Na ovoj stranici SKGO objavljuje odgovore Stručne službe SKGO na pitanja koja iz lokalnih uprava dobija u vezi sa funkcionisanjem lokalne samouprave u različitim oblastima i sa primenom nadležnosti i poslova gradova i opština.
Odgovori su dati polazeći od prethodnih iskustava, uvida i gledišta Stručne službe SKGO o primeni nadležnosti lokalne samouprave, od potvrđene dobre prakse u gradovima i opštinama, kao i od iskustava saradnje SKGO sa partnerima iz republičkih institucija i različitih organizacija koje sarađuju sa lokalnim vlastima u Srbiji. Odgovori Stručne službe SKGO ne predstavljaju zvanično tumačenje primene propisa koji uređuju rad lokalnih vlasti, nego njeno mišljenje u vezi sa konkretnim pitanjem koje je postavljeno.
Baza pitanja i odgovora može se pretraživati preko pojma koje se pojavljuje u određenom pitanju ili odgovoru i preko tematskih oblasti, odnosno podtema, koje čine delove nadležnosti lokalne samouprave u Republici Srbiji.
Sve predloge i komentare u vezi sa ovim servisom možete poslati na e-mejl pitaj@skgo.org
Postavite pitanjeS obzirom na to da je JLS usaglasila Pravilnik o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe i interesi građana u obalsti sport, da bi isti u konačnom bio donet na veću, postoji dilema koja se odnosi na članu 49. stav 1., u smislu šta se smatra pod započetim postupkom odobrenje? S obzirom da se početkom godine objavljuje Obaveštenje za podnošenje godišnjih programa, koje je kalendarski definisano, samo je formirana Komisija, tako da nije realizovan dalji postupak odobravanja, da li se postupak okončava po odredbama ovog Pravilnika?
Izmene i dopune Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se ostvaruje opšti interes u oblasti sporta u delu koji se odnosi na član 49. je ostao nepromenjen, a takođe i član 21. gde je navedeno: „Godišnji program izvršava se prema dinamici utvrđenoj članom 117. Zakona“.
Dakle novi Pravilnik se, u delu na koji se odnosi konkretno pitanje, ne razlikuje od prethodnog. Uz pretpostavku da su programi za 2021. godinu bili dostavljeni nakon izmene Pravilnika, a kako je Zakonom predviđen rok za dostavu godišnjih programa predlagača, odnosno nosioca programa do 01.06.2020. smatramo da u svakom slučaju ne postoji dilema u vezi pitanja koje je postavljeno.
Da li je potrebna saglasnost zaposlenog za umanjenje zarade poosnovu pogrešno obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima? Odnosno, da li JLS kao poslodavac može refundirati iznos više obračunate i isplaćene zarade zaposlenom u prethodnim mesecima tako što će u tekućem mesecu umanjiti obračunatu zaradu u samom obračunu (ne kao obustavu)? Da li je za ovakav način povraćaja više isplaćene zarade dovoljno da poslodavac pisanim putem obavesti zaposlenog ili je neophodno da zaposleni da pisanu saglasnost?
U skladu sa članom 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS”, br. 34/2001, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 116/2008 - dr. zakoni, 92/2011, 99/2011 - dr. zakon, 10/2013, 55/2013, 99/2014 i 21/2016 - dr. zakon, 62/06...21/16 - dr. zakon), plate zaposlenih kod korisnika sredstava budžeta JLS utvrđuju se na osnovu:
osnovice za obračun plata;
koeficijenta;
dodatka na platu;
obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom.
Prilikom obračuna i isplate plata zaposlenih kod korisnika budžeta lokalne vlasti primenjuju se osnovice utvrđene zaključcima Vlade Republike Srbije.
Koeficijenti zaposlenih utvrđuju se na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima („Službeni glasnik RS”, br. 44/2008 - prečišćen tekst, 2/2012, 113/2017 - dr. zakon, 23/2018, 95/2018 - dr. zakon i 86/2019 - dr. zakon), do početka primene odredaba Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.
Dodatak na platu pripada zaposlenom za:
vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca,
dežurstvo i druge slučajeve rada dužeg od punog radnog vremena određene propisima (prekovremeni rad);
rad na dan državnog i verskog praznika;
dnevnu naknadu za povećane troškove rada i boravka na terenu (terenski dodatak);
rad noću (između 22,00 i 6,00 časova narednog dana), ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju koeficijenta.
Dakle, obračun i isplata plata zaposlenima u jedinicama lokalne samouprave vrši se u skladu sa rešenjem kojim se utvrđuje koeficijent zaposlenog, donetim od strane poslodavca u skladu sa važećim propisima, zatim u skladu sa propisanom osnovicom, kao i mesečnim izveštajem o ostvarenim radnim satima zaposlenog.
U poslovnom procesu događa se da dođe do pogrešnog obračuna i isplate zarade zaposlenom, bilo da se radi o više ili manje obračunatoj zaradi i u tom slučaju potrebno je obaviti korekcije, kako bi se ispravila greška. U praksi se korekcija vrši tako što obračunski radnik:
uradi ispravan obračun zarade za mesec/e u kome je došlo do greške i iz koga se može utvrditi razlika pogrešno obračunate i isplaćene zarade;
sačini službenu belešku o razlozima zbog kojih je doslo do pogrešnog obračuna u prethodnom/im mesecu/ima (pogrešno sabrani prekovremeni sati, pogrešno obračunata vrsta bolovanja i slično), mesec/e u kojima je došlo do pogrešnog obračuna i o potrebi korekcije greške i istu priloži uz obračun za tekući mesec;
za utvrđenu razliku umanji (odnosno uveća) obračun i isplatu zarade zaposlenom u tekućem mesecu.
Bitno je da ukupni (kumulativni) obračun i isplata zarada zaposlenom za mesec/e u kojima je načinjena greška i mesec/e u kome se greška ispravlja bude u skladu sa donetim aktima.
Za umanjenje zarade po osnovu pogrešno (više) obračunate i isplaćene zarade u prethodnim mesecima nije potrebna pisana saglasnost zaposlenog, obzirom da se ne radi o obustavi u smislu člana 123. Zakona o radu, odnosno ne radi se o obustavi zarade radi naplate novčanog potraživanja prema zaposlenom (sudska presuda, samodoprinos, rata za kredit i slično).
Poslodavac je svakako u obavezi da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun. Međutim, dobra je praksa da se obračunski radnik i zaposleni usaglase (bilo pismeno ili usmeno) o potrebi umanjenja obračuna tekuće zarade kojom se ispravlja više obračunata i isplaćena zarada za prethodni/e mesec/e.
Da li licu koje je postavljeno na mesto zamenika sekretara skupštine opštine, a koje je u trenutku postavljenja u stalnom radnom odnosu (radni odnos na neodređeno vreme) u opštinskoj upravi, miruje radni odnos u Opštinskoj upravi za vreme dok se nalazi na funkciji zamenika sekretara skupštine opštine?
Član 40. Zakona o lokalnoj samoupravi predviđa da se sekretar skupštine postavlja, na predlog predsednika skupštine, na četiri godine i može biti ponovo postavljen. Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom, položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje tri godine. Dalje se između ostalog kaže i da sekretar može imati zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove odsutnosti. Zamenik sekretara skupštine opštine postavlja se i razrešava na isti način i pod istim uslovima kao i sekretar. Dakle, na osnovu svih navedenih odredbi proizilazi da se sekretar skupštine i zamenik sekretara skupštine postavljaju.
Članom 2. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije između ostalog je predviđeno da je funkcioner svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organe Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organe javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo lice koje bira Narodna skupstina, odnosno da je javna funkcija funkcija u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, organima javnih preduzeća i privrednih društava, ustanova i drugih organizacija, čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i funkcija drugih lica koje bira Narodna skupština, a podrazumeva ovlašćenja rukovođenja, odlučivanja, odnosno donošenja opštih ili pojedinačnih akata.
Članom 79. Zakona o radu predviđeno je da zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno, ako odsustvuje sa rada zbog:
1) odlaska na odsluženje, odnosno dosluženje vojnog roka;
2) upućivanja na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva;
3) privremenog upućivanja na rad kod drugog poslodavca u smislu člana 174. ovog zakona;
4) izbora, odnosno imenovanja na funkciju u državnom organu, sindikatu, političkoj organizaciji ili drugu javnu funkciju čije vršenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca;
5) izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci.
Zaposleni kome miruju prava i obaveze iz stava 1. ovog člana ima pravo da se u roku od 15 dana od dana odsluženja, odnosno dosluženja vojnog roka, prestanka rada u inostranstvu, odnosno kod drugog poslodavca, prestanka funkcije, povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere - vrati na rad kod poslodavca. Prava iz st. 1. i 2. ovog člana ima i bračni drug zaposlenog koji je upućen na rad u inostranstvo u okviru međunarodno-tehničke ili prosvetno-kulturne saradnje, u diplomatska, konzularna i druga predstavništva.
Iz svega navedenog može se zaključiti da licu u konkretnom slučaju mogu da miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada za vreme dok obavlja funkciju zamenika sekretara skupštine.
Da li je moguće ozakonjenje garaže na opštinskom zmeljištu? Kao dokaz o pravu svojine na objektu postoji presuda na osnovu priznanja, a u drugom identičnom slučaju postoji kupoprodajni ugovor. Ako postoji, šta je potrebno prethodno uraditi, pre samog procesa ozakonjenja? Da li se daje zemljište u zakup ili je ovde moguće određivanje zemljišta za redovnu upotrebu shodno Zakonu o planiranju i izgradnji?
U konkretnom slučaju, prvo je potrebno proveriti postoji li planski osnov za ozakonjenje, u skladu sa članom 8. Zakona o ozakonjenju:
Predmet ozakonjenja može biti objekat koji se može uskladiti sa važećim planskim dokumentom u pogledu namene i spratnosti objekta.
Predmet ozakonjenja može biti objekat za koji se, pored namene utvrđene planskim dokumentom, utvrdi da je namene koja je u okviru planom definisanih kompatibilnosti.
Nakon toga, potrebno je pristupiti određivanju zemljišta za redovnu upotrebu objekta u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji.
Naime, članom 10. Zakona o ozakonjenju propisano je da predmet ozakonjenja može biti objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu, zavisno od toga koja vrsta radova, odnosno vrsta objekta je predmet ozakonjenja. Kako u konkretnom slučaju može da se pretpostavi da postoji dokaz o pravu svojine na objektu (Kupoprodajni ugovor, odnosno presuda), tada je neophodno da podnosilac zahteva pribavi odnosno dokaže odgovarajuće pravo na zemljištu.
Kao odgovarajuće pravo na građevinskom zemljištu u postupku ozakonjenja smatra se i pravo svojine ili zakupa na zemljištu ispod objekta, stečeno u skladu sa čl. 70. i 105. Zakona o planiranju i izgradnji, u delu koji se odnosi na legalizaciju objekata i objekata na koje je primenjivan Zakon o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima izgrađenim bez građevinske dozvole.
Zemljište za redovnu upotrebu objekta biće u ovom slučaju najverovatnije određeno kao zemljište pod objektom, a na osnovu elaborata geodetskog obeležavanja koje izrađuje ovlašćeno lice na zahtev podnosioca.
Zaposleni je podneo ostavku na mesto pomoćnika predsednika opštine, a radni status je promenjen tako da je utvrđen radni odnos na određeno vreme do isteka porodiljskog odsustva, odnosno odsustva radi nege deteta godinu dana, odnosno posebne nege deteta. Da li ovako “produžen” radni odnos uslovljava pravo na godišnji odmor za prethodnu godinu i srazmerni deo za tekuću godinu?
Članom 76. Zakona o radu predviđeno je da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Naknada iz stava 1. ovog člana ima karakter naknade štete.
Članom 187. istog zakona predviđeno je da za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo. Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
S obzirom na navedeno, mišljenja smo da do prestanka radnog odnosa na određeno vreme, a koji je produžen u skladu sa članom 187. Zakona o radu, zaposlena ima sva prava iz radnog odnosa, a samim tim i pravo na godišnji odmor.