Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeDa li je za vršenje inspekcijskog nadzora kod neregistrovanog privrednog subjekta (kada se to utvrdi na licu mesta) neophodno doneti i primeniti poseban pravni okvir, odnosno posebna zakonska rešenja, kao i prilagođene kontrolne liste kao i pravila za upravljanje rizicima? Da li uopšte i treba utvrđivati i procenjivati rizike ?
Kada je u pitanju neregistrovani subjekt, prema njemu se primenjuje poseban postupak, propisan članom 33. ZIN. Kod njega se ne vrši postupna ocena stpena rizika (primenom kriterijuma), već se riziku bez upuštanja u dalju procenu rizika neposredno dodeljuje određeni stepen rizika (kritičan ili visok).
Da li republička inspekcija može da naloži JLS donošenje akata o proceni rizika?
Obaveza donošenja akta o proceni rizika je zakonska obaveza, propisana članom 9. stav 11. Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Nadzor nad primenom Zakona u skladu sa članom 55. vrši upravna inspekcija.
Ko pokreće inicijativu za usaglašavanje odluka JLS sa zakonom i da li za to postoje sankcije?
Kako se radi o potrebi usaglašavanja lokalnih odluka sa zakonom, obaveza je organizacione jedinice u čijem delokrugu je praćenje stanja u oblasti koja je uređena određenom odlukom, da pristupi izradi nove/izradi izmena i dopuna propisa, što ne isključuje mogućnost podnošenja inicijative od strane zainteresovanih subjekata. Inicijativu za usaglašavanje odluka može podneti i inspekcija.
Nadzor nad primenom zakonskih odredbi kojima je uređena određena oblast, što uključuje i ralizaciju dužnosti organa da donesu i usklade podzakonske i druge propise vrši nadležno ministarstvo, koje se, uobičajeno, pored inspekcijskog nadzora određuje u odredbama zakona kojima se uređuje nadzor nad primenom zakona.
Koji je pravni okvir za kontrolisanje uređenja privatnih parcela (npr. zarasla parcela, košenje trave i sl.)?
Članom 4. stav 4. Zakona o komunalnim delatnostima, propisano je da radi korišćenja, čuvanja i održavanja sredstava za obavljanje komunalnih delatnosti, održavanja čistoće i zaštite životne sredine, opšte uređenosti naselja, spoljnog izgleda objekta i uređenosti površina, jedinica lokalne samouprave može da propiše opšte uslove održavanja komunalnog reda i mere za njihovo sprovođenje.
Na osnovu datog ovlašćenja, JLS može da propiše uslove za održavanje reda na određenim površinama, što podrazumeva i površine koje nisu javne, naročito kada te površine graniče ili su vidljive sa javnih površina.
Kakav je postupak sa kioscima većim od 10,5 m2?
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.glasnik RS“ broj 83/18), izmenjen je član 146. osnovnog zakona. Navedenim izmenama u stavu 2, definisan je pojam manjih montažnih objekta tako što je precizirano da su to objekti montažno demontažnog tipa, i to isključivo kiosci do 10,5 m², bašte ugostiteljskih objekata, tezge i drugi pokretni mobilijar koji se postavlja i uklanja na osnovu programa koji donosi jedinica lokalne samouprave na period od najduže deset godina.
Prema stavu 1. istog člana postavljanje i uklanjanjanje manjih montažnih objekata uređuje i obezbeđuje JLS, što znači da su JLS u obavezi da svoje odluke kojima su uredile ova pitanja usklade sa zakonom, što podrazumeva i uređenje statusa objekata koji su postavljeni u skladu sa do tada važećim propisima (zakon o odluke JLS), a prekoračuju površinu ili na drugi način odstupaju od zakonske definicije.