Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li se u slučaju viškova radova Aneks ugovora izrađuje za ceo iznos ili samo za onaj deo koji prelazi 10% ugovorene vrednosti, uzimajući u obzir član 157. stav 5. i Posebne uzanse o građenju?
Članovima 155-161. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisana su pravila o izmenama ugovora o javnoj nabavci.
Ove odredbe sadrže i odredbe o tome koje su izmene ugovora o javnoj nabavci dozvoljene, kao i šta predstavlja izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu Zakona.
Članom 157. stav 5. Zakona propisano je da ugovoreni viškovi radova ne predstavljaju izmenu ugovora o javnoj nabavci.
Iz navedenog proizilazi da se viškovi radova koji su ugovoreni konkretnim ugovorom o javnoj nabavci, što se može učiniti i putem ugovaranja primene Posebnih uzansi o građenju uz navođenje iznosa eventualnih viškova radova i sl, ne smatraju izmenom ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Ipak, svaka izmena ugovora o javnoj nabavci, bez obzira da li se smatra izmenom ugovora u smislu Zakona, podrazumeva izradu i potpisivanje aneksa ugovora o javnoj nabavci. Potpisivanjem aneksa ugovora o javnoj nabavci u situaciji kada se pojave viškovi radova koji su ugovoreni menja se iznos ugovora, a on predstavlja i osnov za plaćanje eventualno uvećanih računa za vrednost viškova radova koji su ugovoreni.
S obzirom na to, može se zaključiti da je zaključivanje ugovora o javnoj nabavci potrebno i u situaciji u kojoj su viškovi radova ugovoreni u smislu odredbe člana 157. stav 5. Zakona, bez obzira što takav aneks ne bi predstavljao izmenu ugovora o javnoj nabavci u smislu odredaba Zakona.
Posledično ukazujemo da u slučaju viškova radova, naručilac aneks ugovora izrađuje za ceo iznos viškova radova.
Da li roditelj deteta koji koristi porodiljsko odsustvo ili odsustvo sa rada radi nege deteta može biti angažovana putem ugovora od strane istog poslodavca ili nekog drugog?
U članu 94. Zakona o radu predviđeno je sledeće:
“Zaposlena žena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoće i porođaja (u daljem tekstu: porodiljsko odsustvo), kao i odsustvo sa rada radi nege deteta, u ukupnom trajanju od 365 dana.
Zaposlena žena ima pravo da otpočne porodiljsko odsustvo na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.
Porodiljsko odsustvo traje do navršena tri meseca od dana porođaja.
Zaposlena žena, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz stava 2. ovog člana.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 3. ovog člana u slučaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga sprečena da koristi to pravo (izdržavanje kazne zatvora, teža bolest i dr.). To pravo otac deteta ima i kada majka nije u radnom odnosu.
Otac deteta može da koristi pravo iz stava 4. ovog člana.
Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlena žena, odnosno otac deteta, ima pravo na naknadu zarade, u skladu sa zakonom.”
Članom 94a predviđeno je dalje da:
“Zaposlena žena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za treće i svako naredno novorođeno dete u ukupnom trajanju od dve godine.
Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od dve godine ima i zaposlena žena koja u prvom porođaju rodi troje ili više dece, kao i zaposlena žena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom porođaju rodi dvoje ili više dece.
Zaposlena žena iz st. 1. i 2. ovog člana, po isteku porodiljskog odsustva, ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka dve godine od dana otpočinjanja porodiljskog odsustva iz člana 94. stav 2. ovog zakona.
Otac deteta iz st. 1. i 2. ovog člana može da koristi pravo na porodiljsko odsustvo u slučajevima i pod uslovima utvrđenim u članu 94. stav 5. ovog zakona, a pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta u dužini utvrđenoj u stavu 3. ovog člana.”
S obzirom da se radi o odsustvu sa rada, odnosno privremenoj sprečenosti za rad, zaposlena ne bi mogla da obavlja druge poslove ili bude angažovana po osnovu ugovora.
Da li postoje zakonske smetnje da se lice koje radi na poslovima sa srednjom stručnom spremom (a ima višu stručnu spremu ) premesti u okviru iste ustanove na drugo radno mesto koje je upražnjeno i za koje postoji potreba da se popuni zbog povećanja obima posla?
Zakon o radu u članu 24. kaže da se radni odnos može zasnovati sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca. Za rad na određenim poslovima, izuzetno, mogu da se utvrde najviše dva uzastopna stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja u skladu sa zakonom. Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca. Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima 10 i manje zaposlenih.
Međutim, kako se radi o ustanovi koju osniva lokalna samouprava, odnosno o korisniku javnih sredstava, moraju se ispoštovati procedure za povećanje mase za plate zaposlenih, s obzirom da bi ovo raspoređivanje imalo za posledicu povećanje plate tog zaposlenog.
Od koje godine u Republici Srbiji inspektori lokalne samouprave mogu izdavati prekršajni nalog?
Prekršajni nalog je pravni institut koji je u naš pravni sistem uveden Zakonom o prekršajima („Sl. glasnik RS“, broj 65/13). Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 2. avgusta 2013. godine, a primenjuje se od 1. marta 2014. godine, kada je prestao da važi raniji Zakon o prekršajima. Praktično, početkom primene navedenog zakona, otpočela je i primena odredbi o prekršajnom nalogu u praksi.
Prema Zakonu o prekršajima, prekršajni nalog izdaje ovlašćeni organ, odnosno ovlašćeno lice, pod zakonom propisanim uslovima, ukoliko je prekršaj iz njegove nadležnosti. Pojam ovlašćenog organa, odnosno ovlašćenog lica određen je u članu 172. stav 2. Zakona o prekršajima. Koji je organ, odnosno ovlašćeno lice nadležno i ovlašćeno za izdavanje prekršajnog naloga utvrđuje se zakonom, podzakonskim aktom i lokalnom odlukom kojom se određena radnja kvalifikuje kao prekršaj. Drugi uslov za izdavanje prekršajnog naloga je da je zakonom ili drugim propisom od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.
Dakle, inspektor JLS je mogao izdati prekršajni nalog od 1. marta 2014. godine, pod uslovom da je, ovlašćen i da je zakonom ili drugim propisom (odlukom JLS) za prekršaj iz njegove nadležnosti od prekršajnih sankcija predviđena samo novčana kazna u fiksnom iznosu.
Napominjemo da prema članu 42. stav 1. Zakona o inspekcijskom nadzoru, inspektor ima ovlašćenje da, ako kod nadziranog subjekta otkrije nezakonitost koja je kažnjiva prema zakonu ili drugom propisu nadležnom pravosudnom organu podnosi krivičnu prijavu, prijavu za privredni prestup ili zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno izda prekršajni nalog.
U skladu sa članom 4. stav 3. ovog zakona propisano je da se Zakon o inspekcijskom nadzoru neposredno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji vrše organi državne uprave, kao i u postupku inspekcijskog nadzora koji, kao povereni posao državne uprave, vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave, kao i da se ovaj zakon shodno se primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Da li se minuli rad ostvaren u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje računa u minuli rad u organu lokalne samouprave u smislu clana 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne smouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 38/2019 i 55/2020) propisano je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji.
Članom 150. stav 2. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018 i 46/2019 - odluka US) propisano je da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje pravno lice sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje u kome se ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i obezbeđuju sredstva za ovo osiguranje.
Imajući u vidu da Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nemaju status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave, godine provedene u radnom odnosu u ovom subjektu se ne uzimaju u obzir prilikom određivanja prava na minuli po odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.