Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeProfesionalni upravnik dostavio je predstavku koja se odnosi na neplaćanje obaveza vlasnika posebnog dela stambene zgrade i komunalni inspektor je doneo rešenje. Na koji način dalje postupati nakon donišenja rešenja i nepostupanja izvršenika po rešenju kako bi se postupka doveo do kraja u skladu sa Zakonom?
Zakonom o opštem upravnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 18/2016 i 95/2018 - autentično tumačenje) je propisano da se upravno izvršenje, u zavisnosti od predmeta izvršenja, može sprovesti: izvršenjem preko drugih lica, izvršenjem posrednom prinudom (putem novčanih kazni) i izvršenjem neposrednom prinudom.
Izvršenje posrednom prinudom (putem novčanih kazni) sprovodi se kada organ koji sprovodi izvršenje želi da prinudi izvršenika da ispuni obaveze izricanjem novčane kazne, ako izvršenje preko drugog lica nije moguće ili nije pogodno da se postigne svrha izvršenja.
Novčana kazna koja se izriče rešenjem može ponovo da se izrekne sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Fizičkom licu se novčana kazna izriče u rasponu od polovine prosečne mesečne zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu do dve prosečne godišnje zarade po zaposlenom, sa porezima i doprinosima, koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnoj godini, prema podacima organa nadležnog za poslove statistike, a pravnom licu – u rasponu od polovine njegovih mesečnih prihoda do deset procenata njegovih godišnjih prihoda koje je ostvario u Republici Srbiji u prethodnoj godini.
Podatak o prosečnoj mesečnoj zaradi koja je ostvarena u Republici Srbiji u prethodnom mesecu komunalni inspektor može dobiti na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, a podatak o mesečnom i godišnjem prihodu pravnog lica na sajtu Agencije za privredne registre (finansijski izveštaji).
Komunalni inspektor novčanu kaznu može da izriče iznova sve dok izvršenik ne ispuni obaveze iz rešenja.
Novčane kazne izrečene u izvršenju rešenja posrednom prinudom izvršava javni izvršitelj, u skladu sa propisima kojima se uređuje izvršenje i obezbeđenje (član 41. st. 5. i 6. Zakona o inspekcijskom nadzoru).
Zaključen je Ugovor u otvorenom postupku javne nabavke usluga stručnog nadzora za radove. Može li aneksom ugovora da se odobri avansno plaćanje, a da nije bilo predviđeno u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci, s obzirom da u ugovoru stoji da su moguće izmene u skladu sa čl. 156-161. Zakona o javnim nabavkma?
Članom 154. Zakona o javnim nabavkama propisano je da se ugovor o javnoj nabavci izvršava u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom. Naručilac je obavezan da kontroliše izvršenja ugovora o javnoj nabavci u skladu sa uslovima koji su određeni u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.
Posebno je propisano da naručilac ne može da vrši bitne izmene ugovora o javnoj nabavci.
Izmena ugovora smatra se bitnom u slučaju kada za posledicu ima izmenu karaktera ugovora u materijalnom smislu u odnosu na ugovor koji je prvobitno zaključen, odnosno ako bi se značajno izmenila priroda prvobitno zaključenog ugovora, pri čemu bitna izmena ugovora uvek postoji kada je ispunjen jedan ili više od sledećih uslova:
Imajući u vidu navedeno, a posebno imajući u vidu zaključke iz izveštaja o sprovedenim revizijama Državne revizorske institucije, uvođenje avansa izmenom ugovora smatra se bitnom izmenom i samim tim je nedozvoljena. Avansno plaćanje nužno zahteva i dostavljanje sredstva obezbeđenja za avansno plaćanje sa PDV-om, i takav način plaćanja, ako nije prvobitno dozvoljen konkursnom dokumentacijom i ugovorom, ne može biti predviđen aneksom ugovora.
Da li zaposleni u ustanovi kulture ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za navršenih 30 godina rada, bez obzira da li je radio u privatnom sektoru ili nekoj od državnih ustanova, ili ima pravo na isplatu jubilarne nagrade samo za vreme provedeno na radu u ustanovi kulture?
Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 3/2022) predviđa u članu 31. između ostalog da zaposleni ima pravo na isplatu jubilarne nagrade, i to: (1) za 10 godina rada provedenog u radnom odnosu, jedna plata; (2) za 20 godina rada provedenog u radnom odnosu, dve plate; (3) za 30 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri plate; (4) za 35 godina rada provedenog u radnom odnosu, tri i po plate i (5) za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu, u visini podtačke (4).
Iz navedenih odredbi proizilazi da se pravo na jubilarnu nagradu ostvaruje za sve godine provedene u radnom odnosu, bez obzira na poslodavca. Prethodni Poseban kolektivni ugovor za ustanove kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave („Sl. glasnik RS“, br. 106/2018 i 144/2020“), koji je važio do 30. decembra 2021. godine, predviđao je istu odredbu u pogledu godina rada za koje se računa jubilarna nagrada, sa jedinom razlikom što nije predviđao jubilarnu nagradu za 40 godina rada.
Potrebno je mišljenje o primeni člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji i primeni člana 5. Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom („Sl. glasnik RS“, br. 16/2018), a u vezi sa mogućnošću otuđenja građevinskog zemljišta iz javne svojine opštine u korist Crvenog krsta, bez naknade putem neposredne pogodbe.
Odredbe Zakona o planiranju i izgradnji koje se odnose na otuđenje građevinskog zemljišta neposrednom pogodbom, po ceni koja je niža od tržišne ili bez naknade primenjuju se samo izuzetno i uz saglasnost Vlade RS, pod uslovom da se radi o izgradnji objekata za potrebe lokalnog ekonomskog razvoja. Situacije u kojima je to bliže regulisano navedene su u Uredbi o pribavljanju i raspolaganju nepokretnostima i davanjem u zakup stvari u javnoj svojini, odnosno pribavljanja i iskorišćavanja drugih imovinskih prava kao i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pisanih ponuda ("Sl. glasnik RS“, br. 16/18).
Imajući u vidu da, je organizacija Crveni krst organizacija koja se osniva u skladu sa Zakonom o crvenom krstu i da je delokrug delovanja društveno-humanističkog karaktera, a ne u svrhu pospešivanja lokalnog ekonomskog razvoja na istu se ne mogu primeniti odredbe člana 99. Zakona o planiranju i izgradnji, i ista ne može steći građevinsko zemljište bez naknade. Crveni krst takođe nije udruženje koje je osnovala opština iako se radi o neprofitnoj organizaciji koja ima humanitarni karakter.
Opština bi mogla da razmotri neke druge modalitete (npr. programe podrške) u cilju obezbeđivanja sredstava za nameravano sticanje građevinskog zemljišta radi izgradnje pomenutog objekta, obzirom da Crveni krst ima javni značaj za širu zajednicu i bavi se društveno-humanističkim radom koji je koristan za stanovništvo.
Kada Naručilac realizuje sredstvo obezbeđenja (menicu) usled neispunjenja ugovorenih obaveza od strane izvršioca usluga (Ugovor o javnoj nabavci usluge - izrada projektne dokumentacije), da li ta sredstva (koja su uplaćena po osnovu realizacije menice) se koriste za projektnu dokumentaciju (istu namenu) ili mogu da se rasporede za neku drugu namenu?
Trošak u budžetu JLS, direktnog korisnika budžetskih sredstava, je namenski i u situaciji kada je zaključen ugovor o javnoj nabavci, tereti se konkretna pozicija/konto u skladu sa odlukom o budžetu, na kom je predviđen trošak za dobra/usluge/radove u skladu sa predmetom ugovora o javnoj nabavci.
Prihodi koji se ostvare (u konkretnom slučaju, na primer, 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci usled naplate sredstva finansijskog obezbeđenja) se knjiže na prihodnoj strani budžeta, na drugom kontu u skladu sa propisima koji uređuju oblast računovodstva, tako da naručilac ne uvećava poziciju/konto na kom su sredstva za troškove predmetnih usluga, odnosno sredstva dobijena od naplate menice ne mogu se koristiti za ponovnu nabavku ovih usluga, jer bi „vraćanjem“ ovih sredstava na poziciju/konto na kojem je knjižen trošak ugovora o javnoj nabavci bila uvećana konkretna pozicija/konto.
Drugim rečima, sredstva usled naplaćenog sredstva obezbeđenja se ne vraćaju na poziciju/konto budžeta koji se odnosi na predmetne usluge.