Obaveštenje o predstojećem inspekcijskom nadzoru, kao pravilo, uspostavljeno je članom 17. Zakona o inspekcijskom nadzoru, prema kome inspektor u pisanom obliku, najkasnije tri dana pre početka nadzora, obaveštava nadziranog subjekta o predstojećem nadzoru. Istim članom (stav 4), data je mogućnost otpočinjanja inspekcijskog nadzora bez obaveštavanja nadziranog subjekta, kada postoje zakonom propisani razlozi.

Dužnost obaveštavanja o predstojećem inspekcijskom nadzoru daje pravo nadziranom subjektu da bude upoznat sa vremenom i predmetom nadzora i, s tim u vezi, daje mu se mogućnost da se pripremi za inspekcijski nadzor (priprema dokumentacije, predmeta nadzora i dr.).

S druge strane, prema članu 20. stav 5. Zakona o inspekcijskom nadzoru, kada je uredno obavešten o predstojećem inspekcijskom nadzoru, nadzirani subjekat dužan je da bude prisutan na mestu vršenja nadzora, osim ako postoje naročito opravdane okolnosti koje ga u tome sprečavaju, o čemu je dužan da blagovremeno na podesan način obavesti inspekciju.

Radi sprečavanja eventualnih zloupotreba prava u postupku (odugovlačenje postupka, onemogućavanje nadzora i sl.), zakonodavac je predvideo i pravne posledice u slučaju da nadzirani subjekt, uredno obavešten, neopravdano, ne bude prisutan na mestu vršenja nadzora, koje se ogledaju u ovlašćenju inspektora da inspekcijski nadzor vrši u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora (član 20 stav 6).

Dakle, inspektor u datoj situaciji u prisustvu službenog ili drugog lica koje se zatekne na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, vrši inspekcijski nadzor, preduzima radnje i zavisno od okolnosti konkretnog slučaja, utvrđuje činjenice koje su od značaja za odlučivanje u toj stvari, sačinjava zapisnik o inspekcijskom nadzoru i preduzima propisane mere, kada se za to steknu uslovi.

Istovremeno, inspektor, prema članu 56. st. 9-12. Zakona o inspekcijskom nadzoru, protiv nadziranog subjekta koji ne bude prisutan na mestu vršenja inspekcijskog nadzora, pod uslovima iz člana 20. stav 5. Zakona, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Pravilnikom o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki, u članu 2., propisana je sadržina konkursne dokumentacije u otvorenom postupku. Tako, propisano je da konkursna dokumentacija, shodno prirodi predmeta nabavke sadrži, između ostalog, obrasce dokumenata koji čine sastavni deo ponude, i to obrazac strukture ponuđene cene i obrazac troškova pripreme ponude.

Članom 12. Pravilnika je propisano da se u Obrascu strukture ponuđene cene po potrebi navode osnovni elementi, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Stavom 2. ovog člana je propisano da će se smatrati da je sačinjen obrazac strukture ponuđene cene ako su osnovni elementi sadržani u obrascu ponude.

Članom 13. Pravilnika je propisano da u obrascu troškova pripreme ponude mogu biti prikazani troškovi izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškovi pribavljanja sredstva obezbeđenja.

Članom 142. Zakona o javnim nabavkama je propisano da naručilac može da zahteva dodatna objašnjenja koja će mu pomoći pri pregledu, vrednovanju i upoređivanju ponuda ili prijava, a može da vrši i kontrolu (uvid) kod ponuđača, odnosno njegovog podizvođača.

Takođe, u stavu 2. ovog člana propisano je da ako su podaci ili dokumentacija, koju je ponuđač, odnosno kandidat dostavio nepotpuni ili nejasni, naručilac može, poštujući načela jednakosti i transparentnosti, u primerenom roku koji nije kraći od pet dana, da zahteva od ponuđača, odnosno kandidata da dostavi neophodne informacije ili dodatnu dokumentaciju. Takvo postupanje ne sme da dovede do promene elemenata ponude koji su od značaja za primenu kriterijuma za dodelu ugovora ili do izmene ponuđenog predmeta nabavke.

Potrebno je da prethodno proveriti da li su u Obrascu ponude ponuđača koji je podneo ponudu sadržani osnovni elementi koje inače sadrži Obrazac strukture cene, odnosno ponuđena cena (jedinična i ukupna) sa i bez PDV i ostali troškovi, koji su uključeni u ponuđenu cenu. Ukoliko jesu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona i traženja dodatnih pojašnjenja ponude, te da na osnovu tih elemenata iz Obrasca ponude može se izvršiti stručna ocena ponude. Međutim, ukoliko nisu, smatramo da nema mesta primeni odredbe člana 142. Zakona.

Takođe, kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, ukoliko konkursnom dokumentacijom nije zahtevano dostavljanje uzoraka ili modela ili bankarsku garanciju, odnosno drugo sredstvo obezbeđenja čije pribavljanje iziskuje troškove za ponuđače, smatramo da nema smetnji da se izvrši stručna ocena ponude bez tog obrasca.

Međutim, ako je ipak nešto od napred navedenog zahtevano konkursnom dokumentacijom, a ponuđačima nije data mogućnost da traže nadoknadu troškova pribavljanja uzoraka, modela ili sredstava obezbeđenja, smatramo da je moguće primeniti član 142. Zakona i tražiti od ponuđača dodatne podatke, odnosno izjašnjenje o navedenim okolnostima, budući da ponuđači imaju pravo na nadoknadu navedenih troškova samo u slučaju obustave postupka iz razloga koji su na strani naručioca.

Ukoliko posmatramo predmetnu situaciju strogo formalno kada je u pitanju obrazac troškova pripreme ponude, treba imati u vidu činjenicu da neke od obrazaca, a samim tim i podataka uopšte nisu traženi, iako tehničkom greškom, što ne čini dozvoljenom situaciju zahtevanja dodatnih podataka ili dokumentacije od ponuđača, jer se ta mogućnost odnosi, po pravilu, na već postojeće podatke u ponudi. Navedenu mogućnost treba restriktivno posmatrati i na taj način i primenjivati.

U tom smislu, odredbom člana 138. stav 1. Zakona je propisano da troškove pripremanja i podnošenja ponude snosi isključivo ponuđač i ne može da traži od naručioca naknadu troškova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako je postupak javne nabavke obustavljen iz razloga koji su na strani naručioca, naručilac je dužan da ponuđaču nadoknadi troškove izrade uzorka ili modela, ako su izrađeni u skladu sa tehničkim specifikacijama naručioca i troškove pribavljanja sredstava obezbeđenja, pod uslovom da je ponuđač tražio naknadu navedenih troškova u svojoj ponudi.

Članom 50. Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave je propisano:

“Zaposleni ima pravo na jubilarnu novčanu nagradu u visini prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa po zaposlenom u Republici Srbiji prema objavljenom podatku organa nadležnog za poslove statistike, za poslednji mesec u prethodnoj kalendarskoj godini u odnosu na kalendarsku godinu u kojoj se jubilarna nagrada ostvaruje, s tim što se visina novčane nagrade uvećava za 30% i to:

• Za 10 godina rada u radnom odnosu - u visini mesečne prosečne zarade bez poreza i doprinosa,
• Za 20 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 1) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 30 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 2) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 35 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 3) ovog stava uvećane za 30%,
• Za 40 godina rada u radnom odnosu - u visini novčane nagrade iz tačke 4) ovog stava uvećane za 30%.

Zaposleni ostvaruje pravo na jubilarnu nagradu za navršenih 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave, bez obzira na to u kom organu je zaposleni ostvarivao prava iz radnog odnosa.

U slučaju da je poslodavac preuzeo poslove i zaposlene od drugog poslodavca kao uslov za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu računaju se i godine rada u radnom odnosu kod prethodnog poslodavca.

Jubilarna nagrada se isplaćuje u roku od 30 dana od dana ostvarivanja ovog prava.

Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu kod poslodavca, ako to pravo u kalendarskoj godini nije ostvario u drugom državnom organu, organu autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave u kojem je radio pre rada kod poslednjeg poslodavca.

Pravo iz stava 1. ovog člana, ostvaruju svi zaposleni koji počev od 22. marta 2019. godine navršavaju 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada u radnom odnosu u skladu sa ovim članom”.

Imajući u vidu navedene odredbe, konkretno odredbe citiranog stava 4 člana 50. PKU, kao i član 163. stav 1 tačka 1) Zakona o zaposlenima u AP i JLS koji kaže da službeniku prestaje radni odnos po sili zakona danom navršenja 65 godina života ako ima najmanje 15 godina staža osiguranja, mišljenja smo na lice nema pravo na jubilarnu nagradu pre dana kada navršava 10, 20, 30, 35 i 40 godina rada provedenih u radnom odnosu.

Zakonom o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), u članu 49. stav 2, propisano je da je naručilac dužan da posebnim aktom bliže uredi način planiranja i sprovođenja nabavki na koje se zakon ne primenjuje.

Članom 27. stav 2. Zakona je propisano da se u slučaju iz stava 1. ovog člana (nabavke ispod praga propisanog Zakonom za primenu odredaba ovog zakona) primenjuju načela ovog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne nabavke.

S tim u vezi, Stalna konferencija gradova i opština je izradila i objavila modele internog akta, pa i Model internog akta kojim se bliže uređuje sprovođenje postupaka nabavki na koje se Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje. Članom 16. ovog modela je uređeno da naručilac „može, ukoliko je procenjena vrednost nabavke manja od ______ dinara, nakon odobrenog zahteva za nabavku u skladu sa ovim pravilnikom, odlukom o sprovođenju postupka nabavke odrediti da lice zaduženo za sprovođenje postupka nabavke pribavi, po pravilu, tri ponude i da primenom kriterijuma najniže ponuđene cene predloži najpovoljniju ponudu“.

Takođe, mišljenja smo da bi bilo u skladu sa načelima Zakona (pre svega načelom efikasnosti) i da naručilac svojim internim aktom uredi da se u slučaju nabavki izuzetno niske vrednosti na godišnjem nivou (npr. 10.000,00 dinara) ne moraju u svim situacijama prikupljati tri ponude. Ipak, navedeno ne znači da naručilac ne mora da istraži tržište u smislu prikupljanja određenih informacija o predmetu nabavke (to je i način da utvrdite kolika je vrednost nabavke koja se sprovodi).

Dodatno, mišljenja smo da je naručilac i u opisanoj situaciji u obavezi da obezbedi da je cena koja se plaća u skladu sa tržišnom cenom za konkretni predmet nabavke, što potvrđuje lice koje sprovodi nabavku (prikuplja ponudu/račun i sl.).  

Prvo, treba imati u vidu da se javna nabavka ne mora pokrenuti samo sa jedne pozicije iz Plana javnih nabavki, kao i da se sa jedne pozicije Plana javnih nabavki može pokrenuti i više postupaka javnih nabavki.

Naime, Naručiocu je dozvoljeno da pokrene, na primer, jedan postupak javne nabavke usluga izrade projektno-tehničke dokumentacije koji će obuhvatiti usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže (Pozicija X) i kanalizacione mreže (Pozicija Y). Pri tome, ova javna nabavka može biti jedinstvena ili podeljena po partijama, u skladu sa potrebama naručioca i načelima javnih nabavki (obezbeđivanje konkurencije).

Takođe, ukoliko naručilac u Planu javnih nabavki ima planiranu jednu poziciju (Pozicija X), koja obuhvata usluge izrade projekta izgradnje vodovodne i kanalizacione mreže, naručilac može pokrenuti postupak javne nabavke za usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže, a zatim u nekom narednom periodu i postupak javne nabavke za usluge izrade projekta izgradnje vodovodne mreže. U navedenoj situaciji, svaku javnu nabavku sprovodite u odgovarajućem postupku uzimajući u obzir ukupnu procenjenu vrednost javne nabavke, a ne samo „onaj njen deo“ za koji pokrećete konkretnu javnu nabavku.

U pogledu oblikovanja i sprovođenja postupaka javnih nabavki nije od uticaja da li ste finansijska sredstva planirali na jednoj ili više različitih pozicija.

Dalje, u pogledu pojma istovrsnosti, treba ukazati da ga novi Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, br. 91/2019, u daljem tekstu: Zakon), koji je u primeni od 1. jula 2020. godine, u članu 27. stav 1. tačka 2), izričito ne propisuje, za razliku od prethodno važećeg Zakona o javnim nabavkama. Ipak, članom 5. stav 2. Zakona je propisano da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona, dok je članom 29. stav 2. propisano da određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Dakle, Zakon poznaje zabranu da se procenjena vrednost ne utvrđuje na način da se izbegne primena odredaba Zakona, što upućuje u određenoj meri na istovrsnost, odnosno da se procenjena vrednost javne nabavke za određeni predmet javne nabavke određuje kao celina na godišnjem nivou.

U pogledu usluga projektovanja (izrada projektno-tehničke dokumentacije) još uvek nije „izgrađena“ praksa nadležnih organa u skladu sa odredbama Zakona.

S jedne strane je jasno da nije moguće primenjivati odredbu prethodno važećeg Zakona o javnim nabavkama, koji je propisivao da je istovrsna ona koja ima istu ili sličnu namenu, pri čemu isti ponuđači u odnosu na prirodu delatnosti koju obavljaju mogu da je ispune. S druge strane, mišljenja smo da naručilac treba da ima u vidu prilikom oblikovanja javne nabavke usluga projektovanja na šta se to projektovanje odnosi, odnosno da li predmet projektovanja jesu iste funkcionalne celine i sl. Tako bi usluga projektovanja vodovodne i kanalizacione mreže mogla biti ista javna nabavka, dok bi projektovanje izgradnje vrtića bila druga celina i posebna nabavka, kao i asfaltiranje ulica (s tim što je preporuka da se projektovanje za asfaltiranje više ulica, trotoara i sl. posmatra kao jedna javna nabavka). 

Dakle, preporuka je naručiocu da prilikom određivanja predmeta javne nabavke kod usluga projektovanja ima u vidu prirodu celina na koje se projektovanje odnosi i da u jednu nabavku svrstava praktično istovrsne usluge, ali ne i da sve usluge projektovanja objedinjuje u jednu javnu nabavku.

Preporuka u pogledu prikazivanja stavki u vezi sa izradom projekata u programskom budžetu opštine:

U cilju postizanja bolje preglednosti i logičnijeg lociranja stavki koje se odnose na izradu projekata (projektno-tehničke dokumentacije) u Odluci o budžetu opštine, a posebno u okviru Obrazloženja odluke o budžetu koje treba da sadrži programske informacije (u skladu sa članom 28. stavovi 5. i 6. Zakona o budžetskom sistemu), ukazujemo da je izradu projektne dokumentacije čiji troškovi ulaze u ukupnu vrednost investicije i po čijoj će se vrednosti npr. objekat uknjižiti kao osnovno sredstvo u računovodstvu JLS, za projekte različite namene - ispravnije prikazati u okviru različitih budžetskih programa čijim ciljevima projekti doprinose – umesto zbirnog prikazivanja pod jednom programskom aktivnosti u okviru jednog budžetskog programa. Konkretno, u važećoj postavci uniformne programske strukture budžeta JLS, izrada projektne dokumentacije npr., za uvođenje centralnog grejanja bi trebalo da bude locirana u okviru programa br. 17 (Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije), ili npr., izrada dokumentacije za izgradnju vrtića – u programu br. 8 (Predškolsko vaspitanje i obrazovanje) itd. Podsećamo i na član 17. Uredbe o upravljanju kapitalnim projektima, stav 3.:

„Troškove razrade projektnih ideja (izradu prethodne studije izvodljivosti, odnosno prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom, kao i studije izvodljivosti, odnosno studije opravdanosti sa idejnim projektom) ovlašćeni predlagač ideje kapitalnog projekta planira u okviru određene programske aktivnosti, odnosno u okviru određene pozicije u finansijskom planu ili godišnjem programu poslovanja“.

Izrada projektne dokumentacije može se planirati kao izdatak u okviru postojeće raspoložive programske aktivnosti odgovarajućeg programa ili uvesti zaseban budžetski projekat za tu namenu u okviru konkretnog budžetskog programa.