Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeČlanom 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je predviđeno da interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana. Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima. Organizaciona jedinica u kojoj se popunjava radno mesto (npr. Služba za skupštinske poslove) u okviru Uprave gradske opštine, nema neposrednog rukovodioca (nema načelnika odeljenja, nema šefa službe, nema šefa odseka i nema rukovodioca grupe, tj, nema ni jednog neposrednog rukovodioca u službi). Služba je tek formirana i nema rukovodilaca. Da li u tom slučaju npr. sekretar Skupštine opštine ili zamenik načelnika uprave mogu da budu članovi konkursne komisije koja sprovodi interni konkurs i ako postoji prepreka da oni budu, ko može u navedenom slučaju da bude kao neposredni rukovidilac član konkursne komisije?
Članom 85. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je predviđeno da interni konkurs sprovodi konkursna komisija od tri člana.
Konkursnu komisiju za sprovođenje internog konkursa imenuje službenik na položaju koji rukovodi organom autonomne pokrajine, odnosno načelnik uprave, rukovodilac službe ili organizacije tako da konkursnu komisiju obavezno čine neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto, službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
S obzirom na navedene zakonske odredbe, konkursnu komisiju čine službenik koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto, službenik koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima i neposredni rukovodilac organizacione jedinice u kojoj se popunjava radno mesto.
U konkretnom slučaju neposrednog rukovodioca nema, jer nema ni načelnika odeljenja, šefa odseka (službe) odnosno rukovodioca grupe, a time ni mogućnosti da komisija ima tri člana, već samo dva i to službenika koji je stručan u oblasti za koju se popunjava radno mesto i službenika koji obavlja poslove iz oblasti upravljanja ljudskim resursima.
Koji organ je nadležan za rešavanje u drugom stepenu, kada se radi o pravima i dužnostima izabranih lica koja jesu/nisu na stalnom radu (načelo dvostepenosti), ako je u prvom stepenu odlučivala Komisija/odbor, radno telo Skupštine?
Članom 172. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS", br. 21/2016, 113/2017, 95/2018, 113/2017 - dr. zakon, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon) je propisano da je žalbena komisija u jedinici lokalne samouprave kolegijalni organ koji u drugom stepenu odlučuje o žalbama službenika.
Shodno članu 173. ovog zakona žalbenu komisiju obrazuje Veće.
Članom 174. Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave je predviđeno da žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima, kao i o žalbama učesnika internog i javnog konkursa.
Članovima 170. i 171. navedenog zakona je propisano da se akt kojim se odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima službenika iz radnog odnosa donosi u formi rešenja, saglasno zakonu kojim se uređuje opšti upravni postupak, i ima karakter upravnog akta, ako ovim zakonom nije drukčije određeno, kao i da se žalba izjavljuje u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, ako ovim zakonom nije određen kraći rok.
Dakle, žalbena komisija odlučuje o žalbama službenika na rešenja kojima se odlučuje o njihovim pravima i dužnostima odnosno o žalbama učesnika internog i javnog konkursa, što dalje znači da u svojoj nadležnosti nema odlučivanje o žalbama izabranih lica, bez obzira da li su ili nisu na stalnom radu, što dalje znači da ova lica zaštitu svojih prava mogu ostvariti u sudskom postupku.
Opština je sprovela postupak komasacije u jednoj KO. U komasacionu masu je ušla i kat. parcela lica koje je samo iz svojih sredstava ugradilo betonske prstenove, radi lakšeg ulaza u parcelu, preko kanala za odvođenje atmosferskih voda. Nakon sprovedenog postupka komasacije, on je zadržao tu parcelu, ali je Projektom uređenja atarskih puteva i kanalske mreže u KO, promenjen ulaz u istu. Sada tužbom traži da se sve vrati u pređašnje stanje, tj. da mu se omogući prilaz u parcelu koji je imao pre sprovođenja komasacije. Da li je to moguće, kako smatra sud i sudski veštaci?
Prilikom davanja odgovora na ovo pitanje neophodno je odgovoriti i na nekoliko dodatnih pitanja.
Naime, prvo pitanje je kada je to lice otpočelo sa građevinskim radovima na svojoj parceli. Ako je otpočelo nakon što je već doneta Odluka o komasaciji, njegovi radovi nisu u skladu sa zakonom i ne može ništa da potražuje.
Nadalje, pitanje je da li to lice uložilo prigovor na projekat putne i kanalske mreže. Pretpostavljamo da se nije žalilo i samim tim je propustilo priliku da iznese svoje primedbe. Projekat putne i kanalske mreže se obavezno izlaže na javni uvid 15 dana i sva zainteresovana lica mogu da iznesu primedbe. Ovaj projekat izrađuju tehnička lica na način koji je najbolji moguć u skladu sa datim okolnostima, predviđajući novu mrežu puteva i kanala za čitavu K.O. Ne može se zaustaviti putna i kanalska mreža za čitavu jednu K.O. samo zato što je neko lice napravilo prilaz svojoj parceli. Komasacija je postupak od javnog interesa koji celovito uređuje jednu katastarsku opštinu i ne može se zaustaviti zbog jednog lica i njegovog izgrađenog prilaza parceli.
Takođe, postavlja se pitanje da li je to lice imalo dozvolu da izvede radove na izgradnji betonskih prstenova. Ako je to bespravno uradilo takođe nema nikakav osnov da se žali i da nešto potražuje pošto je napravilo nelegalan objekat preko kanala za odvođenje atmosferskih voda.
Dakle, po svemu sudeći to lice nema osnova da traži to što tužbom traži i ne postoji odgovornost opštine u ovom smislu.
Međutim, drugačija bi bila situacija ako je ova primedba na putnu i kanalsku mrežu konstatovana, a lice je još ranije napravilo legalan objekat koji više ne može da koristi.
Skupština opštine je donela Odluku o nazivima ulica i drugih delova naseljenih mesta na teritoriji opštine koju je zatim dostavila RGZ -u. Da li opštinska uprava vrši i finansira postavljanje tabli sa nazivima ulica i kućnim brojevima samo na osnovu te odluke ili je za to potrebna prethodna izrada nekog dokumenta od strane RGZ-a?
U skladu sa Zakonom o adresnom registru ("Sl. glasnik RS", br. 9/2020), JLS je u obavezi da izvrši označavanje naziva ulice u roku od 15 dana od dana donošenja odluke o imenovanju ili promeni naziva ulice. Troškove označavanja ulica snosi JLS.
Table sa nazivima ulica izrađuju se u skladu sa Knjigom grafičkih standarda koju donosi direktor RGZ ili u skladu sa odlukom JLS za teritoriju te lokalne samouprave.
Dakle, JLS može samostalno da naruči i postavi table sa nazivima ulica. Označavanje naziva ulica i označavanje kućnih brojeva vrši se prema podacima iz adresnog registra. Nazivi ulica ispisuju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma i zakonom kojim se uređuju zaštita prava i sloboda nacionalnih manjina, u delu kojim se uređuje službena upotreba jezika i pisma.
Napomena: Imajući u vidu da je Vlada RS u saradnji sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Republičkim geodetskim zavodom, sprovodila projekat ažuriranja adresnog registra u prethodnom periodu, predlažemo vam da kontaktirate jednu od ovih institucija (najbolje kontaktirati Vesnu Protulipac ili Sanju Sabljić iz RGZ) radi dobijanja aktuelnih informacija u vezi projekta, jer je u jednom periodu postojala mogućnost sufinansiranja projekta iz republičkog budžeta. Prema informacijama koje imamo, za vašu opštinu je u toku izrada Elaborata kućnih brojeva. U skladu sa Zakonom, ovo je nadležnost RGZ-a. Nakon što RGZ završi ovaj deo posla, o čemu ćete biti obavešteni, Adresni registar za vašu opštinu biće ažuran.
Da li naručioci za koje je Telo za centralizovane javna nabavka sprovelo postupak javne nabavke i zaključilo okvirni sporazum sa jednim ponuđačem, pre zaključenja pojedinačnih ugovora donose Odluke o dodeli ugovora, i ako ih donose, da li ih objavljuju na Portalu javnih nabavki?
Članom 40a stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) predviđeno je da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim dobavljačem ugovor se zaključuje na osnovu uslova predviđenih okvirnim sporazumom i ponude dostavljene u postupku javne nabavke za zaključenje okvirnog sporazuma.
Po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu Zakon), u članu 67. stav 1. je navedeno da ako je okvirni sporazum zaključen sa jednim ponuđačem ugovor se zaključuje u granicama uslova predviđenih okvirnim sporazumom. Naručilac u tom slučaju može pri zaključenju ugovora od ponuđača sa kojim je zaključen okvirni sporazum da zatraži u pisanoj formi da dopuni svoju ponudu podacima za realizaciju ugovora ako je to neophodno.
Dakle, ni po „starom“, ni po novom Zakonu o javnim nabavkama, u slučaju zaključenja okvirnog sporazuma sa jednim dobavljačem, odnosno ponuđačem nema obaveze donošenja Odluka o dodeli ugovora pre zaključenja pojedinačnih ugovora, već se odmah zaključuju pojedinačni ugovori, budući da nije u pitanju zaključenje okvirnog sporazuma sa više ponuđača, pa nema ponovnog otvaranja konkurencije niti razloga za donošenje odluka o dodeli ugovora. Svi uslovi pojedinačnih ugovora su predviđeni konkursnom dokumentacijom i samim okvirnim sporazumom kada je u pitanju jedan ponuđač.
Međutim, imajte u vidu sadržinu člana 109. novog ZJN kojom je propisana obaveza za naručioca da obaveštenje o dodeli ugovora pošalje na objavljivanje u roku od 30 dana od dana zaključenja ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma. Naručilac je dužan da tromesečno objavljuje zbirno obaveštenje o dodeli ugovora koji su zaključeni na osnovu okvirnog sporazuma i na osnovu sistema dinamične nabavke, u roku od 30 dana od dana isteka tromesečja u kome su ugovori zaključeni.