Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 30. Zakona o izboru narodnih poslanika propisana su ograničenja u pogledu sastava organa za sprovođenje izbora između članova i zamenika članova istih. Obzirom da navedenim zakonom nije propisano ograničenje u pogledu imenovanja između sekretara i članova izborne komisije jedinice lokalne samouprave, da li u smislu člana 30. navedenog zakona, u izbornoj komisiji JLS mogu biti imenovani član i sekretar iste koji su rođena braća od zajednickih roditelja (u drugom stepenu pobočne linije krvnog srodstva)?
Član 30. Zakona o izboru narodnih poslanika, koji se shodno primenjuje i na izbor odbornika, propisuje zabranu međusobnog srodstva samo u pogledu članova i zamenika članova izborne komisije.
Imajući u vidu da je članom 33. stav 3. Zakona o izboru narodnih posla propisano da „Republička izborna komisija ima sekretara koga imenuje Narodna skupština Republike Srbije iz reda stručnih radnika svoje službe, koji učestvuje u radu komisije bez prava odlučivanja“, kao i da je članom 30. stav 5. propisano da pravo glasa u Republičkoj izbornoj komisiji ili biračkom odboru ima samo član tog organa, ili, u njegovom odsustvu, zamenik“, jasno je da se sekretar Republičke izborne komisije ne smatra članom izborne komisije u smislu člana 30. Zakona o izboru narodnih poslanika, tako da se ne postavlja pitanje srodstva nekog člana ili zamenika člana izborne komisije sa sekretarom te komisije.
U skladu s iznetim, ne postoje zakonske smetnje da u istoj izbornoj komisiji, kao član i sekretar, budu rođena braća. Ovakvo rešenje ima svoju logiku u zakonskom razlikovanju položaja sekretara u odnosu na članove izborne komisije, s obzirom na to da sekretar ne može da učestvuje u donošenju odluka izborne komisije, već samo može da učestvuje u njenom radu.
Interresornoj komisiji obratila se osnovna škola za decu sa smetnjama u razvoju sa zahtevom da se uradi procena radi „upisa deteta u srednju školu“. Staratelj deteta je Centar za socijalni rad. Osnovna škola je mišljenja da dete treba da upiše srednju školu za decu sa smetnjama u razvoju, koja se ne nalazi na teritoriji grada, a organ starateljstva je mišljenja da dete treba da upiše redovnu srednju školu na teritoriji grada i nije dao saglasnost na plan tranzicije, ali je potpisao zahtev za pokretanje postupka. Kako postupiti u ovom slučaju?
U odnosu na opisanu situaciju sa zahtevom koji je podnela škola za učenike sa smetnjama u razvoju, najpre treba imati u vidu o sledeće:
U skladu sa navedenim, Interresorna komisija daje mišljenje u vezi uključivanja deteta u školu za učenike sa smetnjama u razvoju, u koju se učenik ne može uključiti bez „pozitivnog“ mišljenja IRK, a uz neophodnu saglasnost roditelja/zakonskog zastupnika. Za prelazak iz škole za učenike sa smetnjama u rauzvoju u redovnu školu nije potrebno mišljenje Interresorne komisije. Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može u bilo kom trenutku tokom školovanja doneti odluku da učenika koji se obrazuje u školi za učenike sa smetnjama u razvoju uključi u redovnu školu.
Pošto je zakonski zastupnik izričit u tome da je za učenike najbolje da nastave školovanje u redovnoj školi, nadležna IRK može školi koja je podnela zahtev uputiti odgovor da za upis u redovnu školu nije potrebno mišljenje IRK, ili može prihvatiti zahtev i izvršiti procenu potreba za dodatnom podrškom tokom daljeg školovanja u skladu sa odlukom zakonitog zastupnika, uz poseban naglasak na podrške koje su učenicma potrebne u periodu tranzicije.
Na koji način i da li smeju zaposleni u JLS, ako rade na implementaciji projekta van svog radnog vremena, a maksimalno do 30%, da imaju neku nadoknadu i na koji način bi to finansijska služba mogla da reguliše?
Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 38/2019 i 55/2020) je propisana mogućnost dodatka za prekovremeni rad.
Naime, članom 39. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je predviđeno sledeće:
„Zaposleni koji po pismenom nalogu poslodavca radi duže od punog radnog vremena ima pravo na dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Pretpostavljeni je dužan da izda pismeni nalog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno.
Poslodavac je dužan da izvrši obračun i isplatu dodatka za prekovremeni rad prilikom isplate plate.
Izuzetno, na zahtev zaposlenog, umesto dodatka za prekovremeni rad, zaposlenom se mogu omogućiti slobodni sati u narednom mesecu od meseca u kojem je obavljao prekovremeni rad, tako što za svaki sat prekovremenog rada ostvaruje sat i po vremena slobodno“.
Dakle, u slučajevima kada zaposleni radi duže od punog radnog vremena, uz izdat pismeni nalog pretpostavljenog kojim obaveštava zaposlenog o obavezi da radi prekovremeno, ostvaruje pravo na navedeni dodatak za prekovremeni rad u visini od vrednosti sata osnovne plate uvećane za 26%.
Da li škola može da podnese zahtev IRK za pohađanje nastavnog programa za učenika po IOP2 u osmom razredu osnovne škole i da po tome polaže završni ispit. U mišljenju psihologa škole piše da je prošla primena IOP1 i da je u najboljem interesu deteta pohađanje nastave po IOP2.
Donošenju IOP2 prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP1, saglasnost roditelja za prelazak na IOP2 uz obavezno pribavljanje mišljenja Interresorne komisije. S obzirom da se učenik obrazovao u skladu sa IOP1, potrebno je da uz zahtev škola dostavi i rezultate vrednovanja IOP1. Vrednovanje IOP-a se vrši radi procene ostvarenosti ciljeva i ishoda utvrđenih IOP-om. Vrednovanje IOP-a se zasniva na analizi koje mere podrške su bile delotvorne i koje planirane ishode је učenik savladao. Takođe, u skladu sa aktuelnom obrazovnom situacijom učenika, škola predlaže prelazak na IOP2 uz argumentaciju zašto je prelazak u najboljem interesu učenika. Ustanova koja pokreće postupak po službenoj dužnosti u obavezi je da realizuje savetodavni rad sa roditeljom, odnosno drugim zakonskim zastupnikom i odraslim radi informisanja o ulozi i sastavu Komisije, postupku procene, mogućnosti prisustva roditelja tokom postupka procene i oblicima dodatne podrške.
Svaki član Interresorne komisije u toku postupka procene koristi podatke dobijene: od roditelja i drugih lica koja poznaju dete, učenika i odraslog; iz razgovora sa detetom, učenikom ili odraslim; uvidom u podatke o školskim postignućima; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; nalaza i izveštaja relevantnih stručnjaka koji su priloženi.
U okviru zajedničkog mišljenja komisije, tj. u individualnom planu podrške učeniku može biti predloženo i prilagođavanje završnog ispita.
Važno je voditi računa o rokovima jer je škola u obavezi da obavesti i nadležnu Školsku upravu o potrebi za prilagođavanjem završnog ispita za učenika.
Da li lica koja su bila zaposlena u direkciji (za izgradnju) čiji je osnivač bila skupština opštine i nakon gašenja direkcije opština je kao pravni sledbenik preuzela sve poslove i zaposlene iz direkcije i po tom osnovu radnicima se priznaje pravo na minuli rad stečen u direkciji, kao i pravo na isplatu za jubilarnu nagradu za godine provedene i u direkciji, shodno tome ispunjavaju uslov za raspoređivanje u opštinskoj upravi u skladu sa navedenim odredbama (zaposleni u opštinskoj upravi od novembra 2017. godine, prethodno bili na stalnom radu u direkciji preko 10 godina kada ih je preuzela opština)?
U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca, posle donošenja novog pravilnika preuzeti zaposleni raspoređuju se na radna mesta koja odgovaraju njihovoj stručnoj spremi i radnim sposobnostima. S obzirom da su odredbe stava 3. člana 197. zakona izričite i kao uslovi postavljaju najmanje pet godina provedenih u radnom odnosu u istoj gradskoj, opštinskoj upravi ili upravi gradske opštine, smatramo da se radni staž u direkciji iz koje je preuzet zaposleni ne mogu računati za izuzetno raspoređivanje u skladu sa članom 197. Zakona o zaposlenima u AP i JLS.