Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeKo formira koordinacionu komisiju u JLS?
Članom 12. stav 13. Zakona o inspekcijskom nadzoru, propisano je da se odlukom nadležnog organa JLS određuje organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo da koordinira inspekcijski nadzor iz njihove izvorne nadležnosti što znači da ne mora da se formira koordinaciona komisija, već to može da radi unutrašnja organizaciona jedinica koja objedinjuje inspekcijske poslove u određenoj JLS. Nužno je da nadležan organ JLS donese akt o tome.
Ako JLS nije u skladu sa zakonom odredila koji organ, unutrašnja organizaciona jedinica ili telo koordinira inspekcijski nadzor, to ne oslobađa inspekciju da realizuje zakonske odredbe koje se odnose na plan, izveštaj i kontrolne liste, u delu za koji je ona zadužena.
Da li shodna primena Zakona o inspekcijskom nadzoru znači mogućnost neprimenjivanja ovog zakona u skladu sa okolnostima, kao u slučaju komunalne policije?
Shodna primena ne znači da se Zakon ne primenjuje, već da se primena prilagođava prirodi poslova i specifičnim uslovima, uz poštovanje osnovnog smisla zakona.
Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa („Sl. glasnik RS“, broj 21/10) u članu 46.stav 2. propisano je da ako na pojedine odnose koji se uređuju propisom treba primeniti i drugi propis upotrebom analogije, propisom se može predvideti shodna primena drugog propisa.
Članom 4. stav 8. ZIN propisano je da se taj zakon shodno primenjuje u postupku inspekcijskog nadzora koji u poslovima iz svoje izvorne nadležnosti vrše organi autonomnih pokrajina i organi jedinica lokalne samouprave.
Dakle, shodna primena propisa znači primenu upotrebom analogije, tj. prilagođenu primenu uz uvažavanje legitimnih različitosti i posebnosti.
Predmet ozakonjenja je objekat koji prelazi na ulicu, koja je procedura ozakonjenja u tom slučaju? Da li može da prođe na saglasnost ili vlasnik mora da kupi deo parcele koja se vodi na opštinu?
U skladu sa odredbama Zakona o ozakonjenju ("Sl. glasnik RS", br. 96/15, 83/18 i 81/20 - odluka US) član 5. stav 3. propsiano je da predmet ozakonjenja ne može biti objekta izgrađen na površinama javne namene, odnosno na zemljištu planiranom za uređenje ili izgradnju objekata javne namene za koje se, u skladu sa odredbama posebnog zakona, utvrđuje javni interes i koji su u obaveznoj javnoj svojini u skladu sa odredbama drugih posebnih zakona.
Shodno činjenici da predmetni objekat izlazi na javnu saobraćajnu površinu (verovatno zaštitini koridor saobraćajnice), smatramo da isti ne može da bude ozakonjen, niti je moguće otuđenje javne svojine bez promene položaja regulacione linije (što se realizuje izmenom odgovarajućeg planskog dokumenta) i izuzimanja konkretne površine pod objketom iz javnog zemljišta (ukoliko je navedeno moguće u skladu sa pravilima saobraćajne i urbanističke struke).
Predlog rešenja konkretne sutuacije je izmena planskog akta ili ukoliko je tehnički moguće, uklanjanje dela objekta koji izlazi na javnu površinu ulice.
Da li se prilikom donošenja Rešenja o imenovanju Opštinske izborne komisije u stalnom sastavu mora utvrditi mandat ove komisije, ili njihov mandat traje dok ne budu razrešeni? Da li je obavezna shodna primena člana 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, s obzirom da Zakon o lokalnim izborma ne sadrži odredbu o mandatu? Ko predlaže kandidate za sekretara i zamenika sekretara OIK? Ako odborničku grupu čine odbornici sa koalicione izborne liste da li odbornička grupa mora da predloži kandidate - predstavnike svih političkih stranaka koje čine koaliciju, ili nema tu obavezu?
Članom 58. Zakona o lokalnim izborima propisano je da se, između ostalih, odredbe Zakona o izboru narodnih poslanika o imenovanju u izborne komisije i biračke odbore shodno primenjuju na izbor odbornika, ako Zakonom o lokalnim izborima nije drugačije određeno. S obzirom na to da Zakonom o lokalnim izborima nije uređeno pitanje trajanje mandata članova opštinskih/gradskih izbornih komisija, to znači da se na to pitanje shodno primenjuje član 30. stav 1. Zakona o izboru narodnih poslanika, kojim je propisano da se „članovi Republičke izborne komisije i njihovi zamenici imenuju (se) na četiri godine, a članovi biračkih odbora i njihovi zamenici za svake izbore“.
Međutim, trajanje mandata može, ali ne mora da bude izričito navedeno u rešenju o imenovanju članova lokalne izborne komisije; u svakom slučaju, nesumnjivo je da mandat članova izborne komisije ne može da traje duže od četiri godine od dana donošenja rešenja o njihovom imenovanju.
Sekretara i zamenika sekretara izborne komisije predlaže predlagač rešenja o imenovanju članova i zamenika članova izborne komisije, s obzirom da zakonom nije definisana nadležnost za njihovo predlaganje. Stoga je na rukovodstvu skupštine da odluči ko će biti predložen za ove dužnosti.
Koalicione odborničke grupe nisu u formalnoj, zakonskoj obavezi da predlože članove izborne komisije iz svih političkih stranaka koje su obrazovale odborničku grupu, to je stvar političkog dogovora unutar odborničke grupe. Zakon samo nalaže (član 13. stav 4) obavezu da se za sva lica predložena za članove izborne komisije u rešenju navede njihova politička pripadnost ili naziv stranke, odnosno stranačke koalicije na čiji predlog je imenovan.
Koji su koraci u vezi odobravanja za kućno obrazovanje deteta? Da li se škola prvo obraća nadležnom ministarstvu za dobijanje saglanosti za kućno obrazovanje, pa onda podnosi zahtev IRK, ili škola na osnovu donetog mišljenja IRK dostavlja nadležnom ministarstvu za odobravanje kućnog obrazovanja deteta?
U skladu sa Pravilnikom o načinu organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju ("Službeni glasnik RS", broj 66/2018), škola može da organizuje kontinuiran, odnosno obrazovno-vaspitni rad po potrebi, kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju i to za učenike koji zbog zdravstvenih smetnji ne mogu da prisustvuju obrazovno-vaspitnom radu u školi u dužem vremenskom periodu.
Nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju, na zahtev roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika, ostvaruje škola u koju je učenik upisan, uz saglasnost Ministarstva. Izuzetno, nastavu za učenike na dužem kućnom lečenju može da ostvaruje i škola u bolnici, ukoliko je učenik usled zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti sprečen da pohađa nastavu u školi, do kraja školske godine ili duže od godinu dana.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik učenika koji zbog zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne može da pohađa nastavu duže od tri nedelje, dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na kućnom lečenju, obavesti školu u koju je učenik upisan podnošenjem zahteva.
Zahtev roditelja naročito sadrži razloge zbog kojih je učeniku neophodno organizovati nastavu na kućnom lečenju.
Uz zahtev roditelja, škola ministarstvu dostavlja dokumentaciju kojom se dokazuje potreba organizovanja nastave na kućnom lečenju:
Ukoliko uz zahtev nije dostavljeno mišljenje Interresorne komisije, škola će roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika uputiti da pribavi mišljenje Interresorne komisije.
Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može dostaviti zahtev bez mišljenja Interresorne komisije, uz navođenje razloga zbog kojih nije bilo moguće njegovo pribavljanje.