Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeIspitivanjem tržišta neposredno pre pokretanja postupka javne nabavke radova, utvrđeno je da je došlo do skoka cena materijala i usluga na tržištu, pa samim tim procenjena vrednost nabavke prevazilazi iznos iz usvojenog plana nabavki. Da li je moguće i na koji način, promeniti (povećati) procenjenu vrednost (bez rebalansa budžeta), neposredno pre ili prilikom pokretanja postupka javne nabavke ako postoje sredstva u okviru istog programa, koja nisu realizovana ranije sklopljenim ugovorima (vrednost ugovora je manja od procenjene vrednosti)?
Članom 88. stav 4. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon) propisano je da se izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra planiranje nove javne nabavke, izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.
Dalje je stavom 6. ovog člana propisano da naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki.
Imajući u vidu navedene odredbe Zakona, proizilazi da ovaj zakon ne predviđa uslovljavanje izmene plana javnih nabavki prethodno izvršenom izmenom finansijskog plana, odnosno rebalansom budžeta.
Svakako, imajući u vidu odredbe Zakona o budžetskom sistemu („Službeni glasnik RS“, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019, 72/2019 i 149/2020), a pre svega odredbe člana 54. ovog zakona, kojima je u stavu 1. propisano da obaveze koje preuzimaju direktni, odnosno indirektni korisnici budžetskih sredstava i korisnici sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje moraju odgovarati aproprijaciji koja im je odobrena za tu namenu u toj budžetskoj godini (sa izuzecima dalje uređenim odredbama ovog člana), potrebno je da naručilac ima planirana finansijska sredstva za namenu sprovođenja postupka javne nabavke.
Ukoliko naručilac ima odobrena sredstva za namenu sprovođenja javne nabavke, a koja se mogu obezbediti i sredstvima u okviru istog programa ako ona nisu prethodno realizovana, te ukoliko je ovakva uvećana procenjena zasnovana na istraživanju tržišta koja procena je važeća u trenutku izmene plana javnih nabavki i pokretanja postupka javne nabavke, naručilac može da izmeni plan javnih nabavki i bez prethodnog rebalansa budžeta. Dakle, jedino eventualno ograničenje sastoji se u tome da li su planirana finansijska sredstva predviđena za namenu sprovođenja i tog postupka javne nabavke.
Ako je načelnik Opštinske uprave trenutno na bolovanju, a u međuvremenu je sproveden konkurs za prijem u radni odnos i stekli se uslovi za donošenje rešenja o prijemu u radni odnos, da li načelnik može da potpiše (donese) rešenje o prijemu radnika u radni odnos?
Shodno članu 106. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) rešenje o izboru kandidata sa liste za izbor donosi načelnik uprave u roku od 15 dana od prijema liste za izbor.
Izabrani kandidat dužan je da stupi na rad u roku od 15 dana od dana konačnosti rešenja o prijemu u radni odnos, izuzev ako mu poslodavac iz opravdanih razloga ne produži rok.
Ukoliko je načelnik uprave u stanju da uprkos privremenoj sprečenosti za rad usled bolesti donese navedeno rešenje, to, samo po sebi, ne predstavlja formalni nedostatak u pogledu sprovođenja procesa izbora kandidata i docnijeg njegovog stupanja na rad.
Na osnovu kog člana Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019), je moguća izmena ugovora na osnovu produžetka roka i da li se takva izmena objavljuje na Portalu javnih nabavki?
Pravila u vezi sa izmenama ugovora o javnoj nabavci su propisana čl. 154-162. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon).
Sagledavanjem mogućih osnova za izmenu ugovora o javnoj nabavci u pogledu mogućnosti produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, može se zaključiti da se radi o dva moguća osnova.
Prvi je propisan članom 156. Zakona (Izmene po osnovu ugovornih odredaba), pri čemu Zakon propisuje da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti ako su izmene bile predviđene u dokumentaciji o nabavci i ugovoru o javnoj nabavci na jasan, precizan i nedvosmislen način.
Dakle, u ovoj situaciji se radi o mogućnosti da se rok za izvršenje obaveza produži na osnovu elemenata same konkursne dokumentacije, odnosno zaključenog ugovora, ali samo ukoliko je takva mogućnost bila stavljena na uvid svim privrednim subjektima u sprovedenom postupku javne nabavke, i to na jasan, precizan i nedvosmislen način. Drugim rečima, to ne mogu biti uopštene formulacije u modelu ugovora, kojima se predviđa mogućnost produženja roka, već odredbe koje uređuju pod kojim se uslovima i na koji način, u kojoj dužini i sl. se rokovi mogu produžiti.
Drugi osnov je propisan u članu 158. Zakona (Izmene usled nepredviđenih okolnosti). Ovim članom Zakona je propisano da se ugovor o javnoj nabavci može izmeniti kada su ispunjeni dva uslova: 1) potreba za izmenom nastala je zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi i 2) izmenom se ne menja priroda ugovora.
Od suštinske je važnosti u pogledu ovog osnova da je ova potreba nastala zbog okolnosti koje savestan naručilac nije mogao da predvidi. Dakle, potrebno je da su u toku realizacije ugovora nastale okolnosti koje naručilac (pa i privredni subjekt) nisu mogli da predvide prilikom sačinjavanja konkursne dokumentacije i pripreme ponude, već su u toku realizacije ugovora nastale neke posebne okolnosti koje onemogućavaju da se obaveza druge ugovorne strane ispuni u roku. Neki od primera su: zastoj u izvršenju ugovora koji je na strani naručioca (druga ugovorna strana na primer nema pristup potrebnoj dokumentaciji naručioca koja je neophodna za ispunjenje obaveze), nemogućnost izvršenja u rok usled nepogoda ili pandemije virusa Covid19 i sl.
Izmena učinjena u skladu sa članom 156. Zakona se ne objavljuje na Portalu javnih nabavki, dok ova obaveza postoji kada se izmena vrši u skladu sa članom 158. Zakona, imajući u vidu da je članom 155. stav 2. Zakona propisano da je u slučaju izmene ugovora iz čl. 157. i 158. ovog zakona, naručilac dužan da obaveštenje o izmeni ugovora pošalje na objavljivanje na Portalu javnih nabavki u roku od deset dana od dana izmene ugovora.
Na kraju ukazujemo da se prethodno navedeno odnosi na mogućnost produženja roka za izvršenje obaveza druge ugovorne strane, a ne na mogućnost produženja roka važenja ugovora, u kojem slučaju bi se eventualno mogli primeniti i osnovi iz čl. 157. i 160. Zakona, kada je produženje roka važenja ugovora posledica realizacije dodatnih dobara, usluga ili radova, odnosno povećanja obima predmeta javne nabavke. Tada je potrebno imati u vidu i odredbe Zakona o budžetskom sistemu u pogledu mogućnosti i uslova za zaključenje ugovora na period duži od 12 meseci, te da se tada obaveštenje o izmeni ugovora objavljuje na Portalu javnih nabavki u slučaju izmene iz člana 157. Zakona, dok ova obaveza ne postoji kod izmene ugovora u smislu člana 160. Zakona.
Opština po Zakonu ima jednog pomoćnika u kabinetu predsednika opštine. Predsednik opštine bi želeo da angažuje jednog savetnika u svom kabinetu koji bi radio volonterski, dakle ne bi primao platu niti bi ni na koji način opterećivao budzet. Da li je tako nešto moguće?
Članom 58. Zakona o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) uređeno je da se statutom opštine može predvideti da se za pojedine oblasti (ekonomski razvoj, urbanizam, primarna zdravstvena zaštita, zaštita životne sredine, poljoprivreda i dr.) postavljaju pomoćnici predsednika opštine. Pomoćnike predsednika opštine postavlja i razrešava predsednik opštine. Pomoćnici predsednika opštine pokreću inicijative, predlažu projekte i sačinjavaju mišljenja u vezi sa pitanjima koja su od značaja za razvoj u oblastima za koje su postavljeni i vrše druge poslove po nalogu predsednika opštine. Pomoćnici predsednika opštine se postavljaju u kabinetu predsednika opštine najduže na period dok traje dužnost predsednika opštine. U opštini do 15.000 stanovnika može biti postavljen jedan pomoćnik predsednika opštine, u opštini do 50.000 stanovnika najviše dva pomoćnika, a u opštini do 100.000 stanovnika najviše tri pomoćnika, u skladu sa podacima poslednjeg popisa stanovništva.
Kabinet predsednik opštine je posebna organizaciona jedinica koja se obrazuje za obavljanje savetodavnih i protokolarnih poslova, poslova za odnose s javnošću i administrativno-tehničke poslova koji su značajni za rad predsednika opštine. Članom 70. Zakona o zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave predviđeno je da se radni odnos može zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme), između ostalog, i za na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu). Što se tiče kabineta, koji predstavlјa posebnu organizacionu jedinicu unutar uprave, za zaposlene u kabinetu prava i dužnosti u ime poslodavca vrši načelnik uprave, sa izuzetkom pomoćnika presednika opštine.
Dakle, kategorija savetnik predsednika nije predviđena niti Zakonom o lokalnoj samoupravi ni Zakonom o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Ako je funkcioner (izabrano lice) razrešen sa funkcije odlukom Skupštine opštine, a nalazi se na godišnjem odmoru (po rešenju koje je ranije izdato) da li mu radni odnos prestaje danom prestanka funkcije pa mu se za dane neiskorišćenog godišnjeg odmora isplaćuje naknada ili mu radni odnos prestaje danom isteka odobrenog godišnjeg odmora?
Shodno članu 13. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) funkcioneru autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave funkcija prestaje u slučaju:
Član 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave glasi:
„Funkcioner po prestanku funkcije ima pravo na naknadu plate u trajanju od tri meseca, u visini plate koju je imao u vreme prestanka funkcije.
Pravo iz stava 1. ovog člana može se izuzetno produžiti do tri meseca ukoliko u tom vremenu funkcioner stiče pravo na penziju.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana prestaje pre isteka roka od tri meseca, zasnivanjem radnog odnosa ili sticanjem prava na penziju prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Funkcioner pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje kod poslodavca kod koga je ostvarivao prava po osnovu radnog odnosa u trenutku prestanka funkcije.
Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana, po zahtevu funkcionera, utvrđuje nadležni organ, odnosno radno telo iz člana 4. ovog zakona.
Zahtev iz stava 5. ovog člana funkcioner može uputiti najkasnije u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije, s tim što pravo iz stava 3. ovog člana ostvaruje počev od narednog dana od dana prestanka funkcije.
Funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije, odnosno danom prestanka obaveze vršenja dužnosti, odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. ovog člana, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije“.
Treba dodati da funkcioner ne može ostvariti pravo iz člana 14. ovog zakona, ukoliko je razrešen funkcije po osnovu odgovornosti za krivično delo za koje mu je pravnosnažnom presudom izrečena bezuslovna kazna zatvora u trajanju dužem od šest meseci, ukoliko mu je utvrđeno mirovanje radnog odnosa kod poslodavca ili usled sprovođenja inicijative za razrešenje na osnovu mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje koju izrekne Agencija za borbu protiv korupcije ili gradski, odnosno opštinski zaštitnik prava građana.
Dakle, funkcioneru prestaje radni odnos prestankom funkcije odnosno nakon proteka roka iz st. 1-3. člana 14. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, za funkcionere koji ostvaruju pravo na naknadu plate po prestanku funkcije, a do čega dolazi nevezano za korišćenje godišnjeg odmora.
Shodno članu 76. Zakona o radu, u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.