Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li podnošenje prigovora od strane jednog učesnika u javnom pozivu, na Listu vrednovanja i rangiranja programa koji su podneti na javni poziv, odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava kojim će biti podržani od strane gradskog budžeta?
Ulaganje prigovora jednog od ucesnika javnog poziva odlaže donošenje odluke o izboru programa i visini sredstava.
Nakon donošenja odluke o prigovoru, može se doneti odluka o izboru programa i visini opredeljenih sredstava.
Sve veći broj roditelja javlja se interresornoj komisiji sa zahtevom za odlaganje pohađanja pripremnog predškolskog programa, a u krovnom zakonu i u pravilniku kojim se reguliše rad interresorne komisije nema predviđene mogućnosti odlaganja PPP već samo prvog razreda. Na koji način postutpiti?
Ne postoji zakonski osnov za odlaganje upisa u pripremni predškolski program.
Član 17. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja propisuje da u predškolsku ustanovu može da se upiše dete na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika. U predškolsku ustanovu upisuje se svako dete u godini pred polazak u školu. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik čije dete nije obuhvaćeno vaspitno-obrazovnim radom u predškolskoj ustanovi, dužan je da upiše dete starosti od pet i po do šest i po godina u predškolsku ustanovu radi pohađanja pripremnog predškolskog programa.
Prema Zakonu o predškolskom vaspitanju i obrazovanju (čl. 23. i čl. 24.), jedinica lokalne samouprave (opština) je dužna da vodi evidenciju dece koja su uzrasta između 5,5 – 6,5 godina i koja su stasala za upis u predškolsku ustanovu, odnosno za obavezni pripremni predškolski program. Oni o tome obaveštavaju predškolsku ustanovu (vrtić) ili školu koji realizuju pripremni predškolski program. Svi roditelji, uključujući i roditelje dece sa smetnjama u razvoju, dužni su i obavezni da svoju decu upišu u predškolsku ustanovu, odnosno školu koja realizuje pripremni predškolski program.
Prilikom razmatranja zahteva, članovi IRK mogu da informišu roditelje o mogućnosti da za decu koja zbog bolesti nisu u mogućnosti da pohađaju pripremni predškolski program u ustanovi, ostvarivanje programa može da se organizuje u porodici u kraćem trajanju, najmanje 240 sati u toku radne godine. Ostvarivanje pripremnog predškolskog programa bliže je uređeno Pravilnikom o bližim uslovima za ostvarivanje pripremnog predškolskog programa.
Da li po Javnom konkursu može da se primi lice koje do sada nije bilo zaposleno kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS, ali ima dve godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom u privatnom sektoru? Da li pripravnički staž u smislu navedenog člana Zakona o zaposlenima u AP i JLS može da se izjednači sa stručnom praksom ili sa pripravničkim stažom u sudu u trajanju od dve godine?
Član 63. stav 2. Zakona o zaposlenima u AP i JLS kaže da za rad na poslovima u zvanju mlađeg savetnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Član 68a. istog zakona definiše radno iskustvo u struci i kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja.
U smislu odredbi ovog zakona pripravnik je lice koje poslodavac prima u radni odnos na određeno vreme radi osposobljavanja za samostalan rad u struci, odnosno samostalno obavljanje posla. Poslodavac može zasnovati radni odnos sa pripravnikom ukoliko postoji slobodno radno mesto u skladu sa Kadrovskim planom i ukoliko lice sa kojim zasniva takav radni odnos ima obrazovanje koje je propisano kao uslov za rad na tom radnom mestu.
Član 126. istog zakona kaže sledeće:
„Svojstvo pripravnika može steći lice koje nije bilo u radnom odnosu, kao i lice koje je provelo na radu vreme kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž s tim stepenom obrazovanja.
Vreme provedeno u radnom odnosu odnosno na radu van radnog odnosa, kod drugog poslodavca ne uračunava se u pripravnički staž ukoliko poslovi koje je to lice obavljalo ne odgovaraju stepenu i vrsti stručne spreme za koji se pripravnički staž sprovodi.
Pripravnik zasniva radni odnos na određeno vreme, posle sprovedenog javnog konkursa.
Izuzetno od stava 3. ovog člana, ako je nakon sprovedenog javnog konkursa za obavljanje pripravničkog staža primljeno lice koje je službenik u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca, službenik se raspoređuje na radno mesto na kojem se obavlja pripravnički staž u statusu pripravnika, do okončanja trajanja pripravničkog staža.
Službeniku iz stava 4. ovog člana, za vreme obavljanja pripravničkog staža miruju prava i obaveze iz radnog odnosa u organu, službi ili organizaciji u kojem je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme.“
Pripravnički staž za pripravnike sa visokim obrazovanjem stečenim na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu, traje jednu godinu.
S obzirom da se radi o licu koje ima dve godine radnog iskustva u strci, tom licu se ne može utvrditi svojstvo pripravnika i ono ispunjava uslove za obavljanje poslova u zvanju mlađeg savetnika i može biti primljeno u radni odnos po sprovedenom javnom konkursu, bez obzira što nije bilo pet godina u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. stav 1. i 2. zakona, jer je taj uslov postavljen alternativno u odnosu na uslov o završenom pripravničkom stažu.
Sasvim drugi institut ovog zakona je probni rad, uređen članom 72. u kome se kaže da je probni rad obavezan za sva lica koja nisu zasnivala radni odnos u organu autonomne pokrajine, jedinici lokalne samouprave, ili državnom organu. Probni rad za radni odnos zasnovan na neodređeno vreme traje šest meseci. Za radni odnos na određeno vreme, probni rad je obavezan samo ako je radni odnos zasnovan na duže od šest meseci, i traje dva meseca.
Probnom radu ne podležu službenici na položaju i lica koja rade na poslovima kabinetu gradonačelnika ili predsednika opštine i lica angažovana na pripremi ili realizaciji projekta (član 70. stav 1. tač. 3)–6) zakona).
S tim u vezi, potrebno je u konkretnom slučaju ceniti da li je potrebno tom licu utvrditi probni rad.
Da li se fiskulturne sale osnovnih škola vode na kontu 011131 - objekti za potrebe obrazovanja ili na kontu 011193 - sportski i rekreacioni objekti? Takođe, da li se domovi kulture vode na kontu 011194- ustanove kulture ili na 011125 - ostale poslovne zgrade?
U skladu sa članom 10. Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budžetski sistem („Sl. glasnik RS“, br. 16/2016, 49/2016, 107/2016, 46/2017, 114/2017, 20/2018, 36/2018, 93/2018, 104/2018, 14/2019, 33/2019, 68/2019, 84/2019, 151/2020, 19/2021, 66/2021 i 130/2021) sintetički konto 011100 - Zgrade i građevinski objekti (u okviru Klase 000000 - Nefinansijska imovina) obuhvata zgrade i građevinske objekte koje korisnici sredstava, u obavljanju svoje delatnosti, koriste i kojima upravljaju. U okviru ovog sintetičkog konta sadržana su analitička konta na kojima se knjiže stambene zgrade i stanovi, poslovne zgrade, poslovni prostor i drugi objekti, saobraćajni objekti, vodovodna infrastruktura i ostali objekti.
Na osnovu napred navedenog mišljenja smo da pri određivanju konta odnosno ekonomske klasifikacije, fiskulturne sale škola se vode na kontu 011131-objekti za potrebe obrazovanja, obzirom da škole koriste fiskulturne sale za potrebe obavljanja svoje delatnosti, odnosno za potrebe fizičkog obrazovanja i vaspitanja.
Domovi kulture u selima, odnosno u mesnim zajednicama u seoskom području, vode se na kontu 011194 - ustanove kulture, obzirom da predstavljaju objekte koji se koriste za realizovanje zajedničkih potreba i interesa lokalnog stanovništva u oblasti kulture.
Sednicu Skupštine koja je bila zakazana za 25. maj 2022. godine, u skladu sa našim Poslovnikom odložena je za 30. jun 2022. godine zbog nedostatka kvoruma. Da li se sednica koja je odložena za 30. jun 2022. godine, može na osnovu zahteva 1/3 potpisanih odbornika pomeriti za neki raniji rok, npr. 10. jun 2022. godine ili postoji neki drugi način da se sednica koja je zakazana nakon odlaganja za 30. jun 2022. godine održi ranije?
U skladu sa principom „ko može više može i manje“, mišljenja smo da se odredbe člana 34. Zakona o lokalnoj samoupravi o sazivanju sednice skupštine na zahtev ovlašćenog podnosioca zahteva (predsednika opštine, opštinskog veća ili jedne trećine odbornika) mogu primeniti i u situaciji kada je predsednik skupštine sednicu skupštine odložio usled nedostatka kvoruma, odnosno smatramo da se onome ko ima pravo da od predsednika skupštine zatraži sazivanje sednice skupštine, treba priznati i pravo da zatraži i ranije održavanje već sazvane sednice pa i ranije održavanje sednice odložene zbog nedostatka kvoruma. Ovo stoga što član 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, propisujući mogućnost da sednica bude odložena, bilo odlukom predsednika skupštine, bilo odlukom same skupštine, nije istovremeno propisao i krajnji datum za koji se sednica može odložiti. Priznavanje prava da se zahteva ranije održavanje sednice koju je odložio predsednik skupštine predstavljalo bi doslednu primenu prava sadržanog u članu 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi o zahtevanju održavanja sednice skupštine i u situaciji kada jedna trećina odbornika smatra da je sednica odložena za predug vremenski period.
Međutim, smatramo da to pravo ne postoji u slučaju kada je sednica odložena odlukom same skupštine, u skladu sa članom 34. stav 7. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je skupština istovremeno odredila i novi datum održavanja sednice. Ovo stoga što član 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi predstavlja instrument usmeren isključivo ka predsedniku skupštine, a ne i ka samoj skupštini.
U skladu sa navedenim, mišljenja smo da bi jedna trećina odbornika imala pravo da zatraži da se sednica koja je odložena za 30. jun održi ranije, uz primenu rokova iz člana 34. stav 2. Zakona o lokalnoj samoupravi, pod uslovom da je odlaganje odredio predsednik skupštine, a ne sama skupština.