika, taksi vozača, taksi vozila i krovnih oznaka za svako vozilo za koje je izdata taksi dozvola, što bi, po prirodi stvari, moralo biti dostupno inspektoru.
U prekršajnom postupku nadzirani subjekat je dobio novčanu kaznu i oduzimanje vozila, koju prema naredbi suda treba saobraćajni inspektor da sprovede, molim objašnjenje postupka oduzimanja vozila i dalju proceduru?
Moguće su dve situacije:
a) Obavljanje taksi prevoza bez odobrenja opštinske, odnosno gradske uprave, odnosno uprave nadležna za poslove saobraćaja je privredni prestup, za pravno lice i odgovorno lice, odnosno prekršaj za preduzetnika i fizičko lice, za koji se, u postupku za privredne prestupe, odnosno prekršajnom postupku, uz novčanu kaznu, obavezno izriče zaštitna mera – oduzimanje vozila koje je upotrebljeno za izvršenje privrednog prestupa, odnosno prekršaja (član 167. stav 5. u vezi sa stavom 1. tačka 13. istog člana i član 168. stav 4, u vezi sa stavom 1 tačka 13. istog člana Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju).
U tom slučaju, inspektor je ovlašćen da rešenjem u upravnom postupku, privremeno oduzme taksi vozilo, do pravnosnažnog okončanja prekršajnog postupka odnosno postupka za privredni prestup.
Ako inspektor postupi po tom ovlašćenju i podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, pa sud izrekne zaštitnu meru oduzimanja vozila i presudom odredi da će se putničko vozilo prodati, tu zaštitnu meru prema članu 311. Zakona o prekršajima, izvršava organ u čiju nadležnost spada izvršenje odnosno nadzor nad izvršenjem propisa po kojima je zaštitna mera izrečena, odnosno organ čije je ovlašćeno lice privremeno oduzelo putničko vozilo, dakle inspekcija, shodnom primenom poreskih propisa i to člana 104. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pre pristupanja prodaji po proceduri iz navedenog poreskog propisa, neophodno je izvršiti procenu vozila, angažovanjem stručnog lica, u skladu sa zakonom.
Napominjemo da je u postupku sprovođenja ove procedure neophodno konsultovati službu nadležnu za finansije za pružanje informacija o broju računa za depozit, računa na koji će se vršiti uplata iznosa ostvarenog prodajom vozila i sl. Takođe je potrebno konsultovati MUP u pogledu procedure za odjavu i vraćanje registarskih tablica za vozilo koje je predmet prodaje.
b) Međutim, ako inspektor u postupku vršenja inspekcijskog nadzora privremeno ne oduzme vozilo, a sud odlučujući po zahtevu za pokretanje prekršajnog postupka izrekne zaštitnu meru oduzimanja vozila, koju prema navedenim odredbama Zakona o prekršajima izvršava organ nadležan za inspekcijske poslove, mogućnost izvršenja te zaštitne mere, pre svega oduzimanja vozila se dovodi u pitanje. Postupanje inspekcije u tom slučaju nije uređeno zakonom, niti drugim propisom. Jedina mogućnost, po našem mišljenju, jeste da inspektor pozove učinioca da u cilju izvršenja mere preda vozilo, pa ako to ne učini da se zatraži pomoć policije, pri čemu treba imati u vidu član 311. stav 3. Zakona o prekršajima, gde je propisano da ako je učinilac samovoljno otuđio ili uništio predmet prekršaja ili na drugi način onemogućio izvršenje, posebnim rešenjem suda obavezaće se da plati novčani iznos koji odgovara tržišnoj vrednosti tog predmeta u trenutku donošenja rešenja.
Ova druga situacija važi i za problem izvršenja zaštitne mere oduzimanja vozila koja je izrečena uz kaznu za prekršaj iz člana 168. stav 1. tačka 16. (limo servis) i za prekršaj iz člana 169. stav 1. tačka 1 (zabranjen prevoz), za koje se obavezno izriče i zaštitna mera oduzimanja upotrebljenog vozila.
U skladu sa članom 312. Zakona o prekršajima inspekcija je dužna da o izvršenju (što podrazumeva i nemogućnost izvršenja) zaštitne mere obavesti sud koji je meru izrekao.