Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li IRK ima pravo da Parking servisu predloži/naloži besplatno korišćenje parking mesta za decu, koja imaju mišljenje IRK?
Obezbeđivanje besplatnog parkinga nije navedeno kao posebna mera podrške, a svaka inicijativa za uvođenje dodatne podrške kojom se povećava uključivanje je dobrodošla. Ukoliko postoji spremnost svih zainteresovanih strana da se donese odluka o besplatnom parkiranju, treba biti oprezan u definisanju kriterijuma na osnovu kojih bi za neko dete IRK preporučila ovu meru, kao i pod kojim uslovima bi se ostvarivalo ovo pravo. Smatramo da ne treba raditi po automatizmu - da svako dete koje se obrazuje po IOP-u može da dobije ovu povlasticu, već npr. deca koja imaju teškoće u kretanju i sl.
Pošto se u okviru druge grupe mera prema Pravilniku o dodatnoj podršci detetu, učeniku i odraslom nalazi i mera: (10) obezbeđivanje prevoza deteta, učenika i odraslog koji ne može da koristi sredstva javnog prevoza, a po potrebi i njegovog pratioca, za pohađanje obrazovanja ili korišćenja drugih usluga socijalne i zdravstvene zaštite, bez obzira na udaljenost od mesta stanovanja, moguće rešenje je da se nadoknadom troškova prevoza nadoknade i troškovi parkiranja.
Da li je u JLS dozvoljeno da se lice koje je bilo zaposleno na određeno vreme na 6 meseci zbog povećanog obima posla na jednoj poziciji-radnom mestu, po isteku 6 meseci-ugovora, ponovo angažuje na određeno, ali na drugoj poziciji-radnom mestu u okviru uprave?
Shodno članu 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme) i zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine.
Zakonske odredbe ne sadrže prepreku da se sa istim licem ponovo zasnuje radni odnos na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla, a na drugom radnom mestu.
Ujedno treba dodati da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit.
Odlukom o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa predviđeno je da član komisije za sprovođenje javnog poziva za finansiranje programa OCD, pored predstavnika lokalne samouprave bude i član stručne javnosti, koji ima visoko obrazovanje i najmanje tri godine rada u struci. Za člana stručne komisije imenovana je osoba čije je zanimanje dipl. ekonomista ali se duži niz godina bavi novinarstvom i voditeljskim poslom, za koji rad je i nagrađivan od strane grada i studentske organizacije. Došlo je do dva oprečna stava: jedan da osoba ne ispunjava uslov da bude stručni član komisije jer nema tri godine iskustva u struci i drugi da imenovani ispunjava uslov s obzirom da se bavi novinarstvom, što je oblast kojom se mogu baviti osobe koje su različitog formalnog obrazovanja – zanimanja. Kako postupiti i koji stav zauzeti u ovom konkretnom slučaju?
Model Odluke o postupku dodele i kontrole korišćenja sredstava za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava koju je izradila SKGO u saradnji sa Kancelarijom za saradnju sa organizacijama civilnog društva predstavlja neophodnu razradu odredbi Uredbe o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( mart, 2018). Istovremeno, Model odluke pretpostavlja najviše standarde postupanja koji se, shodno kontekstu delovanja svake JLS prilagođavaju kako na nivou Odluke, tako i u konkretnim uslovima raspisivanja konkursa, donošenje odluke o (su)finansiranju, praćenju i slično.
Konkretno, Uredba o sredstvima za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koja realizuju udruženja ( u deljem tekstu Uredba) predviđa da u komisiju za izbor programa od javnog interesa mogu biti imenovana i lica predstavnici stručne javnosti, dok se bliža merila, kriterijumi i postupak odabira stručnjaka propisuje aktom nadležnog organa prilikom utvrđivanja konkursnih uslova (čl. 10).
Modelom odluke najpre se predviđa (čl. 9) da se poziv odgovarajućim udruženjima , odnosno stručnjacima zainteresovanim za učešće u konkursnoj komisiji objavljuje istovremeno kad i konkurs. Dalje, Modelom odluke predviđa se da se konkursom upućuje poziv organizacijama i stručnjacima da dostave predloge za članove komisije, odnosno da se samostalno kandiduju za članove komisije sa biografijom (čl. 11). Napominjemo da je i Modelom Odluke predviđeno da se komisija imenuje rešenjem za svaki konkurs posebno (čl. 11). Modelom Odluke je predviđeno da se predlozi podnose najkasnije 15 dana od objavljivanja konkursa, a da pravo na podnošenje predloga imaju organizacije koje su registrovane najmanje tri godine pre objavljivanja konkursa, čija je oblast delovanja u vezi sa konkursom i koja nisu učesnici u konkursu. O uslovima za pojedinačne stručnjake Model odluke nije precizirao uslove ostavljajući samim JLS da se opredele za standarde koji su u konkretnoj situaciji opravdani i odgovarajući. Ipak, u istom članu Modelom je predviđeno da uslovi za izbor predstavnika stručne javnosti treba da budu objavljeni u samom konkursu i da se na osnovu pristiglih predloga oni biraju odlukom predsednika opštine, odnosno gradonačelnika. Model odluke takođe ostavlja mogućnost da predsednik opštine, odnosno gradonačelnik bira lice iz redova istaknutih stručnjaka koji su aktivni na teritoriji JLS ukoliko u određenom roku ne pristignu prijave kandidata, odnosno predlozi udruženja. U ovom drugom slučaju, Model odluke predviđa da izbor za člana komisije treba da bude propraćen saglasnošću stručnjaka.
U prilozima koji su dati u Vodiču za transparentno finansiranje organizacija civilnog društva.PDF nalazi se i Model javnog konkursa za sufinansiranje – finansiranje udruženja koji sadrži i deo koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti (Prilog 6 strana 91-92). U delu koji se odnosi na predstavnike stručne javnosti, predloženi su sledeći standardi: visoko obrazovanje, dokaz o posedovanju stručnih rezultata i da imaju određen broj godina radnog iskustva u struci (polje je ostavljeno prazno).
Pojam „radnog iskustva“ prema stavu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 212/2015 iz 2015. godine https://vk.sud.rs/sr-lat/rev2-2122015-radno-iskustvo može imati šire i uže značenje, a u konkretnoj situaciji bi se vezivalo za rad na poslovima iz domena struke odnosno stručne spreme. Iako se odluka Vrhovnog kasacionog suda odnosi na zasnivanje radnog odnosa u JLS i ima drugačiji pravni osnov, smatramo da ukazuje na ključne elemente „radnog iskustva u struci“. Prema ovom tumačenju radi se o poslu koji je lice obavljalo nakon sticanje određenog stručnog zvanja, a koji je u skladu sa poslovima iz domena stručne spreme. Ukoliko je u javnom konkursu bio naveden uslov da predstavnik stručne javnosti mora imati najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, mišljenja smo da kandidati koji su zasnovali radni odnos za poslove za koje im je potrebno visoko obrazovanje, a koje su obavljali minimum 3 godine mogu biti članovi konkursne komisije. Imajući u vidu da se radi o licu koje obavlja poslove iz novinarske profesije koje mogu obavljati lica različitog obrazovanja, smatramo da bi uslov bio zadovoljen ukoliko je radni odnos zasnovan pre 3 godine.
Takođe, o pojmu „radno iskustvo u struci“ govori i Zakon o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018 i 113/2017 - dr. zakon), koji u članu 68a kaže da se pod radnim iskustvom u struci u smislu odredaba ovog zakona podrazumeva radno iskustvo na poslovima u okviru zahtevane vrste i stepena stručne spreme, odnosno obrazovanja koje se zahteva za radno mesto čije poslove službenik obavlja. Iako se odredbe ovog zakona ne primenjuju u konkretnoj situaciji, citirane odredbe mogu poslužiti kao analogija.
Na kraju napominjemo da su i u prilogu koji se odnosi na model javnog konkursa predloženi najviši standardi koji se u svakoj pojedinačnog situaciji objavljivanja konkursa prilagođavaju oblasti za koju se konkurs raspisuje, potrebama i kapacitetima lokalnih samouprava da angažuju predstavnike stručne javnosti.
Da li zaposlenom koji je u toku kalendarskog meseca koristio dane godišnjeg odmora ili bio na bolovanju, može da se isplati prekovremeni rad?
Članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je propisano da zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno, a poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno.
Dakle, zaposleni, bilo da je rukovodilac odeljenja ili ne, ima pravo na dodatak za prekovremeni rad, uz ispunjenje gore navedenih uslova. Takođe, ista lica mogu ostvarivati više puta ovo pravo ukoliko po pismenom nalogu poslodavca rade duže od punog radnog vremena uz vođenje računa o ograničenjima koja predviđa Zakona o radu a to su da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno i da zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad (član 53).
Od navednog je svakako izuzet period korišćenja godišnjeg odmora ili bolovanja, s obzirom da se tokom korišćenja godišnjeg odmora ili bolovanja ne ostvaruje rad odnosno ne ostvaruje prekovremeni rad.
Da li o korišćenju usluga socijalne zaštite treba da odluči Centar za socijalni rad (konkretno o pravu na korišćenje usluge narodne kuhinje) u slučaju kada uslugu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave?
Članom 119. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) propisano je da Centar za socijalni rad odlučuje o ostvarivanju prava korisnika utvrđenih ovim Zakonom i o korišćenju usluga socijalne zaštite koje obezbeđuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave i vrši druge poslove utvrđene zakonom i propisima donetim na osnovu zakona. Imajući u vidu da jedinica lokalne samouprave može, na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti, predvideti i druge vrste materijalne pomoći građanima na svojoj teritoriji, koje nisu eksplicitno navedene u Zakonu, u koje spada i obezbeđivanje obroka u formi narodne kuhinje (član 111. Zakona o socijalnoj zaštiti) nema sumnje da centar za socijalni rad može i treba da odlučuje o priznavanju prava na ovaj vid podrške. Shodno citiranoj zakonskoj odredbi, isporuka obroka putem narodne kuhinje nije usluga socijalne zaštite, već materijalna pomoć u naturi licima u stanju socijalne potrebe o kojoj se stara jedinica lokalne samouprave.
Članom 62. Zakona o socijalnoj zaštiti, Centar za socijalni rad je javna služba koju osniva jedinica lokalne samouprave (član 10. Zakona o socijalnoj zaštiti)). Prema odredbama Zakona o javnim službama (član 6.), Republika, autonomna pokrajina, grad i opština mogu obezbediti obavljanje delatnosti odnosno poslova od javnog interesa iz okvira svojih prava i dužnosti osnivanjem ustanova, odnosno preduzeća ili poveravanjem vršenja tih delatnosti odnosno poslova drugim pravnim i fizičkim licima. Imajući u vidu da je jedinica lokalne samouprave osnivač centra za socijalni rad, primarni poslovi ove ustanove potiču iz okvira prava i dužnosti jedinice lokalne samouprave. Dakle, Centar za socijalni rad vodi postupak za korišćenje svih prava iz oblasti socijalne zaštite a koje su u nadležnosti lokalne samouprave uključujući i usluge socijalne zaštite.
Odredbama člana 122. Zakona o socijalnoj zaštiti, propisano je da Centar za socijalni rad pruža usluge procene i planiranja, a druge usluge socijalne zaštite može pružati samo u okviru svoje posebne organizacione jedinice. Takođe, stručni radnik centra za socijalni rad koji je raspoređen na radno mesto na kom se obavljaju poslovi javnih ovlašćenja ne može u radno vreme da radi na pružanju usluga koje po ovom zakonu obezbeđuje jedinica lokalne samouprave. Kako je već navedeno, priznavanje prava na „narodnu kuhinju“ nije pružanje usluge socijalne zaštite, te ne može nikako biti u koliziji sa članom 122. Naprotiv, ukoliko priznavanje prava na korišćenje „narodne kuhinje“ podrazumeva utvrđivanje potrebe na osnovu prethodno pružene usluge procene i planiranja, onda je neophodno da centar za socijalni rad obavi taj posao.