Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li direktor predškolske ustanove ima pravo na isplatu jubilarne nagrade za 20 godina rada, iako je pre toga je bila zaposlena kao vaspitačica u predškolskoj ustanovi?
U skladu sa članom 44. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u ustanovama predškolskog vaspitanja i obrazovanja čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Službeni glasnik RS", br. 43/2017 i 97/2020) poslodavac je dužan da zaposlenom isplati jubilarnu nagradu i to: 1) za 10 godina rada u radnom odnosu - 50% prosečne plate; 2) za 20 godina rada u radnom odnosu - jedna prosečna plata; 3) za 30 godina rada u radnom odnosu - jedna i po prosečna plata; 4) za 35 godina rada u radnom odnosu - dve prosečne plate; 5) za 40 godina u radnom odnosu - dve i po prosečne plate. Pod prosečnom platom iz stava 1. ovog člana podrazumeva se prosečna plata zaposlenog, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, ostvarena u prethodna tri meseca koji prethode mesecu sticanja prava na jubilarnu nagradu, odnosno prosečna zarada u Republici Srbiji, sa pripadajućim porezima i doprinosima koje padaju na teret zaposlenog, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike, ako je to povoljnije po zaposlenog. Vreme provedeno na radu po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, o delu, o stručnom osposobljavanju i usavršavanju, o dopunskom radu, kao i poseban staž osiguranja u skladu sa propisima PIO, kao i vreme obavljanja samostalne delatnosti se ne smatra radom u radnom odnosu. Jubilarna nagrada isplaćuje se u roku od 30 dana od dana sticanja prava.
Dakle, iz navedenih odredbi kolektivnog ugovora proističe da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za sve godine provedene u radnom odnosu kod bilo kog poslodavca. Tako da u ovom konkretnom slučaju nije od značaja što osnivač prethodnog poslodavca – predškolske ustanove - nije isti kao osnivač predškolske ustvanove u kojoj ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu.
Da li se radni staž u Nacionalnoj službi za zapošljavanje može smatrati radnim stažom u državnim organima , u smislu preuzimanja službenika, priznanja minulog rada i priznanja radnog staža za ostvarivanje prava na jubilarnu nagrada u organima lokalne samouprave?
Članom 36. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019, 55/2020, 51/2022 i 44/2023) predviđeno je da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji. Pravo na minuli rad ostvaruje se i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene. Zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje.
Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to: 1) Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa, 2) Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%, 3) Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%, 4) Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%, 5) Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%. Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa. U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.
Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava. Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.
Imajući u vidu da Nacionalna služba za zapošljavanje nema status državnih organa, organa autonomne pokrajine, odnosno organa lokalne samouprave već ima status organizacije za obavezno socijalno osiguranje, godine provedene u radnom odnosu kod ovog poslodavca se ne uzimaju u obzir prilikom utvrđivanja prava na minuli, kao ni prilikom utvrđivanja prava na jubilarnu nagradu, u skladu sa odredbama Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave.
S obzirom da je izmenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, te da je prihod od novčanih kazni od 1.1.2024. godine prihod budžeta Republike,da li u budžetu JLS za 2024. godinu, u okviru Programa 7, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja može da se planira realizacija Programa korišćenja sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima na teritoriji JLS za 2024. godinu, koji će se finansirati iz izvora 01- Opšti prihodi i primanja budžeta?
Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima ("Sl. glasnik RS", br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 - odluka US, 55/2014, 96/2015 - dr. zakon, 9/2016 - odluka US, 24/2018, 41/2018, 41/2018 - dr. zakon, 87/2018, 23/2019, 128/2020 - dr. zakon i 76/2023) definisano je finansiranje bezbednosti saobraćaja.
Članom 13. ovog zakona propisano je da skupštine jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose strategiju i godišnji plan bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području u skladu sa Nacionalnom strategijom i Akcionim planom.
Članom 17. ovog zakona, u skladu sa izmenama i dopunama iz 2023. godine, propisano je da sredstva od novčanih kazni za prekršaje i privredne prestupe predviđene propisima o bezbednosti saobraćaja na putevima u celini pripadaju budžetu Republike Srbije. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima opredeljuju se sredstva u budžetu Republike Srbije, na razdelu ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove. Za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu se koristiti i prihodi po osnovu međunarodnih ugovora i sredstva domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica, kroz donacije, poklone, priloge i druge vidove pomoći, kao i drugi izvori, u skladu sa zakonom.
Narednim članom ovog zakona precizirano je da se raspored i korišćenje sredstava za finansiranje unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima vrši u skladu sa aktom, koji za svaku kalendarsku godinu donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za unutrašnje poslove. Sastavni deo akta iz stava 1. ovog člana je Nacionalni godišnji program unapređenja bezbednosti saobraćaja na putevima, koji sadrži ciljeve, mere i aktivnosti u okviru ključnih oblasti rada, način realizacije, rokove, finansijska sredstva i odgovorne subjekte. Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja moraju biti obuhvaćene sledeće ključne oblasti rada:
Nacionalnim godišnjim programom unapređenja bezbednosti saobraćaja mogu biti obuhvaćene i druge aktivnosti iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima.
Izmenama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima iz septembra meseca ove godine, došlo je do izmena finansiranja bezbednosti saobraćaja. Odredbe člana 17. i 18. koji su izmenjeni i koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja, počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.
Na osnovu navedenih odredbi ovog zakona može se zaključiti da jedinice lokalne samouprave donose godišnji plan, odnosno program bezbednosti saobraćaja na putevima na svom području.
Sredstva za finansiranje bezbednosti saobraćaja, počev od 01. januara 2024. godine, obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije i to na razdelu ministarstva za unutrašnje poslove. Lokalne samouprave izrađuju program bezbednosti saobraćaja za narednu godinu i za sredstva apliciraju kod nadležnog ministarstva. Sredstva za realizaciju aktivnosti iz navedenog programa, odobrena iz republičkog budžeta, planiraju se u okviru Programa 7- Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, na izvoru 07 - Transferi od drugih nivoa vlasti.
Ukoliko lokalna samouprava, na osnovu odluke lokalnog izvršnog organa, pored odobrenih sredstava iz republičkog budžeta planira da finansira određene aktivnosti na unapređenju bezbednosti saobraćaja na putevima, realizaciju istih može se planirati, u okviru Programa 7-Organizacija saobraćaja i saobraćajna infrastruktura, Programske aktivnosti 0701-0005 – Unapređenje bezbednosti saobraćaja, iz izvora finansiranja 01- Opšti prihodi i primanja budžeta.
Da li lice koje je raspoređeno na radno mesto u zvanju višeg referenta (11 godina), a koje je steklo dodatno obrazovanje (osnovne akademske studije 1. stepena u obimu od 240 ESPB bodova), i u proteklih 5 godina ima najmanje ocenu "dobar", može da napreduje na radno mesto u zvanju mlađeg saradnika za koga je u članu 65. Zakona, propisano da mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova?
Članom 133đ Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 114/2021, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon, 86/2019 - dr. zakon, 157/2020 - dr. zakon i 123/2021 - dr. zakon) predviđeno je da službenik napreduje premeštajem na neposredno više izvršilačko radno mesto u istom ili drugom organu. Neposredno više izvršilačko radno mesto jeste ono čiji se poslovi rade u neposredno višem zvanju ili u istom zvanju ali na radnom mestu rukovodioca uže unutrašnje jedinice.
Dalje je članom 133e predviđeno da rukovodilac može da premesti, odnosno rasporedi na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je najmanje dva puta uzastopno određena ocena "ističe se", ako postoji slobodno radno mesto i službenik ispunjava uslove za rad na njemu. Izuzetno, službenik koji je premešten na neposredno više izvršilačko radno mesto jer mu je dva puta uzastopno određena ocena "ističe se" može, i ako ne ispunjava uslove vezane za radno iskustvo u struci, da bude premešten na neposredno više radno mesto ako mu je opet određena ocena "ističe se". Takođe, rukovodilac može da premesti na neposredno više izvršilačko radno mesto službenika kome je u periodu od pet godina uzastopno najmanje određena ocena "dobar". Ocene na kojima je zasnovano jedno napredovanje ne uzimaju se u obzir za sledeće napredovanje. Prekid u ocenjivanju usled odsutnosti sa rada službenika ne smatra se prekidom uzastopnosti iz st. 1-3. ovog člana.
Članom 65. istog zakona predviđeno je da se u zvanju mlađeg saradnika obavljaju jednostavniji stručni poslovi kao i administrativno-tehnički poslovi uz nadzor, uputstva i detaljna usmerenja službenika u višim zvanjima. Ovi poslovi se sastoje od ograničenog kruga međusobno povezanih zadataka u jednoj oblasti. Za rad na poslovima u zvanju mlađeg saradnika službenik mora da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine i završen pripravnički staž ili najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca iz člana 1. st. 1. i 2. ovog zakona.
Dakle, iako u ovom konkretnom slučaju službenik ispunjava uslove za napredovanje u pogledu ocena, on ne ispunjava uslov za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik u pogledu školske spreme, jer je za rad na radnom mestu u zvanju mlađi saradnik potrebno stečeno visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine.
U okviru postupka ozakonjenja objekta deo objekta ulazi na nekategorisan put, koji je sagrađen pre donošenja propisa. Da li ima neka procedura koja bi eventualno bila moguća ili ozakonjenje u ovakvim stuacijama nije moguće?
U skladu sa članom 5. Zakona o ozakonjenju objekata, predmet ozakonjenja ne mogu biti objekti izgrađeni na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno navedenom, u svim navedenim slučajevima neophodno je utvrditi namenu parcele u skladu sa urbanističkim planom. Ukoliko je zauzeće nelegalno izgrađenim objektom na zemljištu koje je planom utvrđeno kao javna namena, mišljenja smo da postupak ozakonjenja nije moguć. Ukoliko se radi o ostalom zemljištu u svojini Republike Srbije ili opštine, organ uprave po zahtevu stranke može sprovesti postupak određivanja zemljišta za redovnu upotrebu objekta.
Najbolji način je pristupiti izmeni ili izradi odgovarajućeg urbanističkog plana (PGR ili PDR) kojim bi se, u skladu sa faktičkim stanjem, izvršilo razdvajanje javnog i ostalog zemljišta. Nakon usvajanja takvog plana bilo bi, verujemo, omogućeno ozakonjenje objekata koji su delom izgrađeni na površinama javne namene.