Kada su u pitanju sekundarne nabavke koje se sprovode od strane projektnih partnera, koriste se pravila definisana Aneksom IV ugovora o grantu, s tim da se može primenjivati i domaći Zakon o javnim nabavkama.

Dozvoljeno je angažovanje eksternih konsultanata na projektima. Napominjemo da svakako treba imati na umu da se „in house“ kapaciteti dodatno ocenjuju prilikom apliciranja na pozivu , odnosno, da je jedan od ciljeva projekta i jačanje sopstvenih kapaciteta korisnika.

Lokalnim ekonomskim razvojem danas treba upravljati na moderan način, pomoću adekvatnih informacija i podataka, koji će činiti osnovu za kreiranje odgovarajućih instrumenata  i mera, te  vođenje javnih politika  zasnovanih na objektivnim činjenicama. Da bi se donele ispravne odluke, recimo u pogledu odabira prioritetnog sektora čiji će se razvoj posebno podržavati, tokom planiranja LER-a treba koristiti određene analitičke tehnike i metode. U relevantnoj literaturi su prisutne različite metode koje se koriste prilikom analiziranja stanja i promena u privredama gradova i opština. Pri tome, pojedinačni pokazatelji, indikatori i instrumenti pružaju samo parcijalne informacije, tako da je poželjno da se istovremeno koristi više analitičkih tehnika. „Standardne“ metode koje se koriste sa ciljem da kreatorima lokalnog ekonomskog razvoja pomognu prilikom planiranja razvoja, definisanja lokalnih razvojnih strategija, kao i odabira prioritetnih sektora su: (a) lokacijski indeks/koeficijent (LQ) i (b) „analiza promena u udelima“, odnosno SHIFT SHARE analiza. Pomoću njih se mogu kreirati određeni pokazatelji korisni prilikom identifikovanja onih delatnosti u kojima lokalna ekonomija ima razvojnih potencijala, odnosno konkurentskih prednosti.

Samo dobra i kvalitetno sprovedena analiza omogućava lokalnim planerima LER-a da pouzdano utvrde koje delatnosti/sektori imaju povoljnu poziciju i mogu se smatrati prioritetnim.

Državna pomoć može se dodeliti kroz sledeće instrumente:

1. subvencija (bespovratna sredstva) ili subvencionisana kamatna stopa na kredite,
2. fiskalna olakšica (umanjenje ili oslobođenje od plaćanja poreza, doprinosa, carina i drugih fiskalnih dažbina),
3. garancija države, svakog pravnog lica koje raspolaže i/ili upravlja javnim sredstvima ili drugog davaoca državne pomoći, data po uslovima povoljnijim od tržišnih,
4. odricanje od dobiti i/ili dividende države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima,
5. otpis duga prema državi, lokalnoj samoupravi ili pravnom licu koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima,
6. prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini po ceni nižoj o tržišne,
7. kupovina ili korišćenje imovine po ceni višoj od tržišne od strane države, lokalne samouprave ili pravnog lica koje upravlja ili raspolaže javnim sredstvima,
8. druge instrumente u skladu sa ovim zakonom.

Klasteri, kao mreže međusobno povezanih preduzeća u lancu vrednosti i pružaoca usluga, obrazovnih, naučno-istraživačkih i drugih institucija i agencija podrške, su efikasan mehanizam za unapređenje konkurentnosti, produktivnosti, inovativnosti i zaposlenosti na određenom području. 

Klasteri doprinose lokalnom ekonomskom razvoju kreirajući okruženje u kojem mala i srednja preduzeća ostvaruju bolje poslovne performanse, kreiraju više novih radnih mesta, izvršavaju veće poreske uplate i isplaćuju veće zarade zaposlenima. Klasteri podstiču preduzetništvo i osnivanje novih preduzeća kroz kreiranje uslova za lakše iskorišćavanje novih poslovnih šansi i efekata ekonomije obima i širine, smanjivanje ulaznih barijera za nova preduzeća, uspostavljanje bliskih odnosa saradnje i poverenja između preduzeća što omogućava brži i lakši pronalazak kupaca za proizvode i usluge preduzeća; usku specijalizaciju i snižavanje troškova itd. 

Inicijative za razvoj klastera predstavljaju važne instrumente regionalnih i lokalnih politika ekonomskog razvoja.