Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjePotrebno mišljenje u vezi donošenja rešenja u postupku promene ličnog imena. Naime, članom 347. st. 3. Porodičnog zakona predviđeno je da pravo na promenu ličnog imena nema lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. Št ase podrazumeva pod "izbegavanjem obaveze"? Da li je to uverenje da je podnosilac zahteva izmirio poreska dugovanja, tj. da li lice koje koje ima dugovanja na ime poreza ima prava na promenu ličnog imena? Istovremeno, članom 347. st. 4. Porodičnog zakona predviđa se da pravo na promenu ličnog imena nema lice koje namerava da promeni ime u ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvaranjima sredine, u tom smislu, šta to konkretno znači?
Pravo na promenu ličnog imena, u skladu sa članom 346. stav 1. Porodičnog zakona („Sl. glasnik RS”, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015), ima svako lice koje je navršilo 15. godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje.
U vezi sa članom 347. stav 3. nema pravo na promenu ličnog imena “lice koje promenom ličnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu”. Fizičko lice, ukoliko promeni lično ime, u obavezi je da nakon menjanja lične karte i promena u istoj, u vezi sa svim obavezama izvrši izmenu podataka u evidencijama organa koji vode određene nadležnosti nad poreskim obavezama.
U skladu sa članom 29. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014, 105/2014, 91/2015 - autentično tumačenje, 112/2015, 15/2016, 108/2016, 30/2018, 95/2018, 86/2019 i 144/2020), postoji obaveza organa i organizacija nadležnih za upis u registar da obaveštavaju Poresku upravu, lokalni poreski organ o svim promenama. Ukoliko organ ne dostavi informacije o promenama značajnim za oporezivanje, fizičko, pravno lice, preduzetnik je dužan da ih podnese lično, putem elektronske ili redovne pošte.
U skladu sa članom 33. Zakona o porezima na imovinu („Sl. glasnik RS”, br. 26/2001, “Sl. list SRJ”, br. 42/2002 - odluka SUS i “Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011, 78/2011, 57/2012 - odluka US, 47/2013, 68/2014 - dr. zakon, 95/2018, 99/2018 - odluka US, 86/2019 i 144/2020), fizičko lice dužno je da kao obveznik poreza na imovinu za određenu nepokretnost ili preko javnog beležnika izvrši promenu podataka za potrebe oporezivanja, a kod JLS tj. lokalne poreske administracije ili lično u roku od 30 dana od promene podataka. Obveznik prijavu promene podataka može da se podnese i preko obrazaca PPI, u kojem se obeležava polje - izmenjena poreska prijava, i popunjavaju polja na koja se izmene odnose.
U vezi sa članom 347. stav 3. Porodičnog zakona, nema pravo na promenu ličnog imena “lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine. U pogledu ove odredbe, zakonodavac je zadržao nešto veću fleksibilnost u mogućim tumačenjima zbog raznolikosti običaja i shvatanja, shodno kulturološkim specifičnostima različitih sredina. Vređanje ličnosti davanjem pogrdnih imena svakako nije dopušteno, niti davanje imena koja su opšte neprihvatljiva sa aspekta morala.
Da li se postupak za utvrđivanje visine naknade za promenu namene zemljišta, po zahtevu lica, može obustaviti po osnovu odustanka lica od svog zahteva, ukoliko se uzme u obzir da Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara upućuje u članu 271. na shodnu primenu zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji?
Prema članu 271. Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara postupak utvrđivanja, kontrole i naplate naknade koji sprovodi organ jedinice lokalne samouprave nadležan za utvrđivanje, naplatu i kontrolu javnih prihoda, a što nije propisano ovim Zakonom vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju poreski postupak i poreska administracija. Utvrđivanje naknade ili obaveze se obavlja donošenjem poreskog rešenja u skladu sa Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Stranka u skladu sa članom 58. Zakona o opštem upravnom postupku može da podnese zahteve, predloge, obrasce, prijave, molbe, žalbe, predstavke, prigovore, obaveštenja, saopštenja i druge vrste pisanog obraćanja nadležnom organu.
Prvostepeni postupak se pokreće u skladu sa članom 90. Zakona o opštem upravnom postupku po zahtevu stranke ili po službenoj dužnosti.
Stranka može potpuno ili delimično da odustane od zahteva za utvrđivanje naknade za promenu namene poljoprivrednog zemljišta dok ne bude obaveštena o rešenju drugostepenog organa u skladu sa članom 98. Zakona o opštem upravnom postupku. Pored toga smatra se da je stranka odustala od zahteva i ako njeno ponašanje očigledno ukazuje da više nema interesa da učestvuje u postupku.
Kad stranka odustane od zahteva, organ nadležan u jedinici lokalne samouprave rešenjem obustavlja postupak, izuzev u slučaju kada se protivna strana protivi obustavljanju postupka ili kada je nastavljanje postupka, koji je mogao biti pokrenut i po službenoj dužnosti, u javnom interesu.
Stranka koja je odustala od zahteva snosi troškove koji su nastali, odnosno ako su nastali do obustavljanja postupka, ako nije drukčije propisano.
Da li obrazovna ustanova sa smetnjama u razvoju sa domom za smeštaj i ishranu učenika, može da ima osnov za potpisivanje ugovora sa opštinom odnosno jedinicom lokalne samouprave čije dete ima prebivalište, ako se dete nalazi u hraniteljskoj porodici?
Članom 20. Zakona o lokalnoj samoupravi („Sl. glasnik RS“, br. 129/2007, 83/2014 - dr. zakon, 101/2016 - dr. zakon i 47/2018) propisano je da se jedinica lokalne samouprave, preko svojih organa, u skladu s Ustavom i zakonom, između ostalog, stara o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete (predškolsko vaspitanje i obrazovanje i osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje). Dakle ne postoji prepreka da JLS razvije program podrške obrazovanju dece koji podrazumeva smeštaj u učenički dom. Svakako ne postoji smetnja da ovim programom budu obuhvaćena deca sa smetnjama u razvoju, deca koja su smeštena u hraniteljske porodice kao i deca u drugim životnim okolnostima. Uslovi za korišćenja ovakvog vida podrške kao i postupak u kom se takva podrška odobrava učenicima sa teritorije određene JLS su u potpunosti u nadležnosti organa JLS.
Prema članu 107. Zakona o socijalnoj zaštiti („Sl. glasnik RS“, br. 24/2011) kao jedan od vidova materijalne podrške utvrđena je Pomoć za osposobljavanje za rad koja, između ostalog, obuhvata troškove smeštaja u učenički dom. Ukoliko dete ostvari pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, izdvajanje JLS za iste troškove bi nesumnjivo predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer bi se u opisanom slučaju obezbeđivala sredstva za istu vrstu troškova iz dva izvora javnih sredstava. Takođe, istovremeni ugovorni odnos doma učenika sa Centrom za socijalni rad i sa JLS za pružanje usluge smeštaja u učenički dom istom detetu, bio bi ozbiljan prekršaj u poslovanju te ustanove. Međutim, ukoliko prethodno nije detetu priznato pravo na pomoć za osposobljavanje za rad u vidu troškova smeštaja u učenički dom, ne postoji prepreka da sredstva u ovu svrhu budu izdvojena iz budžeta JLS u skladu sa odgovarajućim odlukama nadležnih organa JLS.
Član 10a. Pravilnik o kriterijumima i merilima za utvrđivanje cena usluga u oblasti socijalne zaštite koje finansira Republika („Sl. glasnik RS", br. 15/92, 100/93, 12/94, 51/97, 70/2003, 97/2003, 99/2004, 100/2004, 25/2005, 77/2005, 60/2006, 8/2011) predviđa da se hranitelju isplaćuje naknada za izdržavanje deteta u hraniteljskoj porodici, kao i naknada za rad hranitelja. Hranitelju pripadaju navedene naknade i za vreme dok se dete nalazi na internatskom smeštaju radi školovanja, s tim što je hranitelj u obavezi da od iznosa sredstava ovih naknada redovno izmiruje troškove internatskog smeštaja. Izdvajanje sredstava iz budžeta JLS za internatski smeštaj deteta koje koristi uslugu hraniteljstva bi predstavljalo nenamensko trošenje javnih sredstava jer je obaveza hranitelja da podmiruje ovu vrstu troškova, prethodno utvrđena. JLS može da izdvoji sredstva za smeštaj deteta u dom učenika ukoliko visina troškova smeštaja u dom učenika prelazi visinu naknada koje se isplaćuju hranitelju i to u iznosu razlike između visine naknada hranitelju i iznosa troškova smeštaja u učenički dom.
Da li lica zaposlena u kabinetu na određeno vreme sa zvanjem samostalni savetnik ulaze u broj od 20% prema Uredbi koliko može da ima jedinica lokalne samouprave u odnosu na ukupan broj službenika?
Na osnovu člana 34. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, Pravilnikom može da bude određeno da na radnim mestima u zvanju višeg savetnika radi najviše do 10% službenika, a u zvanju samostalnog savetnika da radi najviše do 20% službenika. Dakle, reč je o 20% u odnosu na broj službenika i to u odnosu na broj sistematizovanih radnih mesta.
Shodno članu 3. Uredbe o kriterijumima za razvrstavanje radnih mesta i merilima za opis radnih mesta službenika u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave izvršilačka radna mesta su radna mesta u kabinetu izabranog lica, koji je posebna organizaciona jedinica.
S obzirom da je kabinet izabranog lica posebna organizaciona jedinica unutar uprave broj službenika sa zvanjem samostalnog savetnika ulazi u 20% službenika koji mogu imati ovo zvanje.
Da li rukovodilac može biti zaposleni na određeno vreme?
Članom 70. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedincima lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano sledeće:
„Radni odnos može se zasnovati i za vreme čije trajanje je unapred određeno (radni odnos na određeno vreme):
1) radi zamene odsutnog zaposlenog do njegovog povratka;
2) zbog privremeno povećanog obima posla, koji postojeći broj zaposlenih ne može da izvrši, najduže na šest meseci u toku jedne kalendarske godine;
3) na radnim mestima u kabinetu izabranog lica u organu autonomne pokrajine, najduže dok traje dužnost tog izabranog lica;
4) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika grada Beograda, predsednika Skupštine grada Beograda, najduže dok traje dužnost tih lica;
5) na radnim mestima u kabinetu gradonačelnika, predsednika opštine ili predsednika gradske opštine, najduže dok traje dužnost tih izabranih lica (pomoćnici gradonačelnika, odnosno predsednika opštine kao i druga lica koja zasnivaju radni odnos na radnim mestima u kabinetu);
6) radi učešća u pripremi ili realizaciji određenog projekta, najduže do završetka projekta;
7) radi obuke pripravnika, za vreme trajanja pripravničkog staža;
8) radi zamene službenika koji je postavljen za vršioca dužnosti, dok traje njegova dužnost;
9) radi zamene službenika kome miruje radni odnos zbog obavljanja pripravničkog staža.
Radni odnos na određeno vreme zasniva se bez obaveze sprovođenja internog ili javnog konkursa, izuzev radnog odnosa na određeno vreme radi obuke pripravnika koji se zasniva nakon sprovedenog javnog konkursa, u skladu sa ovim zakonom i ako je potreba zapošljavanja prikazana u kadrovskom planu.
Radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme, izuzev pripravniku, kad položi državni stručni ispit“.
Članom 57. istog zakona je propisano da su izvršilačka radna mesta sva radna mesta koja nisu položaji, uključujući i radna mesta rukovodilaca unutrašnjih organizacionih jedinica.
Usled navedenog ne postoji prepreka da se na izvršilačkom radnom mestu rukovodioca unutrašnje organizacione jedinice zasnuje radni odnos za vreme čije je trajanje unapred određeno.