Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li prilikom upisa deteta u srednju školu u školski centar sa domom učenika je potrebno novo mišljenje IRK za dete?
Ovde je ključno da li se učenik upisuje u redovnu srednju školu, ili se radi o srednjoj školi sa domom učenika u kojoj se obrazuju učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.
U prvom slučaju, mišljenje interresorne komisije nije potrebno (nezavisno od toga da li je učenik završio osnovnu školu za učenike sa smetnjama razvoju, ili redovnu osnovnu školu).
U situaciji kada se učenik upisuje u srednju školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom (sa ili bez doma za učenike), smatramo da je, u skladu sa Pravilnikom o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci detetu, učeniku i odraslom, čl. 4, tačka 1) podtačka (4), ovo mera koja se realizuje na osnovu mišljenja interresorne komisije, te da je mišljenje IRK tada neophodno.
Da li odbornik koji je u stalnom radnom odnosu u Zdravstvenoj ustanovi (državnoj) ima pravo na slobodan dan na poziv opštine/grada- zasedanje sednice Skupštine? I na koji način se to reguliše u matičnoj ustanovi u kojoj je odbornik zaposlen?
Obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada, uređena su Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“ broj 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017-OUS, 113/2017 i 95/2018-aut.tumačenje) i posebnim zakonima, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, a pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, samo kada je to zakonom određeno.
Iako Zakon o radu predviđa slučajeve u kojima zaposleni ima pravo da odsustvuje sa rada uz naknadu zarade (na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa) to nije slučaj i sa odbornikom koji je dužan da prisustvuje sednicama Skupštine i sednicama radnih tela Skupštine u koje je biran. U slučaju kada je zaposlen je kod drugog poslodavca, odbornik može prema Zakonu o radu da koristi godišnji odmor ili neplaćeno odsustvo.
Korišćenje godišnjeg odmora regulisano je čl. 68-75. Zakona o radu, dok je neplaćeno odsustvo regulisano članom 78. Zakona o radu.
Poslodavac može zaposlenom da odobri odsustvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo). Za vreme neplaćenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno. Zakon o radu ne propisuje slučajeve kada poslodavac može zaposlenom da odobri neplaćeno odsustvo, tako da se sve svodi na volju poslodavca da isto odobri zaposlenom.
Kako zakonom nije ništa precizno predviđeno, neplaćena odsustva su različito rešavana i tretirana u kolektivnim ugovorima, a najčešći slučaj je da se samo ponavljaju odredbe Zakona o radu, da poslodavac može zaposlenom odobriti odsustvo bez naknade zarade, uz eventualnu ogradu, da to ne remeti proces i organizaciju rada kod poslodavca. Pravo zaposlenog na neplaćeno odsustvo i dužina njegovog trajanja utvrđuje se rešenjem, na pismeni zahtev zaposlenog, pod uslovom da je zaposleni priložio odgovarajuću dokumentaciju (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva). Zaposleni na neplaćenom odsustvu je i dalje u radnom odnosu kod istog poslodavca, i ne može da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca.
Dakle, na osnovu svega navedenog odbornik koji je zaposlen kod drugog poslodavca ima po Zakonu o radu dve mogućnosti: 1) da koristi godišnji odmor ili da 2) podnese zahtev za neplaćeno odsustvo uz podnošenje odgovarajuće dokumentacije (dokaz o postojanju pravnog osnova za korišćenje neplaćenog odsustva – npr. potvrdu da je odbornik Skupštine i poziv na sednicu).
Da li je opština može posle dva poništena konkursa za praćenje primene etičkog kodeksa, da imenuje članove komisije, i po kom članu zakona?
Način i postupak izbora, odnosno imenovanja članova tela za praćenje primene Etičkog kodeksa funkcionera lokalne samouprave, ne uređuje se zakonom, već opštim aktom jedinice lokalne samouprave – u ovom slučaju to može biti statut, poslovnik skupštine, odluka o usvajanju Etičkog kodeksa ili odluka o obrazovanju saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa, u zavisnosti od toga kojim od ovih akata je uređeno obrazovanje, sastav i zadaci ovog skupštinskog radnog tela.
Skupština opštine može da imenuje članove Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa samo ako je takva mogućnost predviđena odgovarajućim opštinskim opštim aktom, koji mora da sadrži pravni osnov za donošenje tog rešenja (što je uslov za pravnu valjanost rešenja).
Ukoliko odgovarajućim opštim aktom nije uređen način i postupak izbora članova Saveta za praćenje primene Etičkog kodeksa u slučaju da se na konkursu ne izaberu kandidati za članove Saveta (na primer, posle dva ili tri neuspešna konkursa), potrebno je da se putem tog opšteg akta uredi opisana situacija i na taj način Skupštini obezbedi pravni osnov za donošenje rešenja o imenovanju članova Saveta bez javnog konkursa. Napominjemo da je u tom slučaju neophodno propisati obavezu predlagača da prethodno pribavi saglasnost kandidata koga predlaže za člana Saveta.
Da li se pod radnim iskustvom u struci, prilikom zasnivanja radnog odnosa, može podrazumevati prethodno radno angažovanje po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova (u pitanju je ista vrsta i stepen stručne spreme)? Ako može, da li se radno iskustvo obračunava po radnim danima ili mesecima?
Što se tiče obračuna radnog iskustva, angažovanje po ugovoru o obavljanju privremenih i povremenih poslova ne mora da podrazumeva svakodnevno i kontinuirano obavljanje tih poslova, tako da će se za obračun radnog iskustva uzeti vreme kada je to lice faktički obavljalo poslove po ugovoru. Kao dokaz, može se koristiti izvod iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja za to lice, jer poslodavac prijavljuje angažovano lice u ovaj registar samo za vreme kada obavlja ugovorene poslove.
Odredbama člana 68a Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave propisano je da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. U skladu sa napred navedenim, da li se pod radnim iskustvom u struci može podrazumevati angažovanje po osnovu sprovođenja javnih radova?
U članu 68a. Zakona o zaposlenima u AP i JLS se kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Pri tome nije od uticaja da li je radno iskustvo u struci stečeno u toku radnog odnosa, odnosno u toku volontiranja ili obavljanja poslova na osnovu ugovora o obavljanju privremenih ili povremenih poslova, dok god ispunjava uslove po pitanju poslova koje je obavljao po ugovoru i školske spreme u to vreme.
Što se javnih radova tiče, pitanje je u pogledu kog radnog mesta se posmatra to iskustvo. Ukoliko je za obavljanje poslovi iz ugovora o angažovanju u javnim radovima potrebna školska sprema koja se zahteva za radno mesto u odnosu na koje se posmatra radno iskustvo, onda će se računati i to vreme angažovanja.